КРИВИНА У ОГЛЕДАЛУ
За Миленком остала чиста вода
"Наш циљ је обарање режима Александра Вучића. То је оно чиме се ми бавимо. Ми смо опозиција и нападамо власт. Нама је циљ да се бавимо Владом Србије која је смањила пензије, која води Србију у НАТО, која водећи Србију у ЕУ доживљава сваки дан нова понижења, која признаје независно Косово, која је упропастила српску економију, која ће упропастити српску породицу, која је упропастила све чега се дотакла. То је наша тема и циљ обарање те власти, да би се спасила Србија".
Ово нису моје речи које сам написао или их изговорио. Све горе поменуто изговорио је актуелни потпредседник Српске напредне странке Миленко Јованов, страсно и непоколебиво, у интервјуу за ТВ „Канал 9“ 12. јануара 2015. године. Те исте године, неколико месеци касније, у августу, Миленко Јованов се придружио екипи која признаје Косово, која је упропастила српску економију, српску породицу, све онога чега се дотакла.
И не само тада, и не само то.
– По нашем гледању неки темељи демократије су у Србији доведени у питање. Врло често се на самим изборима, који се понављају у неким општинама, доводи у питање уопште смисленост изласка и гласања и резултата, на крају крајева. Данас власт води политику тако да задовољава интересе и Брисела и Москве и зато делује као да је раскречена, као глиста чији сваки крај вуче у супротном смеру. Ту мора да дође до пуцања, ма колико глиста била растегљива – рекао је 2014. године исти тај Миленко Јованов.
Дотични је био високи фукционер Демократске странке Србије, председник војвођанског одбора, а онда се једног јутра пробудио и схватио да се зезнуо, да даље неће моћи да напредује и, омиљена фора за све прелетачевиће, СНС је идеолошки дошла на његово. Овакав Коперникански обрт био је еквивалентан прелету Маје Гојковић, Марјана Ристичевића, Александра Мартиновића, многобројних чланова Г17, ДС и многих из редова некадашњег ДОСа. И сви они су на високим функцијама, и сви се слабо сећају речи које су изрицали против Прворођеног и његове партије.
Тај и такав човек је пре неки дан био у нашем граду, повео са собом новинаре из свих могућих градова и редакција, само не из Шапца. И држао нам је вакелу. Никога није било да га подсети на горе поменуте речи. Али, то су људи без части и образа. Замислите, да из Кикинде дође у Шабац и поведе новинаре, зато што у Шапцу има неких новинара који можда могу нешто незгодно да га питају. Напредњаци поново нису звали локлане новинаре да испрате догађај у организацији СНСа. А, шабачки Далтони, поређани по висини - др Александар Пајић, др Бобан Бирманчевић и, за сада без докторске титуле, Радивоје Мићић, облизивали су се од задовољства док је Миленко Јованов пљувао по граду у којем и они живе. Знате, цењена господо, то све што кроз WC шољу у својим домовима испусте, иде без обзира на страначку припадност у тај погон за пречићавање отпадних вода који је у Шапцу изграђен без помоћи тог свемогућег Прворођеног. Вероватно се и Миленко Јованом олакшао у нашем граду, али за разлику од његове Кикинде, у природу је отишла чиста вода.
Ти и такви људи долазе у Шабац и трују грађане овог лепог града, на сву срећу само речима, јер погон за пречишћавање отпадних вода уради оно што му је посао. Чујем да се, том, Миленку Јованову, не свиђа ни "скаламерија" на уласку у Шабац. Огромно би ми изненађење било да је тај и такав Миленко Јованов чуо за Станислава Винавера, а камо ли да је заслужио да добије свој кутак у граду на Сави. Да је тако, Кикинда би данас била град о којем се прича, а не Шабац. Не знам да ли сте били скоро у Кикинди. Посетите је слободно, нека вас угости Миленко Јованов и нека вам покаже како су они решили проблеме у својем граду. Можда вам каже како су увели канализацију у сва села, како су изградили погон за пречишћавање отпадних вода...
