Слобода је моћ

Током протекле недеље Шабац је био домаћин петодневне Зоне Новог оптимизма - летње школе активизма која је окупила бројне учеснике из јавног, политичког и друштвеног миљеа. На градском тргу организоване су трибине, дебате и разговори о значајним темама.
На трибини четврте вечери фестивала учесници су говорили о једној од кључних, а у јавном простору чини се скрајнутој теми. Говорећи о раду и радним правима, покушали су да осветле и тему активизма, као централну тему трибинског програма, из другачијег угла. Да ли је активизам на улици сврсисходан, ако се не говори о небројеним примерима кршења радних права у Србији и региону данас? Да ли је могуће пробудити грађанску свест у условима сиромаштва? Како се у данашњим условима борити за радна права, и како је та борба повезана са другим борбама - пре свега са борбом за женска права, нека су од питања о којима је било речи.
О овој теми, као и о ситуацији у земљи претходних година, говорили су: новинарка недељника “Време” Јована Глигоријевић, правница Софија Мандић, представница у парламенту БиХ Миомирка Мила Меланк, Милица Лупшор из удружења РОЗА, историчар Срђан Милошевић и Драган Милановић Пилац из синдиката Независност.
Марија Лукић, радница у администрацији Бруса, прошле године пријавила је тадашњег председника Општине Милутина Јеличића Јутку за сексуално узнемиравање и то је био почетак њене борбе која још увек траје. Иако је најављен долазак Марије Лукић и учешће на трибини „Радим, дакле (не)постојим“, због судског поступка у који је укључена и достављања доказа полицији, она није била у могућности да присуствује трибини.
Новинарка недељника „Време“ и чланица групе „Новинарке против насиља над женама“, Јована Глигоријевић сматра да посао „подразумева“ суочавање са радом у оквиру (не)постојања.
- Радим, дакле (не)постојим је нешто са чим се суочавамо када радимо јавни посао и када дођемо кући. Део те јавности нам додељује некакву моћ, али то није ништа, јер се на крају дана суочимо са рачунима које је потребно платити, а произилазе из економске немоћи и долазимо до одређеног парадокса који нема паралелу у некој другој земљи - појаснила је Јована Глигоријевић.

Град бриге
за стваралаштво
Пето и завршно вече Зоне „Новог оптимизма“ било је посвећено ангажованој уметности и промовисању града Шапца као доброг примера локалне средине која подстиче културно стваралаштво уз неговање традиције и нових вредности.
Присутнима су се обратили градоначелник Шапца Небојша Зеленовић, директорка Народног музеја Нела Тонковић, директорка Шабачког позоришта Миња Богавац, председник Фондације „Станислав Винавер“ Слободан Илић, теоретичарка медија Марија Ратковић и Бранислав Гута Грубачки, оснивач покрета ”Нови оптимизам”. Говорници су се сложили се да је утицај културе на развитак заједнице од изузетног значаја.
Богавац је најавила планове за предстојећу сезону која ће бити посвећена слободи и одговорности, као и да ће представа „Бела грива“ редитељке Ирене Ристић, чланова из Омладинског клуба бити изведена на Битефу у Београду.
-Пре годину дана представили смо позив за Омладински клуб, што је било веома значајно, јер учешће младих у институцијама је потреба. Често заборављамо на ову осетљиву групу и институције културе су затворене за младе, а у Шабачком позоришту отворен је Омладински клуб са двадесетак чланова, од којих је двоје недавно уписало Факултет драмских уметности, одсек Продукција. Нове теме сезоне биће нам слобода и одговорност, прилагођене времену и публици. Трудићемо се да уз нове представе задржимо и оно најбоље од Шабачког позоришта, његове драмске продукције - појаснила је Богавац.

Култура је отвореност ума
Градоначелник Небојша Зеленовић истакао је да без улагања у културу нема праве слободе, напретка друштва, као и да Град издваја и улаже 7 одсто годишњег буџета у културу, што је 10 пута већи проценат него на републичком нивоу.
-Током трајања Зоне "Новог оптимизма" видели смо колико је важно да људи слободно разговарају и износе ставове. Због тога ми улажемо у културу, јер само тако можемо да отворимо свој ум и будемо бољи као људи, друштво и држава. То је оно што радимо у Шапцу већ деценију, јер улагањем новца у културу заправо улажемо у снагу, способност наших грађана који су 2016. године подржали управо ову одлуку и план на јавној дебати, јер су знали да гласају за себе, своју слободу и место где ће њихова деца живети, радити и стварати породицу. Замислите Србију где је могуће организовати Зоне оптимизма и младе ствараоце који живе, раде у градовима који издвајају 7 и више одсто средстава из буџета за културне садржаје. Константно улагање у основне, базичне вредности друштва је суштина и због тога је Шабац слободан град, што доказује да је могуће мењати ствари. Без културе, без озбиљног стваралаштва нема слободе и због тога је значајно да отворимо своје умове, како би креирали пристојно друштво, средину у којој може да се разговара о важним животним темама. Није само реч о култури, ту су и социјална заштита, питања екологије, образовања. Добро је када грађани могу одлучују и то је само почетак промене. Ми ћемо мирно, достојанствено показати да је промена могућа и да Србија може да буде боље место за живот, попут европских држава. Један од примера је Библиотека шабачка која има 16.000 корисника, а међу њима је 12.000 активних чланова. Када погледате од 115.000 становника то је европски просек. Шапчани живе у европском граду који је решио проблем одношења смећа, отпадних вода, загађења у ком људи читају књиге и тако треба да изгледа цела Србија и када то постигнемо напредак је загарантован - навео је градоначелник Зеленовић.

Традиција и модерност
Уз редовне активности Народни музеј у септембру реализоваће бројне садржаје посвећене јеврејској историји и култури, рекла је директора Нела Тонковић током свог излагања на градском тргу.
-Народни музеј у Шапцу кроз сталну поставку чува историју уметности, етнологију, археологију и све оно што чини идентитет једног града. Нама је важно да будемо отворено место за све оне који желе да сазнају више и критички посматрају свет са посетиоцима како бисмо заједно увидели која су наша постигнућа. Кроз Дане јеврејске културе, почетком септембра, показаћемо да снага активног сећања увек може да победи злу намеру - истакла је директора музеја Нела Тонковић.
Теоретичарка уметности и медија, активисткиња Марија Ратковић, као важан постулат деловања културних стваралаца навела је да преносе вредности друштву.
-Рад у уметности и култури је враћање друштву, посебно кроз рад са младима. Одувек сам имала одговорност према средини из које сам потекла и размишљала сам колико је Шабац утицао на моје стваралаштво, као и како ће третирати мој (не)успех. Оно што бих истакала као кључ свега је отвореност. Србија је централизована држава, а потребно је да негујемо космополитски дух. У Њујорку вас неће питати одакле долазите, за стваралаштво је важно оно што радите. Шабац поседује такав дух. Од оснивања је био савремен град и очување модерне је оно што треба да баштини. Када говоримо о културном наслеђу нисмо свесни да живимо културу, и када стварамо, ми заправо стварамо историју. Остављамо траг и задатак је да сачувамо оно што је добро из прошлости и да то развијамо у будућности - навела је Марија Ратковић.
Слободан Илић, председник Фондације “Станислав Винавер“, указао је на значај издавачког подухвата сабраних дела Радомира Константиновића.
-Штампање Константиновићевих дела нам омогућава да на нови начин ишчитавамо и тумачимо “Филозофију паланке”. Определили смо се за издавање капиталног дела како бисмо се борили против затворености, примитивизма, простаклука, ријалитија из нове зоне солидарности, активизма, јер одбијамо да се предамо, евакуишемо из данашње Србије - рекао је Илић.
Бранислав Гута Грубачки, на затварању Зоне „Новог Оптимизма“, рекао је да је Шабац показао нов оптимизам који се бори против беспомоћности у Србији.

Мушкарчине руше
предрасуде
Шапчани су на градском тргу имали прилику да погледају активистичку представу „Мушкарчине“, у извођењу омладинског позоришта Рефлектор Театар. Комад је својеврстан документарац о мушкости у Србији данас и осликава на који начин се третира маскулинитет, односно формира у нашој култури. Идеја и порука коју представа треба да пренесе јесте порука о слободи, о личном остварењу и покушају да се превазиђу културолошки наметнуте норме, које младиће спречавају да буду оно што јесу, наводе аутори. Концепт, режија и драматургија дело су Милене Богавац и Војислава Арсића. Ко-аутори и извођачи су: Алек Суртов, Ђорђе Живадиновић Гргур, Јован Здравковић, Марко Панајотовић, Немања Пувача, Никола Павловић, Урош Нововић, Растко Вујисић.
-Стереотипи и предрасуде су нешто на чему се базира наше размишљање док немамо животног искуства. Представа се састоји из наших прича. Радимо на њој од 2012. године, и од тада се много тога променило. Схватили смо да то није само локална тема, да је много више глобална. Разговори након извођења су драгоцени за нас, а чини ми се и за публику - рекао је Урош Нововић.