УПОЗОРЕЊЕ ПРЕД ПОЧЕТАК МОТО СЕЗОНЕ
ОПРЕЗ, МОТОРИ СУ НА ПУТЕВИМА
Од 2012. године у Србији је погинуло 350 мотоциклиста, а повређено је чак 10.000. Бојан Радукић из Мото клуба „Чивија“ истиче да када би се неко озбиљно позабавио статистиком, показало би се да су возачи аутомобила много чешће криви за сударе у којима настрадају мотоциклисти. “За квалитетну опрему треба издвојити доста пара, али када се има за мотор мора и за то”. “Људи који уништавају свет имају одела и кравате, а не моторе и тетоваже” каже Радукић
Мото сезона ове године почиње 14. априла. Нажалост, са првим топлим данима и првим моторима на улицама долази и до саобраћајних нездога са тешким последицама за возаче двоточкаша. Возачи аутомобила и камиона често немају много разумевања за њих. Од 2012. године у Србији је погинуло 350 мотоциклиста, а повређено је чак 10.000.
Због бројних предрасуда многи их аутоматски окривљују и сматрају да је брзина мотора главни узрок незгода у којима учествују. Бојан Радукић из Мото клуба „Чивија“ истиче да када би се неко озбиљно позабавио статистиком, показало би се да су возачи аутомобила много чешће криви за сударе у којима настрадају мотоциклисти.
-Наш највећи проблем су неопрезни возачи аутомобила. За њих као да смо невидљиви. Њихова непажња угоржава наше животе, каже Радукић.
Наравно, мотоциклисти могу много тога да ураде да би повећали своју безбедност. Поред опреза током вожње, неопходни су квалитетна опрема и исправан мотор.
-Мотор се за сезону спрема преко зиме. Најважније је да буде механички потпуно исправан, да има нове гуме. Поред тога, треба обезбедити добру и квалитетну опрему. То подразумева: чизме, панталоне и јакну са протекторима, рукавице и кацигу, као најважнију. Кацига мора да буде квалитетна, значи и скупа. На нашем тржишту има неколико произвођача изузетно добрих „фулфејс“ кацига. За квалитетну опрему треба издвојити доста пара, али када се има за мотор мора и за то. Боље и направити паузу у вожњи годину дана, уштедети и после тога возити безбедно. Када се испоштује све то и даље је најбитније имати кочницу у глави, поручује наш саговорник.
Возачи почетници су нарочито угрожени у саобраћају у свим категоријама. Код младих који тек почну да возе мотор недостатак искуства и вишак самопоуздања, нарочтио у комбинацији са јаком „машином“ могу бити кобни. Важну улогу у безбедности мотоциклиста почетника играју њихови родитељи.
-Код почетника највише пажње треба да обрати тата кад купује детету мотор. Мора да крене од 50 кубика, па 125, 250 и тако до 750, а 1.000 кубика ако некада буде спреман. Дете мора да иде степеницама, а не лифтом. Ми у клубу имамо дечаке млађе од 18 година са којима идемо на пут. Гледамо да им изађемо у сусрет, објаснимо им неке „фазоне“ које не могу да науче ни сами ни у аутошколи. Неке ствари морају да науче искуством, а ту смо ми старији да им укажемо на финесе, каже Радукић.
Прошле године Агенција за безбедност саобраћаја и МК „Чивија“ имали су акцију у Шапцу где су на полигону младе возаче обучавали за безбедну вожњу. Акција се показала као веома успешна, а и искуснији возачи су имали понешто да науче.
Бојан Радукић мотор вози од 15. године. Направио је паузу од пар година после једне изузетно тешке саобраћајне незгоде, коју је имао на самом почетки своје мото каријере. Истиче да бити бајкер представља одређен стил живота. Нажалост, многи их схватају на потпуно погрешан начин. Шабачки бајкери су пре свега веома хумани, организовали су и учествовали у бројним акцијама, а слично је и у многим другим мото клубовима у Србији.
- Људи који уништавају свет имају одела и кравате, а не моторе и тетоваже. Бајкери су понекад чудног изгледа, али су скоро увек великог и хуманог срца. Људи могу да гледају нас како се понашамо у саобраћају и то препишу у свакодневни живот. Нико од нас не вози само своју вожњу, него гледамо и возача испред и возача иза. Никада нећемо проћи поред другог мотора у квару, и ако возача не познајемо. Имамо кодексе понашања, ко не жели да их поштује сам ће изаћи из мото света јер се неће осећати пријатно, прича Бојан Радукић.
