Ми планирамо, Бог се смеје

Био је такође септембар, осванула је, за многе изненађујућа информација како Драган Аничић више није тренер „Мачве“. На одласку се захвалио свима и рекао да МАЧВА за њега увек остаје његов тим. Само 12 месеци касније вратио се, истиче, у свој тим са изузетно тешким задатком.
-Одласком сам оставио у Шапцу многе пријатеље и драге сараднике, сада сам се вратио међу њих и упркос тешкој ситуацији на табели, са много радости и ентузијазма почињем другу мисију – истакао је Драган Аничић.
Вероватно ни Ви нисте веровали да би повратак могао уследити тако брзо?
-Наравно, видео сам себе у будућности поново у Мачви, али не после само годину дана. Други посао који сам прихватио договорен је на дужи временски период, није сигурно ни Мачва правила планове само за годину дана. Ипак, ми правимо планове, а Бог се смеје, много тога се догоди ван наше контроле и догоди се нешто ново и неочекивано. Постоје људи и клубови које једноставно не могу да одбијем уколико сам слободан, Мачва је један од њих и чим је уследио позив, знао сам да ме пут поново води у Шабац, пут и срце.
Када сте први пут дошли у Шабац, МАЧВА је била лидер Прве лиге Србије, уз амбиције пласмана у Супер лигу. Сада сте дошли у тим на зачељу Супер лиге. Може ли се рећи да је ово већи изазов и тежи задатак пред тренером?
-Делује да је онда било боље, јер је тим био водећи, но није лако сачувати лидерску позицију. Тешко је упоређивати и нема потребе ни да се трудимо, свака ситуација је специфична, свака уникатна и свака је проблем који захтева решење. Успели смо онда, да не верујем како то можемо учинити и сада, не бих био у Шапцу.
Ситуација је све само не обећавајућа и повољна.
-Тим је у резултатској кризи, а сигуран сам да је она само тренутна и да имамо фудбалере који могу много боље. Никада није лепо када видите свој тим на дну табеле, но имамо сасвим довољно времена, простора и потенцијала за много више.
Између првог и другог боравка у Шапцу је период на клупи ВОЖДОВЦА. Колико је то искуство значило у каријери?
-Више него што неко може да помисли. Не мислим конкретно на мој случај, једноставно свако искуство, нови посао је велика школа и прилика за учење и унапређење. Сматрам да тренерски посао захтева стално учење и усавршавање. Много тога сам доброг научио у Вождовцу, верујем унапредио себе као тренера и надам се да у другу мисију у Мачви улазим као бољи тренер, него при првом ангажману.
Који су домети Мачве у овој сезони, где је достижна амбиција?
-Много утакмица је до краја, ништа није немогуће и недостижно, бар у спорту се чуда дешавају. Мислим да није реално да се боримо за титулу, Европа је далеко, али имамо високе амбиције у Купу – кроз осмех је завршио повратник на клупу Мачве Драган Аничић.