Забава неостварених жеља

Рингишпили су се окретали, деца спуштала уз тобогане, било је и “повлачења” за раме са препоруком, купи ову или ону играчку, биће јефтиније. Свеједно, криза није мимоишла ни овакве забаве, за које се увек штедео новац
Видети и бити виђен, није изостало ни овога пута на ускршњем вашару у Мачванском Метковићу, али несташица новца се осећала на сваком кораку. Олујни ветар уз краткотрајне крупне капи кише у вечерњим сатима, брзо је “растерао” и онако малобројне госте и трговце у центру села и црквеном дворишту, где је ова васкршња светковина одржана.
Јесу тезге са разноразним играчкама мамиле децу (најчешћи гости вашара), али њихови родитељи су се нерадо машали за џеп, чак и када би их деца искреним и дугим плачом подсећала да треба да им удовоље, куповином ове или оне играчке. Ни продавцима који су у великом броју пристигли из разних крајева није било лако да с једне стране удовоље купцима, а с друге нешто зараде.
Рингишпили су се окретали, деца спуштала низ тобогане напуњене ваздухом у центру села и црквеном дворишту. Продавци су гласно призивали децу да купују код њих играчке. Али купаца није било много. Најмање старијих људи.
- Народ је наизглед много осиромашио, констатује један тамнопути бркајлија.
Кафана “Младости”, истоименог сеоског фудбалског клуба била је замандаљена. Тако је, уосталом, више претходних дана и месеци. С друге стране црквено двориште у чијем простору доминира храм посвећен Огњеној Марији, шаренило се, а музика “грмела” из звучних кутија.
Било је и повлачења за раме са препоруком продавца: “Купи ову или ону играчку!” Углавном, ни то није помагало, а малишани су се морали помирити са чињеницом да њихови родитељи или блиска родбина са којом су дошли на вашар, немају новца за играчке.
У вечерњим сатима, када се обично окупљао већи број људи, олуја уз повремено крупне капи кише, “растерала” је и онако мали број вашарџија.