ВОДЕЋИ УЗРОК СМРТНОСТИ У СВЕТУ И КОД НАС
Време је за праве одлуке
Изненадни бол или нелагода у грудима (иза грудне кости) који траје дуже од тридесет минута, а који може да се шири према бради, рамену, плећки, сигнал је да би требало отићи код лекара
Сурови статистички подаци упозоравају да на сваких сат времена од кардиоваскуларних болести умре шесторо људи у свету, а да је у Србији сваки други смртни случај последица ових болести. Разговарали смо са др Весном Букоровић Илић из Дома здрвља „Др Драга Љочић“.
Кардиоваскуларне болести водећи су узрок смртности у свету и код нас?
- Да, али и узрок неспособности радно активног становништва испод шездесет пете године. Од кардиоваскуларних болести у свету годишње умре 17,5 милиона људи, а сматра се да ће до 2030. тај број порасти на 23 милиона. Дакле, ове болести су узрочници смртности на првом месту, испред свих малигних болести заједно, пре свега мислим на канцер плућа, дебелог црева и дојке. У Србији је сваки други смртни случај последица болести крвних судова. На трећем месту смо у Европи, после Русије и Украјине.
Који су узроци настанка кардиоваскуларних обољења?
- Узроке можемо поделити у две групе. У првој су узроци на које можемо да утичемо, а то је искорењивање штетних навика и усвајање здравих стилова живота. Не можемо да утичемо на генетику, пол и године. Један од водећих разлога обољевања су цигарете, физичка неактивност, неправилна исхрана, повећање холестерола у крви... Стрес је наравно један од окидача, посебно зато што утиче на настанак лоших навика. Када је неко нервозан, конзумира веће количине хране, или посеже за цигаретама.
Која популација је најугроженија?
- Млади људи су најугроженији зато што је младо срце осетљиво на акутни коронарни синдром, на тренутну исхемију. Жене су заштићене до менопаузе захваљујући естрогену, посебно ако имају лоше навике. Генерално, и млади и стари, и мушкарци и жене, сви су у фокусу интересовања лекара. Зато се ради скрининг на кардиоваскуларне болести - лабораторијски налази, мерење крвног притиска, анамнестичка питања... Тако се прави скор табла на основу које лекар може да процени вероватноћу обољевања од кардиоваскуларних болести у наредних десет година. Битно је да нагласим да је је у ризичној групи неко ко је имао историју срчаних болести у породици.
Шта је то што ми можемо да урадимо да спречино настанак и развој ових болести?
- Прво, требало би престати са штетном навиком пушења. Потребно је да прође петнаест година од последње цигарете да би се организам у потпуности ишчистио. Ту нема компромиса, ни кад је у питању једна цигарета. На другом месту је неправилна исхрана. Велики проблем представља количина соли – дневно би требало да поједемо шест грама соли, али ми Срби много солимо храну. Такође, требало би смањити унос масноћа и редовно контролисати холестерол, што не мора да кореспондира једно са другим. Постоје људи који немају штетну навику пушења и здраво се хране, али имају повишен холестерол, што је знак да постоји генетска предиспозиција. Понављам да је јако битна физичка активност. Дијабетес као хронична незаразна болест у прогресији може да доведе до хипертензије, која може бити један од узрочника болести срца.
На које симптоме би требало да обратимо пажњу када је реч о инфаркту?
- Изненадни бол или нелагода у грудима (иза грудне кости) који траје дуже од тридесет минута, а који може да се шири према бради, рамену, плећки, сигнал је да би требало отићи код лекара. Свака бол која траје разлог је због кога би требало реаговати, али акутни инфаркт миокарда иде са болом који траје дуже од двадесет минута, који је у виду стезања или пробадања у грудима. Често смо имали случајеве да пацијент осећа само бол у рамену, или стомаку, са мучнином и нагоном на повраћањем. Пацијенти су понекад орошени хладним знојем. То су симптоми на које би требало обратити пажњу
Шта поручујете читаоцима „Гласа Подриња“?
- На сваких сат времена, од кардиоваскуларних болести умре шесторо људи у свету, а у Србији је сваки други смртни случај последица ових болести. Вашим читаоцима поручујем да се редовно јављају на контроле код изабраних лекара, да воде рачуна о себи и промене лоше навике. Стиже нам Нова година, време је за праве одлуке.
