ШАПЧАНИ ЋЕ ОДБРАНИТИ ШАБАЦ БЕЗ ОБЗИРА НА БОЈКОТ

Гостујући прошлог понедељка у емисији РТВ Шабац „Право питање“, аутора Ђорђа Мијаиловића, посвећеној новој организацији јавног живота у Шапцу, симболима и идентитету града, Драгољуб Бакић, прслављени српски архитекта, недвосмислено је поручио да Шапчани нипошто не треба да бојкотују локалне изборе и да имају апсолутно легитимно право да бране свој град.
Шапчани излазе на изборе
- Ја мислим да сте се ви Шапчане размазили. Ви имате поштену власт, ви сте једини град у Србији који нема владајућу гарнитуру на власти. Свуда су неки напредњачки шерифи, једино Шабац има Зеленовића и има вас Шапчане, и ви сте сада у посебној ситуацији. Предстоји вам историјска одлука за пар месеци. Ако хоћете да сачувате то што имате, на вама је да сачувате. Како ћете да сачувате, не знам.
Данас сам на Савској авенији разговарао са радником који ради на поплочавању и најдиректније сам га питао: “Како ћете ви даље, шта ћете да урадите, видите ли да ћете бојкотом да изгубите град? Он каже: “Не, не, ми излазимо на изборе, шта год ви причали. Ви можете да правите кампање о бојкоту какве год хоћете али Шапчани излазе на изборе!”
Значи Шапчани су свесни да им је добро под оваквом управом и они имају апсолутно легитимно право да се бране. Они ће одбранити Шабац, ја сам сигуран, без обзира на бојкот.
Ја јесам за бојкот и треба да се бојкотује ово наше стање. Али Шапчани ће да бране свој град јер су свесни да све што ради управа у граду, она сваким урбанистичким потезом повећава вредност њихове некретнине. Једноставно, град постаје богатији. То не може нико да им узме и они ће то да бране. И одбраниће га, сигуран је Бакић.
Шабац је доказ да није све пропало
Његово мишљење дели и Милан Влајчић, новинар, филмски и књижевни критичар.
- Бојкот на републичком нивоу мора да буде али наравно бојкот није никакав циљ, то је само средство да се помере избори и да се добију модерни, ослобођени медији. Ово што сада имамо је ужас, ја сам 60 година новинар, не памтим такво безакоње и насиље у медијима. Шта ће бити даље видећемо, али ја мислим да ви на локалном нивоу треба да изађете, да гласате и да одбраните овај град. Бојкот на нивоу целе републике биће једно али је врло важно да одбраните овај град јер овај град је доказ да није све пропало, истакао је Влајчић.
Архитектонски пробој
Говорећи о Винаверовом тргу и новој организацији јавног простора у Шапцу, архитекта Драгољуб Бакић је истакао да је са професионалне тачке направљено неколико врло успешних интервенција.
- Најпре саобраћајно решење, а онда урбани џеп, простор који је добијен скретањем саобраћаја проширен је и инкомпонован солитер са тим, са интервенцијом на фасади, врло успешно, тако да ће то бити и фотогеничан трг. По много чему то је успешна просторна интервенција и све честитке ауторки пројекта Милени Зиндовић на томе шта је добила као резултат. Ја мислим да ће то бити допадљиво грађанима да ће ова књижевно-архитектонска прича допринети свему добром што се у Шапцу ради, рекао је Бакић.
Град отвореног духа
Милан Влајчић је подсетио на Винаверово велико и значајно дело и његово место у српској култури.
- Шабац као град, као ослобођен град, у који долазим врло радо, решио је да се одужи Станиславу Винаверу који је, иако водећа личност наше културе у прошлом столећу, па и у овом нашем, деценијама био посматран као страно тело у тој култури. Он је учествовао у два светска рата, студирао у Паризу, есејиста, преводилац, говорио је седам језика. Све до пре седам година постојала је само усмена легенда, онда је Гојко Тешић у Службеном гласнику објавио 18 томова сабраних дела Станислава Винавера. То је један од најснажнијих писаца интелектуалаца у нашој култури. Београд то ниједног тренутка није прихватио. Ево Шабац има фондацију, има трг и отворени дух Станислава Винавера. Овај трг ми се допао, то је један венац. Шабац чини много што Београд не чини, навео је Влајчић.
Шабац главни град
Посматрајући културу као опште добро, Драгољуб Бакић је упоредио издвајања за културу у Шапцу и у остатку Србије.
- Ако само упредите издвајања за културу, Шабац је десет пута напреднији од Београда. Шабац је у много чему угледни пример за Београд. Кад год сам у прилици искрено кажем да Београду привремено треба одузети звање главног града и пренети главни град у Шабац. То би било врло илустративно и корисно и лековито.
Грађани у Шапцу осећају колико имају добробити од поштене и праве управе јер је суштина доброг урбаног живота грађана компетентна, поштена и одговорна управа. То је суштина учења Макса Вебера у ког се они у републичкој власти куну, а у стварности то су два света, рекао је Бакић.
