ПИСМА ЧИТАЛАЦА
Чувајте се уличних продаваца
У последње време, поред сталних просаца испред поште и старе робне куће, јављају се нови са новим стилом прошења. Говорљиви су, траже и нуде, имају спремне приче за све прилике, па тако делују уверљиво у ономе што раде. Чувајте се, грађани.
Ради препознавања о којима је реч, ево неких примера, испричаних од оних који су то доживели, а којима се улични “продавци служе”: пре десетак дана у једним белим колима, младић пристојног изгледа, кружи ширим центром града и лови своје муштерије, у првом реду пензионере. Кад процени где може да има користи, прелази у напад. зауставља кола и обраћа се “жртви”: Господине, ја Рус и брат са Србима, хирург сам, овде сам у Шапцу на симпозијуму у хотелу “Слобода”, не познајем Шабац... прекида увод и одмах нуди на поклон (?) неке шерпе, лонце и слично, све на поклон. Муштерија збуњена на безразложни поклон од неког тамо Руса, још је и хирург. А овај Рус, по говору доста личи да је Рус, стално нешто прича и хвали, обрађује муштерију пензионера да би му на крају рекао све му поклања а он да купи само сет ножева који се за 20 година не оштре, и каже цену. Муштерија више пута одбија да узме а Рус стално снижава цену. Кад на крају не успе да му прода ножеве он љутито одлази колима да тражи другу жртву. И тако свакодневно по Шапцу.
Други пример. Просац иде од стана до стана, од врата до врата и од станара тражи само 500 динара – остао је без горива а није понео новац да купи гориво. Тамо где некога препозна ословљава га са “комшија”, и каже му ми смо комшије, моја мајка је медицинска сестра, и онда весело, као комшија, наставља да тражи 500 динара. У једном случају са оваквом причом успео је да добије не 500 динара већ 1000 динара, јер дародавац није имао ситно. Овај ће му “брзо” вратит тај дуг.
Трећи пример: Е, здраво пријатељу, дуго се нисмо видели па смо се мало и заборавили. Како си, ја сам... па каже вероватно измишљено име, а били смо добри пријатељи, сећаш се кад смо били... него знаш шта би те замолио треба ми само 80 динара за аутобус, јутрос сам журио у град па заборавио да понесем новчаник. Кад се ово каже он наставља да препричава разне “догодовштине” из младости. Овај “пријатељ” га гледа и никако да се сети одакле се они знају, па одлучи да му да тих 80 динара. Овај сав срећан што је успео брзо оде да “купи карту за аутобус”, не рече ни хвала.
Тако данас раде у Шапцу нови просци, сви релативно млађи људи, модернизовали се са добро смишљеним и припремљеним причама, и ко да им не верује.
Грађани, видите да ли сте негде били у оваквој ситуацији, пазите ко вас и одакле познаје, ко шта и зашто вам нешто поклања и шта тражи за узврат. Најбоље је ништа и ни од кога не куповати на улици већ само у званичним продајним објектима. Оваквих продаваца и дародаваца у Шапцу, у последње време, има доста.
Ради препознавања о којима је реч, ево неких примера, испричаних од оних који су то доживели, а којима се улични “продавци служе”: пре десетак дана у једним белим колима, младић пристојног изгледа, кружи ширим центром града и лови своје муштерије, у првом реду пензионере. Кад процени где може да има користи, прелази у напад. зауставља кола и обраћа се “жртви”: Господине, ја Рус и брат са Србима, хирург сам, овде сам у Шапцу на симпозијуму у хотелу “Слобода”, не познајем Шабац... прекида увод и одмах нуди на поклон (?) неке шерпе, лонце и слично, све на поклон. Муштерија збуњена на безразложни поклон од неког тамо Руса, још је и хирург. А овај Рус, по говору доста личи да је Рус, стално нешто прича и хвали, обрађује муштерију пензионера да би му на крају рекао све му поклања а он да купи само сет ножева који се за 20 година не оштре, и каже цену. Муштерија више пута одбија да узме а Рус стално снижава цену. Кад на крају не успе да му прода ножеве он љутито одлази колима да тражи другу жртву. И тако свакодневно по Шапцу.
Други пример. Просац иде од стана до стана, од врата до врата и од станара тражи само 500 динара – остао је без горива а није понео новац да купи гориво. Тамо где некога препозна ословљава га са “комшија”, и каже му ми смо комшије, моја мајка је медицинска сестра, и онда весело, као комшија, наставља да тражи 500 динара. У једном случају са оваквом причом успео је да добије не 500 динара већ 1000 динара, јер дародавац није имао ситно. Овај ће му “брзо” вратит тај дуг.
Трећи пример: Е, здраво пријатељу, дуго се нисмо видели па смо се мало и заборавили. Како си, ја сам... па каже вероватно измишљено име, а били смо добри пријатељи, сећаш се кад смо били... него знаш шта би те замолио треба ми само 80 динара за аутобус, јутрос сам журио у град па заборавио да понесем новчаник. Кад се ово каже он наставља да препричава разне “догодовштине” из младости. Овај “пријатељ” га гледа и никако да се сети одакле се они знају, па одлучи да му да тих 80 динара. Овај сав срећан што је успео брзо оде да “купи карту за аутобус”, не рече ни хвала.
Тако данас раде у Шапцу нови просци, сви релативно млађи људи, модернизовали се са добро смишљеним и припремљеним причама, и ко да им не верује.
Грађани, видите да ли сте негде били у оваквој ситуацији, пазите ко вас и одакле познаје, ко шта и зашто вам нешто поклања и шта тражи за узврат. Најбоље је ништа и ни од кога не куповати на улици већ само у званичним продајним објектима. Оваквих продаваца и дародаваца у Шапцу, у последње време, има доста.
С.С.
Најновији број
18. април 2024.
