Весници новог доба

Данас су само део инвентара сеоских газдинстава. Често “самују” у некој остави, чекају свој тренутак, а како многа домаћинства руралног подручја нестају, судбина им обично намени неки мали простор између старих витрина и зидова из којих допире боја, мирис влаге, или их лоцира међу предметима које описује реч “старудија”. Неке доспеју на сметлиште. Да, то је судбина секире, а некада, јако, јако давно, били су симбол почетка новог доба, неизоставни део живота предака миленијумима пре, имали су титулу првог оруђа од метала са широком применом код многих група народа. Сликом пред вама, а у праисторијској збирци Народног музеја у Шапцу, своје место нашле су управо те, БАКАРНЕ СЕКИРЕ.
У своје време “преплавиле” су Балкан, карпатско-подунавско подручје и Панонију. Коначиште у нашим крајевима (Мачва, Јадар, Поцерина, Посавотамнава) има 30-ак бакарних секира. Бакарне секире које су доступне у нашем граду су представници најраније металургије бакра на овим просторима.
-Најзначајнији налаз је остава на подручју МЗ Штитар, где је пронађено 11 секира. Ову збирку откупио је Народни музеј у Београду, но она је изгубљена током Првог светског рата. У Штитару су такође још три бакарне секире. Две од те три су у нашем музеју, а трећа је понуђена на откуп 2000. године, али није откупљена и претпостављамо да је сада у некој од приватних колекција. Још четири секире, лоциране у Мачванском Белотићу, нису доступне и део су приватних збирки – појашњава Момир Церовић, кустос Народног музеја и руководилац Праисторијске збирке ове установе културе.
Шабачки музеј чува 17 бакарних секира. Према постојећој подели, највише је крстастих секира, а део припада групи секира-чекића. Заједничко им је да потичу из околине Шапца и све су у Народни музеј стигле поклоном или откупом.