У Београду све наопачке
Према сопственим речима, Шапчане доживљава као ванземаљце јер им се новац који плаћају на име пореза на имовину враћа, и то је пример како треба да функционише један град.
- Овде се грађани питају. У градском животу прво морају да се питају грађани па онда струка да омогући то што желе грађани и тек онда управа, да спроведе консензус између грађана и струке. У Београду је то све потпуно наопачке. Све је у Београду наопачке. Савско приобаље у Шапцу је велики пројекат и то ће бити пример како на 300 хектара оформити плућа града и како треба град да изађе на реку. Што се тиче силаска на реку, за Београд је брука и срамота поређење са Шапцем. Београд је 110 хектара жртвовао приватном капиталу и то је цивилизацијска грешка, тек ће се видети колико је то погрешно. Уместо да пустите да грађани сиђу на реку, ви правите бетонски зид висок преко 20 спратова. Али није само то несрећа, несрећа је што су то допустили због глади за профитом. Штета је што су грађани и струка то дозволили, да се тако нешто ради у центру Београда, где је најскупље грађевинско земљиште ви дозволите једном приватном предузимачу из арапског света, ако је уопште он битна фигурна, што ће се видети у будућности, да тако нешто направи.
У простор који не може да прихвати два милиона квадрата гурате два милиона квадрата. Када узмете да ту треба да дође 20.000 људи, у нешто што није и не може да буде саобраћајно решено, доводите Београд у ситуацију да стане. Тамо мора да буде 45.000 паркинг места, то је закон – сваких 50 квадрата једно паркинг место. Људима који се тамо уселе треба 25 милиона литара воде дневно. Нема Макиш те погоне. Нема струје за то, морају нове енергане на гас тамо да се појаве. То је један потпуно погрешан урбанистички, друштвени, политички, социјални пројекат. Грешка над грешкама, оценио је архитекта Драгољуб Бакић.
Проглашавам се грађанином Шапца
На питање о шабачком решењу изласка на реку и формирању Сава парка, Милан Влајчић је истакао да је импресиониран начином на који управа града то обезбеђује својим грађанима.
- То је прави излазак на реку. Сви велики градови гледају да обале преуреде тако да грађани могу да им приђу, да ту доведу своју децу. Београд то нема. Ја сам рођени Београђанин и сећам се да смо као клинци ишли на обалу Саве. Сад не могу да приђем ни Сави ни Дунаву, ту су депоније, ту су ограђена места, смрде отпадне воде. То је цивилизацијски изгубљена могућност. Овде сам видео засађене саднице, да ће бити траве, да ће град моћи да дише. Београд нема ту могућност да се бори, да се еколошки освешћује јер је пао у руке гангстера и мафијаша који распродају државну имовину. Овде то није случај и ја себе проглашавам грађанином Шапца! Поређење је катастрофално за мој родни град али шта да радимо, видећемо како ћемо се изборити са овим злом које се надвило над Србијом, навео је Влајчић.

Цео трг споменик Винаверу и његовом делу
Винаверов трг у Шапцу је први структуралистички споменик у Србији. То је споменик Станиславу Винаверу, али не споменик који садржи његову фигуру, већ споменик његовом делу, мисли и залагању за раскид са традиционалистичким погледом на уметност. О томе је у емисији „Право питање” говорила ауторка пројекта, архитекта Милена Зиндовић:
„Винавер и његово дело су били инспирација за обликовање. То је моја интерпретација Винаверовог текста Громобран свемира из 1921. Експресионистички текст у ком Винавер описује комуникацију између планета и различитих светова. Текст почиње занимљивим описом три земаљска слоја која су ми се учинила слична начину на који данашњи градови живе. Винавер ту говори најпре о зеленом слоју где расту цвеће и дрвеће, а који се у нашим градовима изгубио. Ми смо га поплочали и направили нешто друго изнад те земље. Потом други слој, који је управо слој о ком Винавер каже: по том слоју клизе куће и људи. Када сам прочитала ту реченицу, одмах сам видела тротоаре и фасаде објеката у том другом слоју. За њега је трећи слој ефемерни слој: музика, светлост, што такође градови имају. Тај пасус из текста ми је био архитектоничан, у њему сам видела симболички пренет градски живот. Одлучила сам да обликујем трг на начин да представим та три слоја. Управо је због тога средиште трга откривено, ту нема поплочања и заправо откривамо тај први слој, зелени слој, на који, како Винавер каже, људи треба да сиђу, да се одморе.
Поплочање је други слој, пешачки слој, а трећи је интерпретиран кроз крошње дрвећа, високо постављено осветљење на тргу али и кроз скулпторалне елементе какав је пергола и фасада Зоркиног солитера. И заправо кроз та два елемента ја уносим у овај трг неку врсту експресионизма, који за мене симболишу управо Громобран свемира, о ком пише Винавер и који је њему јако важан за ту међупланетарну комуникацију”.