Инфо

Берза

  • aero 1.038 ▲ 3,80%
  • alfa 26.500 ⚫ 0,00%
  • amso 750 ⚫ 0,00%
  • aven 1.300 ▼ -13,33%
  • dinnpb 6.201 ▼ -0,42%
  • fint 670 ⚫ 0,00%
  • impl 3.600 ▲ 0,50%
  • mtlc 2.101 ▼ -4,50%
  • niis 740 ⚫ 0,00%
  • tigr 30 ▼ -23,08%
  • zltp 4.000 ▲ 29,03%
(7. март 2019.)
НЕСВАКИДАШЊИ ПУТ ВОЈНИЧКЕ ЧУТУРИЦЕ ЧЕДОМИРА РОСИЋА ИЗ БАДОВИНАЦА

Логорашка успомена, ускоро код наследника

Уз помоћ комшинице Лејле, Фејсбука и упорних Бадовинчана, несвакидашњи ратни сувенир, треба за Ускрс да стигне у Београд
Логорашка  успомена,   ускоро код наследника
Стара је истина да живот пише романе. Јединствена је прича о Чедомиру М. Росићу, некадашњем редову војске Краљевине Србије из Бадовинаца. Већ на почетку Другог светског рата Чедомир је од стране окупатора заробљен у једној Сарајевској касарни, а неколико месеци касније депортован у немачки логор Халстог 8. На војничкој чутурици, коју је понео са собом успео је да непримећено испише личне податке: Дан, месец и годину рођења, место, где је рођен, датум када је заробљен, логорашки број... ) На још неутврђен начин ова несвакидашња “лична карта у виду чутурице) доспела је на бувљак у Барселони. Тамо ју је купила извесна госпођа Елоди. Уз помоћ комшинице Лејле ( пореклом из Србије) и друштвене мреже Фејсбук, успели су да ступе у контакт са врло предузимљивим људима из Бадовинаца ( Љубинко Јевтић, Милена Поповић, Добринко и Драган Росић... ) и заинтригирају њихову пажњу, неби ли утврдили ко је био аутор уклесаних речи на чутурици.
- Росића данас има у три улице у Бадовинцима. И поред доста напора и истраживања, нисмо успели да сазнамо ко је Чедомир М. Росић. Позвали смо у помоћ нашег мештанина Радомира Ј. Поповића, који је виши научни сарадник запослен у Историјском институту у Београду. Он нам је брзо јавио да је лице за којим трагамо рођен петог, једанаестог 1914. године и све остало о њему, каже Милена Поповић из месне заједнице Бадовинци.
Чедомир је заробљен 15. 02. 1941. године у Сарајеву, а 28. 04. 1941. године депортован у логор. Имао је логорашки број 59330. Дочекао је жив слободу и крај робије. У Београд се доселио 25. фебруара 1931. године. Ту је радио као сарач и изродио троје деце. Све ово сазнао је помињани Радомир Ј. Поповић уз додатак да Чедомирови синови данас нажалост нису живи, а за једину ћерку Драгицу, нама података. Зна само да би она, ако је жива данас имала 79. година.
Унук Драган и унука Индира су итекако заинтересовани да дедин “реликви”, доспе на почасно место у стану. Сматрају да би тако сачували драгу успомену на деду, који је још оставио логорашке белешке “Живот кроз борбу”, које љубоморно чувају. Имају и доста фотографија из тог периода, а с нестрпљењем очекују половину наредног месеца ( за Ускрс), када би Лејла требало да из Барселоне донесе Чедомирову чутурицу у Београд. И бадовинчани се припремају да присуствују том свечаном чину. Биће то кажу, драгоцено сведочанство о животу наших људи у немачком заробљеништву. Овог пута знају само да је Чедомирова војничка чутурица, на волшебан начин после седам деценија доспела на један бувљак у Барселони. Уверени су да ће ускоро красити зид неког од Чедомирових наследника, а можда доспе и у какав српски музеј.
Љ. Ђ.

Најновији број

20. фебруар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa