ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „НЕВИЂЕНА СРБИЈА“ АУТОРА ВЛАДЕ АРСИЋА
РАЗОТКРИВАЊЕ НЕОТКРИВЕНОГ
Да ли знате да је прва Олимпијада одржана на Палићу? Знате ли да је Роберт Де Ниро продавао парадајз на нишкој пијаци? Да ли сте чули да је у Бачкој постојала грчка држава? Јесте ли упознати са тим да је Карађорђе сахрањиван четири пута?
Промоција књиге „Невиђена Србија“ аутора Владе Арсића, одржана је протекле седмице у Народној библиотеци „Јанко Веселиновић“ у Богатићу. Велики путник, писац и познавалац наших крајева, прикупио је несвакидашње историјске и савремене приче. Иако могу да послуже као сјајна забава, цртице из Невиђене Србије много говоре о нама самима. Промоцију је отворила Катарина Лазаревић директорка Народне библиотеке, “Јанко Веселиновић” поздравивши присутне и исказавши изузетно задовољство одлуком аутора да након представљања што по иностранству, што по Србији одлучи да књигу прикаже и у Богатићу.
- Поднаслов „Најлуђе сторије из наше историје“ можда најбоље илуструје садржину саме књиге. Реч је о збирци најневероватнијих догађаја који су се дешавали на подручју Србије, а који су на неки начин остали потпуно скрајнути и делимично заборављени. Не могу да кажем да је реч о апсолутно непознатим стварима јер оно што је општепознато рецимо у Суботици, не значи да је познато у Зајечару, Лесковцу и обрнуто. Све у свему за књигу се не може рећи да је класичан пример књижевности, а није ни новинарство већ је најприближнија рубрици „Веровали или не“ из Политикиног забавника – истиче Арсић и додаје да када прочитамо све ове приче, схватићемо колико заправо не познајемо ни нашу прошлост а ни георгафију пре свега.
Ретко познате чињенице
- Дело махом објашњава много тога од географије, историје, етнологије до народних веровања и обичаја. Рецимо, зашто Милански едикт који је потписан 313. године и цркву обележава и дан данас, а ипак није био први. Први је био потписан у Србији две године раније, што је учинио други римски императпор. У овој књизи објашњено је зашто је он гурнут у заборав са врло јасним разлогом – истиче Арсић.
Књига „Невиђена Србија“ нам доноси одговоре на питања који то град у Србији већ 60 година има зграду железничке станице, а да никада није видела ни воз ни пругу. Даје одговоре на то која река протиче испод Савског моста, а није Сава. Даје низ анегдота из историје где су актери наше познате историјске личности. Доноси податке о вези Лудвига Ван Бетовена са селом Грабовци у Срему. Податак да је Франц Лист опчинио житеље Зрењанина својим првим наступом са само десет година је такође фасцинантна чињеница која се у овој књизи налази.
Као репортер, новинар и уредник у дневним новинама, Илустрованој политици, Политикином забавнику, Ревији САТ Плус и Националној ревији, прошао је Србију уздуж и попреко, остављајући за собом на стотине репортажа о људима и обичајима, предањима и легендама. Аутор је и први уредник телевијзијске емисије „Од злата јабука“. „Невиђена Србија“ је након романа „Потапање ђавола“, „Изгубљене у магли“, „Армагедон“, „Бродолом“, „Кад звона зазвоне“ и „Ноћ архангела“, седма књига коју је објавио. Шира читалачка публика га махом зна по романсираној историји. Роман „Кад звона занеме“ о епидемији тифуса је прошле године био међу десет најчитанијих књига, на шестом месту у мрежи свих библиотека у Србији.
Страхота епидемије
пегавог тифуса
- Да је велики успех то што се дело “Кад звона занеме” са тематиком о епидемији тифуса прошле године нашло међу десет најчитанијих књига, на шестом месту у мрежи свих библиотека у Србији, говори податак да у конкуренцији нису књиге које су изашле те године, нити последњих неколико године. У конкуренцији је целокупни књижни фонд који једна библиотека има. На седмом месту је био роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“ – истиче Арсић.
Иако је промоција била намењена књизи сатканој од невероватних дешавања у Србији, Арсић се на специфичном представљању “Невиђене Србије” уз разговор са посетицоима осврнуо на дело “Кад звона занеме” објашњавајући стварање истог. Основну историјску позадину овог романа представљају догађаји са почетка Великог рата, одиграни у Ваљеву, граду који се претвара у велику болницу постајући жариште незапамћене епидемије која је однела више живота него него што је град на Колубари имао становника.
-Размишљао сам како да дочарам страхоту епидемије пегавог тифуса ако га упоредим са две много познатије епидемије код нас и у свету, од којих је једна епидемија великих богиња, Вариола вера. Тада је у читавој Југославији умрло 38 људи. Од Еболе у Западној Африци о којој је била обавештена целокупна јавност за 6 година умрло је 10.000 људи. Од епидемије пегавог тифуса у “малој” Србији за 6 месеци умрло је 35.000 војника и 200.000 цивила. Да се то догодило било где у свету, у западној Европи или у Америци ми бисмо данас о томе имали на десетину холивудских глоб мастера – објашљава Влада Арсић.
