Равницу умивају јарке боје

Прва фреско слика коју је даривао својим земљацима “Метаморфоза Мачве на Битви” настала је 1968. године на централном зиду тадашњег хотела “Цер” у Богатићу. Више од 40 година касније, зид поште у овој варошици краси фреска “Српске поште на крају другог миленијума”, нови и последњи поклон знаменитог Милића од Мачве родном крају.
Уметник се давно преселио у вечност, али његови поклони земљацима и српској уметности и данас плене пажњу. На првој помињаној слици је приказао цео један живот Мачвана, од рођења из љуске јајета, преко лагодног и тежачког живота, бојева и војевања из славне прошлости, све до смрти и споменика.
И на другој слици је траг о животу Мачвана али за разлику од мотива са прве, из безбрижног и мирног времена други се односе на страх, бригу и неспокојства, која су производ новије историје. Код “Српских пошта на крају другог миленијума”, доминирају две најумније српске главе, Михаило Пупин и Никола Тесла. Кад је почело бомбардовање Србије, њих двојица су својом бежичном енергијом, привукли у небеса предајник Чот, који једно време није радио, али је одмах после рата прорадио. Јарко црвени хоризонт проламају летећи балвани и металне птичурине, које сеју бомбе. На левој страни слике види се Мајевица, на десној Фрушка Гора. Из Семберије долази дуга колона избеглица. Насликан је њихов пролазак кроз Мачву, гостопримство мачванских домаћина. Виде се пошта и црква у Богатићу, а у доњем делу су детаљи из музејске поштанске књиге, од почетка оснивања српских пошта и указа Милоша Обреновића до данашњих дана. У читавом метежу људи, предмета, технологије, путева, нашле су се и мачванске колебе, симбол једног времена у којем су се рађала деца и легенде. Из једне такве у Накућишту ( Сеоски атар у Мачванском Белотићу) Милић Станковић се шездесетих година, винуо у свет сликарства и достигао небеске висине.
- Идеја за слику рођена је из Милићеве жеље да остави нешто вредно завичају са многобројних дружења са земљацима у Кули на седам ветрова, уметниковој задужбини на Звездари у Београду. Милић је често говорио како амбијент опредељује понашање људи и зато се у свету у банкама, поштама и хотелима налазе вредна уметничка дела. Тај делић света желео је да приближи Мачванима, а ова његова слика је посебна драгоценост за нашу пошту, каже њен бивши управник Зоран Остојић, један од најзаслужнијих за настанак овог дела непролазне вредности.
Израда слике је трајала готово месец дана. Предходно глетован зид уметник је више пута премазивао са 15 литара млека, ради бољег повезивања боја. Остало је био дар његове небеске кичице. Тих дана у пошту је долазио велики број људи, пријатеља и заљубљеника у сликарство.
- Милић је говорио како његов живот добија јарке боје, кад се нађе у друштву, било где међу Мачванима. Поносио се што је рођен на селу и истицао како га је село формирало, пробудило и оплеменило му душу. Све што је запамтио из детињства заволео је на селу и у очевој колеби, где је настао његов први врло успешан циклус слика, присећа се доктор Слободан Бобан Берић, лекар, сликар, каменорезац из Богатића, Милићев следбеник и сведок настанка несвакидашњег дела у богатићкој пошти.
Милић је увек журио да доврши своје дело, јер се бојао тесног простора и кратког времена, за своје неостварене снове. Сам је говорио да зато устаје сат раније, а насликао је 7.500 слика, више од 13.000 графика, на стотине икона и фресака.
Ове Милићеве слике видео је велики број људи, различитих занимања, знања и образовања. Многи су се за успомену крај њих фотографисали. Приликом обнове хотела “Цер”, срушени су сви зидови, осим оног на коме је била слика “Метаморфоза Мачве на Битви”. Милић је тада “освежио” своје дело.
Приликом отварања обновљеног хотела, неки гости су изјавили да хотел вреди бар милион тадашњих немачких марака више, због слике. Колико данас вреди богатићка пошта с Милићевим последњим поклоном свим Мачванима и српској уметности, можемо само наслућивати.