МАЛИ ИЗЛЕТ У ЗАСАВИЦУ
У царству магарица
Производи који “од бабе праве девојку”. Предео аутентичне лепоте и непроцењиве вредности
Протекла субота у специјалном резервату природе “Засавица” протекла је у знаку магарица. Ништа необично, рекли би упућени, пошто ово место годинама у назад слови за једину фарму у југоисточној Европи на којој је ова животиња доминантна врста. Међутим, оно што већ девету годину разликује један априлски дан у “Засавици” од осталих је традиционална манифестација “Дан магарица” када се гости такмиче у справљању гулаша, врши презентација производа од млека, а деца занимају кићењем пулади.
-Ово је јединствена манифестација, као и сама фарма. Када смо пре 13 година оформили фарму магараца били смо једини у југоисточној Европи, а верујем да је то и сада тако, јер је ово јако тежак посао, нико неће да се бави њиме - каже управник резервата Слободан Симић.
Данас у Засавици на пашњаку „Ваљевац“ који обухвата површину од око 300 хектара има преко 200 магараца. Корисна животиња, како овде кажу, од чијег се млека се по строго чуваној процедури прави најскупљи сир на свету и козметички производи који, по Симићевим речима “од бабе праве девојку”.
-Производи су скупи јер је овог млека јако мало, а особине су му фантастичне. Магарице, у једној лактацији, односно у периоду од две године, могу да дају од 35 до 45 литара млека. Када се магарица опули, три месеца само пуле сиса, онда мало пуле мало ми, јер ако оно престане да сиса магарица ће засушити... то је баш мукотрпан посао од по три пута на дан - објашњава Симић и наводи да све производе добијене од магарећег млека пласирају у својој продавници у резервату, или он лајн трговином. Разлог је једноставан, сваки дистрибутер са којим су покушали сарадњу покушао је да их фалсификује.
Идеја о узгоју магараца се родила спонтано. Те 2000. године магарци су били посебно популарни. Прослављало се два миленијума од рођења хришћанства, а управо на овој животињи Христ је ушао у Јерусалим. Можда баш због тога, сваки представник ове животиње, сем уколико је скроз црни на телу има видљив крст.
Резерват који ради 365 дана у години има, по Симићевим речима три авеније деловања. Прва је заштита и управљање овим природним добром, уз државни надзор.
-Бавимо се заштитом природе, истражујемо и штитимо биодиверзитет,објављујемо књиге. Ово је подручје где је у Србији први пут откривено чак 150 организама - објашњава Симић.
Друго поље деловања је развој одрживог туризма. Према постојећим проценама Засавицу годишње посети око 35-40.000 туриста. Највише је гостију у мају. Углавном су то људи из урбаних средина који траже предах од свакодневице, али почетак рада кампа условио је све већи долазак иностраних туриста.
-Ако хоћеш да ти неко дође онда мораш да имаш и нешто да понудиш. Ми смо већ 2002. направили брод, и пратеће објекте, па су људи почели да долазе. Потом током године имамо две јединствене манифестације, ову у априлу и Дане мангулица прве суботе у децембру - каже Симић.
Када већ спомињемо мангулице, управо на очувању старих раса је акценат треће авеније рада Засавице. Захваљујући пашњаку „Ваљевац“, овде се налази преко 1.000 разних животиња.
-Кренули смо са мангулицом, затим подолским говечетом, магарцима, а сада имамо и 80 босанских брдских коња - набраја Симић.
На Засавици је данас запослено 15 људи, на челу са Симићем. Посла је много, а извори финансирања не увек сигурни.
-Пола новца за сопствене потребе зарадимо сами на производима, а остатак на међународним пројектима, а нешто нам определи и Министарство. Када све саберемо успемо да затворимо конструкцију - објашњава Слободан Симић.
Све је почело од жене
-Никада не би било свега овог да није било моје бивше жене. Дошао сам на славу код њеног стрица, нејео се масног печења, и сетио да у околини има нека баруштина. Тражио сам да ме одведу тамо, и уместо баре нашао нову реку. Дивљу, неистражену, дугачку преко 30 километара. Моја велика љубав и хоби је Покрет горана. Ми смо истражили овај простор и открили Засавицу Митровици, Србији и свету. Те 1997. смо издејствовали од Владе Србије да ово подручје прогласи Специјалним резерватом природе, и да на управљање првој невладиној организацији у Србији Покрету горана - прича Слободан Симић, који већ више од две деценије ради на унапређењу овог добра.