Миленко Јованов је један од људи због који се вреди борити у овом граду. Дошао је из Кикинде и пљувао по Шапцу. И ја сам дошао са стране у Шабац и увек сам се трудио да случајно не повредим људе који живе и раде у овом граду. Због тога о многим стварима сматрам и да немам много права да причам или да пишем. Због људи као што је Миленко Јованов, међутим, нико нема права да се одрекне тешко стечене слободе и преда је без борбе.
Ово нису моје речи које сам написао или их изговорио. Све горе поменуто изговорио је актуелни потпредседник Српске напредне странке Миленко Јованов, страсно и непоколебиво, у интервјуу за ТВ „Канал 9“ 12. јануара 2015. године. Те исте године, неколико месеци касније, у августу, Миленко Јованов се придружио екипи која признаје Косово, која је упропастила српску економију, српску породицу, све онога чега се дотакла.
И не само тада, и не само то.
– По нашем гледању неки темељи демократије су у Србији доведени у питање. Врло често се на самим изборима, који се понављају у неким општинама, доводи у питање уопште смисленост изласка и гласања и резултата, на крају крајева. Данас власт води политику тако да задовољава интересе и Брисела и Москве и зато делује као да је раскречена, као глиста чији сваки крај вуче у супротном смеру. Ту мора да дође до пуцања, ма колико глиста била растегљива – рекао је 2014. године исти тај Миленко Јованов.
Дотични је био високи фукционер Демократске странке Србије, председник војвођанског одбора, а онда се једног јутра пробудио и схватио да се зезнуо, да даље неће моћи да напредује и, омиљена фора за све прелетачевиће, СНС је идеолошки дошла на његово. Овакав Коперникански обрт био је еквивалентан прелету Маје Гојковић, Марјана Ристичевића, Александра Мартиновића, многобројних чланова Г17, ДС и многих из редова некадашњег ДОСа. И сви они су на високим функцијама, и сви се слабо сећају речи које су изрицали против Прворођеног и његове партије.
Тај и такав човек је пре неки дан био у нашем граду, повео са собом новинаре из свих могућих градова и редакција, само не из Шапца. И држао нам је вакелу. Никога није било да га подсети на горе поменуте речи. Али, то су људи без части и образа. Замислите, да из Кикинде дође у Шабац и поведе новинаре, зато што у Шапцу има неких новинара који можда могу нешто незгодно да га питају. Напредњаци поново нису звали локлане новинаре да испрате догађај у организацији СНСа. А, шабачки Далтони, поређани по висини - др Александар Пајић, др Бобан Бирманчевић и, за сада без докторске титуле, Радивоје Мићић, облизивали су се од задовољства док је Миленко Јованов пљувао по граду у којем и они живе. Знате, цењена господо, то све што кроз WC шољу у својим домовима испусте, иде без обзира на страначку припадност у тај погон за пречићавање отпадних вода који је у Шапцу изграђен без помоћи тог свемогућег Прворођеног. Вероватно се и Миленко Јованом олакшао у нашем граду, али за разлику од његове Кикинде, у природу је отишла чиста вода.
Ти и такви људи долазе у Шабац и трују грађане овог лепог града, на сву срећу само речима, јер погон за пречишћавање отпадних вода уради оно што му је посао. Чујем да се, том, Миленку Јованову, не свиђа ни "скаламерија" на уласку у Шабац. Огромно би ми изненађење било да је тај и такав Миленко Јованов чуо за Станислава Винавера, а камо ли да је заслужио да добије свој кутак у граду на Сави. Да је тако, Кикинда би данас била град о којем се прича, а не Шабац. Не знам да ли сте били скоро у Кикинди. Посетите је слободно, нека вас угости Миленко Јованов и нека вам покаже како су они решили проблеме у својем граду. Можда вам каже како су увели канализацију у сва села, како су изградили погон за пречишћавање отпадних вода...
Миленко Јованов је један од људи због који се вреди борити у овом граду. Дошао је из Кикинде и пљувао по Шапцу. И ја сам дошао са стране у Шабац и увек сам се трудио да случајно не повредим људе који живе и раде у овом граду. Због тога о многим стварима сматрам и да немам много права да причам или да пишем. Због људи као што је Миленко Јованов, међутим, нико нема права да се одрекне тешко стечене слободе и преда је без борбе.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
