ОБРАД УЛАРЏИЋ, ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВА ЗА ОЧУВАЊЕ ОБИЧАЈА СТАРЕ МАЧВЕ, У СУСРЕТ “ИЗАЖАЊЦУ”
Погача од новог брашна
- Вршидба на стари начин којим се радило више од пола века, парном машином и дрешом старим 110 година, прилика је да стари оживе своја сећања, а млади да виде како се некад радило, каже Обрад Уларџић, доктор стоматологије, уз позивницу на манифестацију, започету пре 40 година, која се, после дуже паузе, ове године припрема за 28. јул, недалеко од старог пута Богатић-Баново Поље, код Жићине колебе
Оснивањем “Друштва за очување обичаја старе Мачве”, Обрад Уларџић, доктор стоматологије из Богатића жели да отргне од заборава многе упечатљиве обичаје, који су некада били незаменљиви део важних догађаја. Идеја је, каже на почетку овог разговора за “Глас Подриња” да у овим мобилним временима, у маратону са животом бар мало поделимо радост живљења са другима и покажемо себи да нисмо самодовољни.
Тако је и са “Изажањцем”, прославом краја жетве. Манифестацију у славу нове пшенице, за погачу од њеног брашна, започео је пре 40 година комбајниста Лоле Мартиновић из Богатића са својим пријатељима којима је вршио жетвене услуге. После тешког рада на њиви, одмарајући се уз по коју чашицу мачвански ратари су дошли на идеју да купе парну машину и дреш, како би по речима нашег саговорника “учинили срцу на вољу”.
- Машине произведене 1913. године у Будимпешти су убрзо купљене и са неког имања у Ечкој, код Зрењанина, допремљене у Богатић . Тако се догодио први “Изажањац”, пре 40 година, код колебе Жиће Пузића у Богатићу. Забележиле су то бројне новинарске екипе. Постојао је и период кад ова манифестација дуго није одржавана, првенствено из економских разлога. Сада, после 21 године желимо да је обновимо. Иницијативу је дао Милош Симић, директор Културно-образовног центра Богатић, а доста нам помаже Општина и њена Туристичка организација. Укључују се и ученици Мачванске средње школе, захваљујући предусретљивости директорке Милице Дражић и професора Алберта Панића. Ту су и ветерани ансамбла “Ђидо” из Богатића, као и спонзори из редова комбајниста и других привредника, каже Уларџић.
Очекујући благодет и овог лета он призива госте на ново окупљање 28. јула ове године у Богатићу, поново на старом месту, недалеко од пута Богатић-Баново Поље, код Жићине колебе.
За ово време несвакидашњу вршидбу на парној машини и дрешу неће изостати богат пригодан културно-забавни програм. У име домаћина говори и здравицу:
Звани и незвани,
Трезни и пијани,
За астале седите,
Пијте и једите,
Славу слави необичан газда,
Роб корова и господар бразда.
Веселите се, једите и пијте
Овде се срећом плаћа.
Ево данас будимо што јесмо,
бар данас будимо браћа.
Тако је и са “Изажањцем”, прославом краја жетве. Манифестацију у славу нове пшенице, за погачу од њеног брашна, започео је пре 40 година комбајниста Лоле Мартиновић из Богатића са својим пријатељима којима је вршио жетвене услуге. После тешког рада на њиви, одмарајући се уз по коју чашицу мачвански ратари су дошли на идеју да купе парну машину и дреш, како би по речима нашег саговорника “учинили срцу на вољу”.
- Машине произведене 1913. године у Будимпешти су убрзо купљене и са неког имања у Ечкој, код Зрењанина, допремљене у Богатић . Тако се догодио први “Изажањац”, пре 40 година, код колебе Жиће Пузића у Богатићу. Забележиле су то бројне новинарске екипе. Постојао је и период кад ова манифестација дуго није одржавана, првенствено из економских разлога. Сада, после 21 године желимо да је обновимо. Иницијативу је дао Милош Симић, директор Културно-образовног центра Богатић, а доста нам помаже Општина и њена Туристичка организација. Укључују се и ученици Мачванске средње школе, захваљујући предусретљивости директорке Милице Дражић и професора Алберта Панића. Ту су и ветерани ансамбла “Ђидо” из Богатића, као и спонзори из редова комбајниста и других привредника, каже Уларџић.
Очекујући благодет и овог лета он призива госте на ново окупљање 28. јула ове године у Богатићу, поново на старом месту, недалеко од пута Богатић-Баново Поље, код Жићине колебе.
За ово време несвакидашњу вршидбу на парној машини и дрешу неће изостати богат пригодан културно-забавни програм. У име домаћина говори и здравицу:
Звани и незвани,
Трезни и пијани,
За астале седите,
Пијте и једите,
Славу слави необичан газда,
Роб корова и господар бразда.
Веселите се, једите и пијте
Овде се срећом плаћа.
Ево данас будимо што јесмо,
бар данас будимо браћа.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