Трагична искуства као упозорење
-Био сам жртва непажње возача таксија. Возио сам скутер, а друг је седео позади. Нисам имао кацигу. Тада нису спровођене акције за ношење кациге, саобраћајна полиција није томе придавала толики значај као сада. На углу улица Бранимира Ћосића и Првомајске такси је прошао на стоп, ја сам се “закуцао” у њега. Главом сам разбио шофершајбну и одлетео сам 28 метара од аута. Пукао ми је мишић на нози исекао сам раме. Имао сам после тога две естетске операције. Друг који је био са мном је колено забио у крило аута. Ипак, већ после два дана ме је, тако повређеног, друг изнео да само седнем на његов мотор да бих знао да ме неће бити страх да једном возим поново, прича Бојан Радукић.
Каже да је доста возача у клубу трагично завршило свој живот, али да све то другима даје нову дозу опреза да више пазе и на себе и на друге.
Због бројних предрасуда многи их аутоматски окривљују и сматрају да је брзина мотора главни узрок незгода у којима учествују. Бојан Радукић из Мото клуба „Чивија“ истиче да када би се неко озбиљно позабавио статистиком, показало би се да су возачи аутомобила много чешће криви за сударе у којима настрадају мотоциклисти.
-Наш највећи проблем су неопрезни возачи аутомобила. За њих као да смо невидљиви. Њихова непажња угоржава наше животе, каже Радукић.
Наравно, мотоциклисти могу много тога да ураде да би повећали своју безбедност. Поред опреза током вожње, неопходни су квалитетна опрема и исправан мотор.
-Мотор се за сезону спрема преко зиме. Најважније је да буде механички потпуно исправан, да има нове гуме. Поред тога, треба обезбедити добру и квалитетну опрему. То подразумева: чизме, панталоне и јакну са протекторима, рукавице и кацигу, као најважнију. Кацига мора да буде квалитетна, значи и скупа. На нашем тржишту има неколико произвођача изузетно добрих „фулфејс“ кацига. За квалитетну опрему треба издвојити доста пара, али када се има за мотор мора и за то. Боље и направити паузу у вожњи годину дана, уштедети и после тога возити безбедно. Када се испоштује све то и даље је најбитније имати кочницу у глави, поручује наш саговорник.
Возачи почетници су нарочито угрожени у саобраћају у свим категоријама. Код младих који тек почну да возе мотор недостатак искуства и вишак самопоуздања, нарочтио у комбинацији са јаком „машином“ могу бити кобни. Важну улогу у безбедности мотоциклиста почетника играју њихови родитељи.
-Код почетника највише пажње треба да обрати тата кад купује детету мотор. Мора да крене од 50 кубика, па 125, 250 и тако до 750, а 1.000 кубика ако некада буде спреман. Дете мора да иде степеницама, а не лифтом. Ми у клубу имамо дечаке млађе од 18 година са којима идемо на пут. Гледамо да им изађемо у сусрет, објаснимо им неке „фазоне“ које не могу да науче ни сами ни у аутошколи. Неке ствари морају да науче искуством, а ту смо ми старији да им укажемо на финесе, каже Радукић.
Прошле године Агенција за безбедност саобраћаја и МК „Чивија“ имали су акцију у Шапцу где су на полигону младе возаче обучавали за безбедну вожњу. Акција се показала као веома успешна, а и искуснији возачи су имали понешто да науче.
Бојан Радукић мотор вози од 15. године. Направио је паузу од пар година после једне изузетно тешке саобраћајне незгоде, коју је имао на самом почетки своје мото каријере. Истиче да бити бајкер представља одређен стил живота. Нажалост, многи их схватају на потпуно погрешан начин. Шабачки бајкери су пре свега веома хумани, организовали су и учествовали у бројним акцијама, а слично је и у многим другим мото клубовима у Србији.
- Људи који уништавају свет имају одела и кравате, а не моторе и тетоваже. Бајкери су понекад чудног изгледа, али су скоро увек великог и хуманог срца. Људи могу да гледају нас како се понашамо у саобраћају и то препишу у свакодневни живот. Нико од нас не вози само своју вожњу, него гледамо и возача испред и возача иза. Никада нећемо проћи поред другог мотора у квару, и ако возача не познајемо. Имамо кодексе понашања, ко не жели да их поштује сам ће изаћи из мото света јер се неће осећати пријатно, прича Бојан Радукић.
-Био сам жртва непажње возача таксија. Возио сам скутер, а друг је седео позади. Нисам имао кацигу. Тада нису спровођене акције за ношење кациге, саобраћајна полиција није томе придавала толики значај као сада. На углу улица Бранимира Ћосића и Првомајске такси је прошао на стоп, ја сам се “закуцао” у њега. Главом сам разбио шофершајбну и одлетео сам 28 метара од аута. Пукао ми је мишић на нози исекао сам раме. Имао сам после тога две естетске операције. Друг који је био са мном је колено забио у крило аута. Ипак, већ после два дана ме је, тако повређеног, друг изнео да само седнем на његов мотор да бих знао да ме неће бити страх да једном возим поново, прича Бојан Радукић.
Каже да је доста возача у клубу трагично завршило свој живот, али да све то другима даје нову дозу опреза да више пазе и на себе и на друге.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
