Осташе нам само смрдибубе

Како је кренуло, љубитељи „егзотичне“ хране у Србији остаће без омиљених специјалитета, јер по свој прилици одоше пут Кине сви папци, главе и ножице.
Да не беше човека са егзотичним надимком Палма, не бисмо имали појма да је са Кином недавно склопљен још један посао века. И то какав - кокошије ногице. Све власти Србије уназад нису успеле да дођу до тог открића и извозног адута. Било је потребно да се наш Прворођени чак пет пута види са кинеским колегом не би ли покренули питање извоза. Да, да, сви смо се смејали на причу о папцима и свињским главама. Шта ли сада да радимо када на то додамо и кокошије ногице.
Утисак је да наш Прворођени ради извозни посао натенане. Део по део. Кренуо је од свињских папака и глава. Уследиле су кокошије ноге. У једном tренутку ће да понуди џигерице, шкембиће, што да не и чварке. Оно прво некао можемо да преживимо. Јесте да ће домаћа прерађивачка индустрија мало да истрпи, али свест да ћемо нахранити милионе Кинеза, ипак је јача. Сви љубитељи разних гурманских ђаконија су у великом страху да не остану без осталих делова животиња - највише изнутрица. Ако и то почнемо да извозимо, остаћемо без разних врхунских гулаша, капама, сафтова. Замислите само како би Кинези уживали у шкембићима у сафту, или јагњећој сармици. Лако је Палми, он је, види се и са месеца, давно прешао на неку јачу `рану, и боли њега уво за свињске уши, на пример. Он и ако једе пихтије то су оне са месом, а не оне праве.
Чини ми се да Прворођени, ипак, прави адут још има у рукаву. Ради се о белим бубрезима, да не напишем баш прави, домаћински израз за њих. То је нешто што би Кинезе бацило у прави гастрономски транс. Јела са белим бубрезима имају и ефекат који је мало незгодан за Кинезе, јер њихова конзумација поспешује оне активности, а знамо да у Кини није лако имати више од једног детета. Држава на то не гледа благонаклоно.
На крају, нама ће да остану само смрдибубе. Има их колико хоћете, а ове године је добра година по њиховом питању, права најезда. На бубашвабе одмах да заборавимо. Њих Кинези могу да извозе нама. Какве смо среће, има да их увозимо као редак специјалитет. Поуздано знам да их једу као врхунски специјалитет. Натакну их на жицу и добијете прави ражњић од бубашваба, гледао на телевизији. Ако имате мало више пара при руци, можете да добије жицу са мешаним бубама, нешто попут морских плодова. Једна стара кинеска пословица ионако каже - живот је неком буба на жици, а некоме папак у сафту.