Од бола до среће
Писајући „Кад звона занеме“ с обзиром на мноштво историјских личности које се помињу у њој, схватио је да му заправо треба фиктивна личност. Зашто? Зато што услед недостатка доказа није могао да дочара дијалог Надежде Петровић и Војводе Мишића, иако су у исто време били у Ваљеву.
-Кад имате фиктивну личност која се креће кроз време хоризонтално и вертикално, коју можете да спојите са било ким онда имате ширину и могућност. У том тренутнку схватио сам да та фиктивна личност не треба да сублимира само своју несрећу и несрећу своје породице, већ целокупног српског народа који је страдао и пре и после епидемије. Прича заправо почиње у Београду у ћелији Озре где се „убацује“ временски лекар, једном ногом у гробу, оптужен да је током рата лечио народне непријатеље. Лекар почиње сећањима да се враћа на уистину најстрашнији део његовог живота, када је изгубио све што је могао да изгуби и у том тренутку. Он има само један проблем, а то је што му нико неће доћи на гроб – објашњава Арсић суштину дела.
Аутор књиге задаје себи сајнс фиксн задатак, а то је да књига не сме да има тужан крај. Сада када је неко прочита каже - све време смо видели бол да би нам последњих неколико поглавља потекле сузе радоснице.
- Верујем да сам успео да пренесем ту емоцију и јако сам срећан што ће ова књига једног дана по најави ући у школску литературу – истиче Арсић.
За које год се дело љубитељи књижевности определе, била то Невиђена Србија, Када звона занеме или остатак књижевног стваралаштва Владе Арсића, погрешити неће. Писац се у својим делима бави превасходно историјским драмама, социјалним темама, представља искушења са којима се суочавају млади током одрастања, наводи на размишљање, подстиче истраживање, разотркрива неоткривено и засигурно никог не оставља равнодушним.
Реч две о претходним делима
„Арсићев, Роман „Бродолом“ доживео је пето издања и радио адаптацију, емитован је на другом програму Радио Београда. Постоје најаведа ће се у догледно време и екранизовати било као филм било као серија. „Ноћ архангела“ роман који прати судбину потомака Карађорђевих убица већ је треће издање, а најчитанији је тамо где долазе људи који су познаваоци књижевности, то су саме библиотеке. Други део књижевног и литералног стварања везан је за социолно одговорне теме које такође привчлаче пажњу. У свом стваралаштву, обрадио је проблеме наркоманије у Србији, трговине људима , а последња књига из тог опуса која је изашла то је књига „Армагедон“ која је рађена у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Србије и која се не може више нигде наћи. Аутор се у догледном времену нада другом издању, јер постоји велико интересовање за проблеме педофилије и интернет злоупотребу.“
- Поднаслов „Најлуђе сторије из наше историје“ можда најбоље илуструје садржину саме књиге. Реч је о збирци најневероватнијих догађаја који су се дешавали на подручју Србије, а који су на неки начин остали потпуно скрајнути и делимично заборављени. Не могу да кажем да је реч о апсолутно непознатим стварима јер оно што је општепознато рецимо у Суботици, не значи да је познато у Зајечару, Лесковцу и обрнуто. Све у свему за књигу се не може рећи да је класичан пример књижевности, а није ни новинарство већ је најприближнија рубрици „Веровали или не“ из Политикиног забавника – истиче Арсић и додаје да када прочитамо све ове приче, схватићемо колико заправо не познајемо ни нашу прошлост а ни георгафију пре свега.
Ретко познате чињенице
- Дело махом објашњава много тога од географије, историје, етнологије до народних веровања и обичаја. Рецимо, зашто Милански едикт који је потписан 313. године и цркву обележава и дан данас, а ипак није био први. Први је био потписан у Србији две године раније, што је учинио други римски императпор. У овој књизи објашњено је зашто је он гурнут у заборав са врло јасним разлогом – истиче Арсић.
Књига „Невиђена Србија“ нам доноси одговоре на питања који то град у Србији већ 60 година има зграду железничке станице, а да никада није видела ни воз ни пругу. Даје одговоре на то која река протиче испод Савског моста, а није Сава. Даје низ анегдота из историје где су актери наше познате историјске личности. Доноси податке о вези Лудвига Ван Бетовена са селом Грабовци у Срему. Податак да је Франц Лист опчинио житеље Зрењанина својим првим наступом са само десет година је такође фасцинантна чињеница која се у овој књизи налази.
