МОЋ НАМИРНИЦА

Услед проблема при повреди колена и операцијом кука, ортопед јој је рекао да ће када буде имала 40 година морати да угради кук. Изашла је из амбуланте као да је неко полио водом. Почела је да истражује и нашла излечење у примени биљне исхране. Родитељи су запазили колико јој је занимљиво да истражује начине припреме исхране и предложили отварање објекта здраве брзе хране. Тако је почео породични бизнис. У Green vibes-у који се налази у Карађорђевој улици, можемо конзумирати све што је нашем организму потребно, а шта је то објасниће нам наша саговорница докторка Јована Машић.
У којим биљним намирницама можемо надокнадити витамине и минерале који су нам потребни? Шта нам од биљки даје гвожђе, с обзиром на то да се оно углавном везује за производе од меса?
Предрасуда је да у биљним производима нема гвожђа. Постоји разлика између гвожђа животињског (ХЕМ) порекла и биљног ( НОН ХЕМ). Хем се боље усваја у наш организам, а нон хем мање и оно је у биљкама. На факултету су ме учили да је боље гвожђе животињског порекла зато што се боље усваја у наш организам. Међутим, прави велики проблем, јер производи слободне радикале који дају оштећење и инфламацију (запањење). Висок проценат Хем гвожђа повезан је чак и са карциномом. Зато је боље гвожђе биљног порекла, као што су махунарке, тамнозелено лиснато поврће и сушено воће. Мање се усваја, али не ствара штетне радикале. Ако једемо намирнице богате гвожђем плус мало витамина Ц који убрзава апсорбцију добијамо идеалну комбинацију. Конкретно – оброк са леблебијом и паприком. Биљке имају све есенцијалне аминокиселине које су нам потребне. Немају у истом односу као што то имају животињске намирнице, али наше тело из тих есенцијалних киселина гради протеин у нашем организму. У Србији се највише умире од срчаних болести. Сваки трећи човек. Биљна исхрана може да их превенира и тотално окрене ток болести. То људи не знају.
Када смо код махунарки шта нам оне дају? За соју смо чули свашта. Шта Ви кажете?
Махунарке су пуне калорија, протеина и гвожђа. Протеина има и у воћу, али више у махунаркама. Што се соје тиче постоје разна мишљења. Она има естроген који није исти као онај у нашем телу. Није животињског порекла, него биљног. Он се зове фитоестроген и везује се за рецепторе другачије. Наш естроген је добар за кости али у превеликим колиинама подстиче стварање карцинома дојке. Сојин естроген је добар и заједно и за друго. Постоје истраживања да је стопа преживљавања након постављања дијагнозе карцинома дојке, конзумацијом соје и производа од соје већа.
Разна истраживања показују да шећер није добар, али се дешава да нам буде лоше уколико га не конзумирамо. Чак нам га и доктори препоручују у умереним количинама.
Сво воће има природан шећер у себи. Наше тело, панкреас и инсулин знају шта да раде са природним шећером. Проблем настаје када се уносе вештачке намирнице при чему панкреас “полуди” и не зна колико инсулина треба да лучи. Масноћа (из намирница животињског порекла) заправо блокира инсулинске рецепторе и не дозвољава инсулину да врши своју функциоју и тако настаје дијабетес типа 2. Кад смо код њега највећа заблуда је да дијабетичари не могу да једу воће. Неки кажу да је неизлечив, али ја знам људе који су га правлином исхраном излечили. Воће има шећера али природног и он не штети. Једном приликом сам на послу појела килограм банана. Колега ме је питао – шта мислиш колики ти је шећер? Измерили смо га и био је у нормали. После пола сата сам га мерила, а резултат је био исти. Дакле, наше тело зна шта да ради са природним шећером.
То би значило да је и чоколада лоша? Чак и црна, стопроцентна, за коју постоје чињенице да може бити делотворна?
