ДЕЧЈА МАЈКА ХРАБРОСТИ

Ождребљена пре 18 година, на Видовдан 28. јуна 2000. године Алиса, кобила пони расе браон-беле боје је од мајке Милке и оца Мишка. У почетку су је звали Вида, а после Алиса. У међувремену је на свет донела „Белу кафу“ (љуто ждребе), због чега су морали да га продају. Дуговечна љубимица шабачког хиподрома са којом су стасале многе генерације младих, учећи јахање и радећи гимнастику (разне фигуре) на њеним широким леђима, још увек је у доброј форми и не намеравају да је мењају. За фотографисање у Гласу Подриња посебно су је припремили. Била је отимарена (ишчешљана) са намазаним копитама (посебна маст за то).
-Волтижовање је француска реч и значи вежбање. У овом случају деца најчешћег узраста од 3-11 година раде различите вежбе на кобили која је мирна и послушна. Са једном групом од 50-60 деце радим целе године и те вештине приказујемо на разним манифестацијама на хиподромима широм земље, каже Брана Иванковић, велики заљубљеник у коњички спорт, који уз дресирану лепотицу, (Алису) брине не само о сваком њеном покрету већ и пре свега о невештој, али упорној деци која похађају школу јахања на шабачком хиподрому. За њега је сигурност малих волтижера прворазредна.
-Деца су веома храбра. Смело приступају кобили и много је воле о чему поред осталог сведоче и бројни поклони, јабуке, друго воће и коцке шећера које јој доносе истиче популарни Брана и додаје:
-Наступамо у главном о великим празницима. Гости хиподрома су често родитељи ове деце. Они и други имају прилику да уживају у оваквим програмима, а Алиса је ту централна фигура и много нам значи. Она је просто наша маскота, заштитни знак и данас. Намеравамо да буде код нас док је жива.
Мали волтижери са Шабачког хиподрома били су троструки прваци бивше државе у овом несвакидашњем спорту.