Као репортер, новинар и уредник у дневним новинама, Илустрованој политици, Политикином забавнику, Ревији САТ Плус и Националној ревији, прошао је Србију уздуж и попреко, остављајући за собом на стотине репортажа о људима и обичајима, предањима и легендама. Аутор је и први уредник телевијзијске емисије „Од злата јабука“. „Невиђена Србија“ је након романа „Потапање ђавола“, „Изгубљене у магли“, „Армагедон“, „Бродолом“, „Кад звона зазвоне“ и „Ноћ архангела“, седма књига коју је објавио. Шира читалачка публика га махом зна по романсираној историји. Роман „Кад звона занеме“ о епидемији тифуса је прошле године био међу десет најчитанијих књига, на шестом месту у мрежи свих библиотека у Србији.
Страхота епидемије
пегавог тифуса
- Да је велики успех то што се дело “Кад звона занеме” са тематиком о епидемији тифуса прошле године нашло међу десет најчитанијих књига, на шестом месту у мрежи свих библиотека у Србији, говори податак да у конкуренцији нису књиге које су изашле те године, нити последњих неколико године. У конкуренцији је целокупни књижни фонд који једна библиотека има. На седмом месту је био роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“ – истиче Арсић.
Иако је промоција била намењена књизи сатканој од невероватних дешавања у Србији, Арсић се на специфичном представљању “Невиђене Србије” уз разговор са посетицоима осврнуо на дело “Кад звона занеме” објашњавајући стварање истог. Основну историјску позадину овог романа представљају догађаји са почетка Великог рата, одиграни у Ваљеву, граду који се претвара у велику болницу постајући жариште незапамћене епидемије која је однела више живота него него што је град на Колубари имао становника.
-Размишљао сам како да дочарам страхоту епидемије пегавог тифуса ако га упоредим са две много познатије епидемије код нас и у свету, од којих је једна епидемија великих богиња, Вариола вера. Тада је у читавој Југославији умрло 38 људи. Од Еболе у Западној Африци о којој је била обавештена целокупна јавност за 6 година умрло је 10.000 људи. Од епидемије пегавог тифуса у “малој” Србији за 6 месеци умрло је 35.000 војника и 200.000 цивила. Да се то догодило било где у свету, у западној Европи или у Америци ми бисмо данас о томе имали на десетину холивудских глоб мастера – објашљава Влада Арсић.
Од бола до среће
Писајући „Кад звона занеме“ с обзиром на мноштво историјских личности које се помињу у њој, схватио је да му заправо треба фиктивна личност. Зашто? Зато што услед недостатка доказа није могао да дочара дијалог Надежде Петровић и Војводе Мишића, иако су у исто време били у Ваљеву.
-Кад имате фиктивну личност која се креће кроз време хоризонтално и вертикално, коју можете да спојите са било ким онда имате ширину и могућност. У том тренутнку схватио сам да та фиктивна личност не треба да сублимира само своју несрећу и несрећу своје породице, већ целокупног српског народа који је страдао и пре и после епидемије. Прича заправо почиње у Београду у ћелији Озре где се „убацује“ временски лекар, једном ногом у гробу, оптужен да је током рата лечио народне непријатеље. Лекар почиње сећањима да се враћа на уистину најстрашнији део његовог живота, када је изгубио све што је могао да изгуби и у том тренутку. Он има само један проблем, а то је што му нико неће доћи на гроб – објашњава Арсић суштину дела.
Аутор књиге задаје себи сајнс фиксн задатак, а то је да књига не сме да има тужан крај. Сада када је неко прочита каже - све време смо видели бол да би нам последњих неколико поглавља потекле сузе радоснице.
- Верујем да сам успео да пренесем ту емоцију и јако сам срећан што ће ова књига једног дана по најави ући у школску литературу – истиче Арсић.
За које год се дело љубитељи књижевности определе, била то Невиђена Србија, Када звона занеме или остатак књижевног стваралаштва Владе Арсића, погрешити неће. Писац се у својим делима бави превасходно историјским драмама, социјалним темама, представља искушења са којима се суочавају млади током одрастања, наводи на размишљање, подстиче истраживање, разотркрива неоткривено и засигурно никог не оставља равнодушним.
„Арсићев, Роман „Бродолом“ доживео је пето издања и радио адаптацију, емитован је на другом програму Радио Београда. Постоје најаведа ће се у догледно време и екранизовати било као филм било као серија. „Ноћ архангела“ роман који прати судбину потомака Карађорђевих убица већ је треће издање, а најчитанији је тамо где долазе људи који су познаваоци књижевности, то су саме библиотеке. Други део књижевног и литералног стварања везан је за социолно одговорне теме које такође привчлаче пажњу. У свом стваралаштву, обрадио је проблеме наркоманије у Србији, трговине људима , а последња књига из тог опуса која је изашла то је књига „Армагедон“ која је рађена у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Србије и која се не може више нигде наћи. Аутор се у догледном времену нада другом издању, јер постоји велико интересовање за проблеме педофилије и интернет злоупотребу.“
К.Јекић Ђонлић
Најновији број
25. април 2024.