Статистика
На сваких сат времена, од кардиоваскуларних болести умре шесторо људи у свету, а у Србији је сваки други смртни случај последица ових болести.
Од кардиоваскуларних болести у свету годишње умре 17,5 милиона људи, а сматра се да ће до 2030. тај број порасти на 23 милиона.
Кардиоваскуларне болести водећи су узрок смртности у свету и код нас?
- Да, али и узрок неспособности радно активног становништва испод шездесет пете године. Од кардиоваскуларних болести у свету годишње умре 17,5 милиона људи, а сматра се да ће до 2030. тај број порасти на 23 милиона. Дакле, ове болести су узрочници смртности на првом месту, испред свих малигних болести заједно, пре свега мислим на канцер плућа, дебелог црева и дојке. У Србији је сваки други смртни случај последица болести крвних судова. На трећем месту смо у Европи, после Русије и Украјине.
Који су узроци настанка кардиоваскуларних обољења?
- Узроке можемо поделити у две групе. У првој су узроци на које можемо да утичемо, а то је искорењивање штетних навика и усвајање здравих стилова живота. Не можемо да утичемо на генетику, пол и године. Један од водећих разлога обољевања су цигарете, физичка неактивност, неправилна исхрана, повећање холестерола у крви... Стрес је наравно један од окидача, посебно зато што утиче на настанак лоших навика. Када је неко нервозан, конзумира веће количине хране, или посеже за цигаретама.
Која популација је најугроженија?
- Млади људи су најугроженији зато што је младо срце осетљиво на акутни коронарни синдром, на тренутну исхемију. Жене су заштићене до менопаузе захваљујући естрогену, посебно ако имају лоше навике. Генерално, и млади и стари, и мушкарци и жене, сви су у фокусу интересовања лекара. Зато се ради скрининг на кардиоваскуларне болести - лабораторијски налази, мерење крвног притиска, анамнестичка питања... Тако се прави скор табла на основу које лекар може да процени вероватноћу обољевања од кардиоваскуларних болести у наредних десет година. Битно је да нагласим да је је у ризичној групи неко ко је имао историју срчаних болести у породици.
Шта је то што ми можемо да урадимо да спречино настанак и развој ових болести?
- Прво, требало би престати са штетном навиком пушења. Потребно је да прође петнаест година од последње цигарете да би се организам у потпуности ишчистио. Ту нема компромиса, ни кад је у питању једна цигарета. На другом месту је неправилна исхрана. Велики проблем представља количина соли – дневно би требало да поједемо шест грама соли, али ми Срби много солимо храну. Такође, требало би смањити унос масноћа и редовно контролисати холестерол, што не мора да кореспондира једно са другим. Постоје људи који немају штетну навику пушења и здраво се хране, али имају повишен холестерол, што је знак да постоји генетска предиспозиција. Понављам да је јако битна физичка активност. Дијабетес као хронична незаразна болест у прогресији може да доведе до хипертензије, која може бити један од узрочника болести срца.
На које симптоме би требало да обратимо пажњу када је реч о инфаркту?
- Изненадни бол или нелагода у грудима (иза грудне кости) који траје дуже од тридесет минута, а који може да се шири према бради, рамену, плећки, сигнал је да би требало отићи код лекара. Свака бол која траје разлог је због кога би требало реаговати, али акутни инфаркт миокарда иде са болом који траје дуже од двадесет минута, који је у виду стезања или пробадања у грудима. Често смо имали случајеве да пацијент осећа само бол у рамену, или стомаку, са мучнином и нагоном на повраћањем. Пацијенти су понекад орошени хладним знојем. То су симптоми на које би требало обратити пажњу
Шта поручујете читаоцима „Гласа Подриња“?
- На сваких сат времена, од кардиоваскуларних болести умре шесторо људи у свету, а у Србији је сваки други смртни случај последица ових болести. Вашим читаоцима поручујем да се редовно јављају на контроле код изабраних лекара, да воде рачуна о себи и промене лоше навике. Стиже нам Нова година, време је за праве одлуке.
На сваких сат времена, од кардиоваскуларних болести умре шесторо људи у свету, а у Србији је сваки други смртни случај последица ових болести.
Од кардиоваскуларних болести у свету годишње умре 17,5 милиона људи, а сматра се да ће до 2030. тај број порасти на 23 милиона.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