-Ово је јединствена манифестација, као и сама фарма. Када смо пре 13 година оформили фарму магараца били смо једини у југоисточној Европи, а верујем да је то и сада тако, јер је ово јако тежак посао, нико неће да се бави њиме - каже управник резервата Слободан Симић.
Данас у Засавици на пашњаку „Ваљевац“ који обухвата површину од око 300 хектара има преко 200 магараца. Корисна животиња, како овде кажу, од чијег се млека се по строго чуваној процедури прави најскупљи сир на свету и козметички производи који, по Симићевим речима “од бабе праве девојку”.
-Производи су скупи јер је овог млека јако мало, а особине су му фантастичне. Магарице, у једној лактацији, односно у периоду од две године, могу да дају од 35 до 45 литара млека. Када се магарица опули, три месеца само пуле сиса, онда мало пуле мало ми, јер ако оно престане да сиса магарица ће засушити... то је баш мукотрпан посао од по три пута на дан - објашњава Симић и наводи да све производе добијене од магарећег млека пласирају у својој продавници у резервату, или он лајн трговином. Разлог је једноставан, сваки дистрибутер са којим су покушали сарадњу покушао је да их фалсификује.
Идеја о узгоју магараца се родила спонтано. Те 2000. године магарци су били посебно популарни. Прослављало се два миленијума од рођења хришћанства, а управо на овој животињи Христ је ушао у Јерусалим. Можда баш због тога, сваки представник ове животиње, сем уколико је скроз црни на телу има видљив крст.
Резерват који ради 365 дана у години има, по Симићевим речима три авеније деловања. Прва је заштита и управљање овим природним добром, уз државни надзор.
-Бавимо се заштитом природе, истражујемо и штитимо биодиверзитет,објављујемо књиге. Ово је подручје где је у Србији први пут откривено чак 150 организама - објашњава Симић.
Друго поље деловања је развој одрживог туризма. Према постојећим проценама Засавицу годишње посети око 35-40.000 туриста. Највише је гостију у мају. Углавном су то људи из урбаних средина који траже предах од свакодневице, али почетак рада кампа условио је све већи долазак иностраних туриста.
-Ако хоћеш да ти неко дође онда мораш да имаш и нешто да понудиш. Ми смо већ 2002. направили брод, и пратеће објекте, па су људи почели да долазе. Потом током године имамо две јединствене манифестације, ову у априлу и Дане мангулица прве суботе у децембру - каже Симић.
Када већ спомињемо мангулице, управо на очувању старих раса је акценат треће авеније рада Засавице. Захваљујући пашњаку „Ваљевац“, овде се налази преко 1.000 разних животиња.
-Кренули смо са мангулицом, затим подолским говечетом, магарцима, а сада имамо и 80 босанских брдских коња - набраја Симић.
На Засавици је данас запослено 15 људи, на челу са Симићем. Посла је много, а извори финансирања не увек сигурни.
-Пола новца за сопствене потребе зарадимо сами на производима, а остатак на међународним пројектима, а нешто нам определи и Министарство. Када све саберемо успемо да затворимо конструкцију - објашњава Слободан Симић.
-Никада не би било свега овог да није било моје бивше жене. Дошао сам на славу код њеног стрица, нејео се масног печења, и сетио да у околини има нека баруштина. Тражио сам да ме одведу тамо, и уместо баре нашао нову реку. Дивљу, неистражену, дугачку преко 30 километара. Моја велика љубав и хоби је Покрет горана. Ми смо истражили овај простор и открили Засавицу Митровици, Србији и свету. Те 1997. смо издејствовали од Владе Србије да ово подручје прогласи Специјалним резерватом природе, и да на управљање првој невладиној организацији у Србији Покрету горана - прича Слободан Симић, који већ више од две деценије ради на унапређењу овог добра.
Т. Т.
Најновији број
25. април 2024.
