СТРАХИЊА ПАВЛОВИЋ МЕЂУ „КНЕЖЕВИМА“
Не признајем страх
Монако одличан за развој младих играча. Њихова жеља да ме ангажују доказ да озбиљно рачунају на мене. Сваки тренер дао допринос развоју. Мачва потребна Супер лиги
Стамени дефанзивац СТРАХИЊА ПАВЛОВИЋ је члан Партизана. Тврдња нија баш тачна. Овај Јевремовчанин је на позајмици у редовима вицешампиона, а ту га је проследио његов нови тим, некадашњи вицешампион Европе, „Монако“.
-Било је интересовања више клубова, али је Монако био најконкретнији и највише је желео да ме ангажује. Велики клуб је у мени видео играча који им је важан, што представља част, а истовремено сам срећан што ћу наступати за клуб који је познат по опредељењу ка младим играчима и пружању шансе у јакој лиги – сумира утиске наш суграђанин на почетку разговора.
Иако га тек очекује деби у црвено – белом дресу клуба из Кнежевине, од потписивања уговора са вишеструким шампионом Француске, у сталном је контакту са својим новим тимом.
-По потписивању уговора, уследила је позајмица шестомесечна у Партизан, али сам добио ментора, са којим сам у редовном контакту. Имају велика очекивања од мене и прате рад, напредак. Радујем се изазову и највећа жеља ми је да играм, да напредујем кроз велику минутажу. То је и приоритет при избору клуба.
Монако је твоја будућност и садашњост, а фудбалска прошлост је почела у Шапцу и небеско плавом дресу „Савациума“.
-Од шесте године тренирам фудбал, почео сам у Савациуму, а са 14 година сам прешао у одговарајуће категорије Партизана. Интересовали су се и две године раније за мене, али се родитељи нису сагласили да тако рано одем од куће.
Штоперска позиција је од почетка била твоје место?
-Као и већина дечака на почетку каријере, место у одбрани није омиљено. Више сам волео да играм напред, везног, задњег везног, чак и нападача. Ипак, карактеристике и моја конституција су наметали дефанзиву. У млађим категоријама Партизана један период сам радио са Драженом Болићем, некадашњим халфом и беком, он ми је много помогао у и усавршавању на месту где и данас играм. Наравно, у школи Партизана се играчи испробавају на свим позицијама, што је изузетно важно како би се савладала контрола лопте, осећај за простор.
Променио си много тренера, издваја ли се посебно неки важан у развоју досадашње каријере?
-Тешко је издвојити неког, од Зорана Кокановића, Јовице Делића, Шћеповића, Болића, Мирковића који је пружио шансу у првом тиму, Саве Милошевића и других, сваки је дао неки допринос и има своју улогу. Ако некога издвајам то је мој отац који је некада играо фудбал. Очински савети су били одлични и као тренерски. Време је показало да је у свему био у праву, те је његов допринос и искуство на сваки начин немерљиво.
Шта је за тебе најважнији, преломни тренутак, када си показао да заслужујеш шансу?
-Мислим да је то био дерби. Ако је код некога постојала сумња, верујем да сам је онда отклонио. Код мене није постојао страх. Верујем у себе и то ме носи, тако да страх не признајем. Пружили су ми подршку старији играчи од почетка. Од малих ногу сам фудбал видео као свој животни позив, али жеље су једно, важно је искористити прилику да покажете и да неко није погрешио што је веровао у вас и да ви имте шта је потребно за велику сцену. Уз дерби, много су ми значиле утакмице у Лиги Европе.
Који нападач је најтежи за чување, ко је задао највише проблема?
-У Супер лиги, то је мој садашњи саиграч, Бојан Матић, у периоду док је играо за Војводину имао сам прилику да се суочимо. На евро сцени Марсијал из Манчестера и Јаховић из Малатије. Иако наша лига није међу водећим у Европи, али има квалитет и играче који су веома важни за напредак младих фудбалера.
Још си млад играч, а имаћеш искуство паузе у време када је иначе врхунац сезоне. Колико је прекид услед корона вируса утицао на тебе физички и психички?
-Професионалац сам и не смемо да дозволимо да нас било шта поремети. Добили смо програм тренинга у условима које имамо, поштујем све што је кондициони тренер зацртао и дан организујем у складу са тим обавезама. Недостају ми фудбал, утакмице, заједнички тренинзи, али не недостаје обавеза.
Мачва је у грчевитој борби за опстанак. Мислиш ли да постоји шанца, под условом да се натави првенств, наравно?