Зависност је чудна ствар. Као и код зависношћу од алкохола, уношењем чоколаде, луче се ендорфини. Чоколада нема ништа у саставу што би могло да задовољи наш организам. Мозак да, али организам не. Када дете које одмалена није пробало чоколаду већ јело јабуку његов организам ће увек након конзумације јабуке бити срећно. Уколико после тога добије чоколаду десиће се удар на његов организам. Тада ће се лучити три пута више ендорфина, а јабука више никада неће бити тако слатка. Чула су чудо, а потребно је три до четири недеље да се навикну на здрав начин исхране. Проблем је што нам уколико желимо да пређемо на здраву исхрану тешко пада почетак Али, кад га прегурамо нећемо моћи да верујемо колико лепих укуса има храна коју смо јели, а да нисмо ни знали. Рафинисани шећер и чоколада су празне калорије, као и бело брашно. Зрно пшенице се састоји од три дела, а произвођачи користе само један, онај у коме нема витамина. Суштина је у томе да се избацују природни витамини, а накнадно убацују вештачки. Док, пшенично интергрално брашно има све.
Знамо да нам је вода неопходна. Али, да ли је тачно да са конзумацијом може да се претера и проузрокује штете? Коју количину воде треба уносити у организам? Да ли она некада може да излечи одређене болести?
Постоји болест која се зове Психогена полидипсија, а означава претеран унос воде. Али, ко данас попије 6 литара воде? То је јако ретко. Нашем организму је потребно 2 до 2,5 литре воде. Што се тиче лечења, постоји такозвани пост на води. Пост на води дозвољава телу да се бори против болести, јер је потребно доста снаге за варење хране. Ако избацимо храну, дајемо организму шансу да се бори. Из тог разлога, пост на води може бити добро решење ка излечењу али је потребна добра припрема. Нагли престанак уношења хране је шок за организам тако да га треба добро припремити. Лично, то нисам примењивала, али познајем жену која је на тај начин излечила мултипла склерозу. Постоји и соко терапија, с тим што се уместо воде пију само сокови.
Неки кажу да је боље појести краставац, неки да је боље направити сок од њега. Да ли се више витамина уноси када се намирнице једу или пију?
Увек је боље појести целовиту намирницу. Када укључите блендер влакна се разбију. Нема ефекта који раде наши зуби. Када ставимо храну у уста, наши зуби почињу да раде, лучи се пљувачка, шаље се информација желуцу, почињу да се луче ензими који варе храну. Када попијемо смути, он директно у неприпремљено тело сиђе у желудац. Али, може да буде добар начин уноса витамина уколико нисмо у ситуацији да једемо.
Колико мислите да је могуће у данашње време конзумирати стопроцентно здраву исхрану с обзиром на климатске услове? Колико генетски модфикована храна може да се контролише и како на нечистом земљишту створитити добре услове?
Стопроцентно здраву исхрану у градском амбијенту је скоро немогуће остварити. Мишљења сам да свако треба да има своју мини башту. Земљиште није довољно чисто, али може да буде уколико прође довољно времена. За органску садњу потребно је две до три године како би се земљиште ишчистило. Нажалост, у продавницама, не можемо бити никада бити сигурни да ли је нешто органско чак и када пише да јесте. Рецимо адитив МСГ, који је јако штетан, крије се на паковањима под још разним називима. Ја сам имала списак од 10 различитих имена за МСГ. Он се рецимо налази у вегети, а некада се означи само као адитив. Што се тиче климе, знамо да је највећи узрочник свих климатских промена анимална агрикултура. Сточарство у свету.

Генетика нема улогу уколико се не “погура”
Генетика нема толико битну улогу у настанку болести. Постоје подаци да је највиша стопа гена који проузрокује Алцхајмерову болест у Нигерији, а тамо уопште нема оболелих од те болести. Опет се враћамо на то да су исхрана и начин живота од пресудног значаја. Према доктору Колину Кемпбел који је радио истраживања педесетих година поводом карцинома, генетика и токсини нису толико битни. У настајању карцинома је заправо од три стадијума (иницијације, промоције и прогресије), промоција најбитнија. На промоцију може да се утиче здравом исхраном – целовитом биљном исхраном.

Здрава исхрана и ментално здравље
Према мишљењу доктора Мајкл Грегера, депресија може бити везана за исхрану. У нашем организму постоји серотонин, хормон среће. Кажу да људи који имају мањак серотонина пате од депресије. Серотонин се гради из триптофана, а њега има у махунаркама, бадему, леблебији и свему биљног порекла. Дакле, нездрава исхрана може да доведе до менталних сметњи. Генерално, мислим да за за деведесет одсто болести постоји решење у исхрани, само га треба наћи. Ипак, постоји око пет одсто карцинома које не можемо никако превенирати ни излечити. Али, то је само пет одсто.