-Мачва није мој клуб у играчком смислу, нисам тренирао у њој, али је клуб из мога града, тиме клуб срцу ближи од осталих после Партизана, тако да навијам за момке да успеју. Немам дилему да је Супер лиги Мачва потребна. Услови и атмосфера су међу шест или седам у држави и шабачка екипа даје квалитет више нашем шампионату. Надам се да ће још дуго Шапчани гледати Супер лигу у свом граду.
-Било је интересовања више клубова, али је Монако био најконкретнији и највише је желео да ме ангажује. Велики клуб је у мени видео играча који им је важан, што представља част, а истовремено сам срећан што ћу наступати за клуб који је познат по опредељењу ка младим играчима и пружању шансе у јакој лиги – сумира утиске наш суграђанин на почетку разговора.
Иако га тек очекује деби у црвено – белом дресу клуба из Кнежевине, од потписивања уговора са вишеструким шампионом Француске, у сталном је контакту са својим новим тимом.
-По потписивању уговора, уследила је позајмица шестомесечна у Партизан, али сам добио ментора, са којим сам у редовном контакту. Имају велика очекивања од мене и прате рад, напредак. Радујем се изазову и највећа жеља ми је да играм, да напредујем кроз велику минутажу. То је и приоритет при избору клуба.
Монако је твоја будућност и садашњост, а фудбалска прошлост је почела у Шапцу и небеско плавом дресу „Савациума“.
-Од шесте године тренирам фудбал, почео сам у Савациуму, а са 14 година сам прешао у одговарајуће категорије Партизана. Интересовали су се и две године раније за мене, али се родитељи нису сагласили да тако рано одем од куће.
Штоперска позиција је од почетка била твоје место?
-Као и већина дечака на почетку каријере, место у одбрани није омиљено. Више сам волео да играм напред, везног, задњег везног, чак и нападача. Ипак, карактеристике и моја конституција су наметали дефанзиву. У млађим категоријама Партизана један период сам радио са Драженом Болићем, некадашњим халфом и беком, он ми је много помогао у и усавршавању на месту где и данас играм. Наравно, у школи Партизана се играчи испробавају на свим позицијама, што је изузетно важно како би се савладала контрола лопте, осећај за простор.
Променио си много тренера, издваја ли се посебно неки важан у развоју досадашње каријере?
-Тешко је издвојити неког, од Зорана Кокановића, Јовице Делића, Шћеповића, Болића, Мирковића који је пружио шансу у првом тиму, Саве Милошевића и других, сваки је дао неки допринос и има своју улогу. Ако некога издвајам то је мој отац који је некада играо фудбал. Очински савети су били одлични и као тренерски. Време је показало да је у свему био у праву, те је његов допринос и искуство на сваки начин немерљиво.
Шта је за тебе најважнији, преломни тренутак, када си показао да заслужујеш шансу?
-Мислим да је то био дерби. Ако је код некога постојала сумња, верујем да сам је онда отклонио. Код мене није постојао страх. Верујем у себе и то ме носи, тако да страх не признајем. Пружили су ми подршку старији играчи од почетка. Од малих ногу сам фудбал видео као свој животни позив, али жеље су једно, важно је искористити прилику да покажете и да неко није погрешио што је веровао у вас и да ви имте шта је потребно за велику сцену. Уз дерби, много су ми значиле утакмице у Лиги Европе.
Који нападач је најтежи за чување, ко је задао највише проблема?
-У Супер лиги, то је мој садашњи саиграч, Бојан Матић, у периоду док је играо за Војводину имао сам прилику да се суочимо. На евро сцени Марсијал из Манчестера и Јаховић из Малатије. Иако наша лига није међу водећим у Европи, али има квалитет и играче који су веома важни за напредак младих фудбалера.
Још си млад играч, а имаћеш искуство паузе у време када је иначе врхунац сезоне. Колико је прекид услед корона вируса утицао на тебе физички и психички?
-Професионалац сам и не смемо да дозволимо да нас било шта поремети. Добили смо програм тренинга у условима које имамо, поштујем све што је кондициони тренер зацртао и дан организујем у складу са тим обавезама. Недостају ми фудбал, утакмице, заједнички тренинзи, али не недостаје обавеза.
-Мачва није мој клуб у играчком смислу, нисам тренирао у њој, али је клуб из мога града, тиме клуб срцу ближи од осталих после Партизана, тако да навијам за момке да успеју. Немам дилему да је Супер лиги Мачва потребна. Услови и атмосфера су међу шест или седам у држави и шабачка екипа даје квалитет више нашем шампионату. Надам се да ће још дуго Шапчани гледати Супер лигу у свом граду.
Д. Б.
Најновији број
25. април 2024.
