Чуварке традиције

За младе сестре Трифуновић, Христину и Катарину, љубав према традиционалној изворној музици уткана је од првих сусрета са њеним звуцима. Таленат и склоност ка свету мелодија наследиле су од мајке дипломца Музичке академије. Одрастајући уз етно звук, увиделе су да осим уживања у извођењу других уметника и саме могу дати печат музици коју воле. Христина и Катарина откриле су делић онога што њима традиционална музика значи и по чему су већ препознатљиве.

Одакле љубав и склоност ка етно музици?
Често волимо да се нашалимо и кажемо како наша љубав и склоност према етно музици потиче још из „маминог стомака“. Заправо, као што кажу, у шали има и пола истине. Наша мајка је та која нам је уткала љубав према овом жанру, али и особа без које заиста не бисмо биле ту где смо данас. Њен мукотрпан рад произвео је да данас постоје још два чувара изворне музике, Етно-дуо „Сестре Трифуновић“, с обзиром на то да је завршила музичку Академију на Цетињу.

Како бисте описале музику коју изводите?
Етно-музику данас можемо описати као чување од заборава. Знате, и саме себе називамо чуварима народне баштине, јер данас је веома тешко чути да се неко бави искључиво овом врстом музике, а да поред тога не изводи друге жанрове.

Како је настала иницијатива за Етно -дуо „Сестре Трифуновић“?
Иницијатива за Етно-дуо „Сестре Трифуновић“ настала је кроз наше наступе. Људи који нас подржавају знају да нас две певамо искључиво заједно, од малих ногу. Наш први наступ био је пред препуном салом на манифестацији „Дани шљива“ у Осечини, када смо изашле пред неколико стотина људи и запевале песму „Густа ми магла“. Тада су нас прозвали Сестре Трифуновић, и никада, до сада нас нико није звао појединачним именима.

Како изгледају припреме за наступ?
Припреме за један од наших наступа започињу тако што се договоримо са организатором манифестације о термину, месту на ком наступамо и броју песама које ћемо певати. Затим започињу вишедневне припреме, како са нашом мајком, тако и нас две самостално. Заиста се трудимо да када изађемо на бину, пред стотине људи, било то у Србији, или у земљама иностранства, изгледамо што уверљивије и сигурније. Дакле, постоји мноштво ситница које морамо да прођемо пре наступа, како би комплетан наступ пред публиком изгледао као једна успешна целина.

Шта је највећи изазов, али и највећа драж у интерпретацији изворне музике?
Највећи изазов у интерпретацији изворне музике јесте да све на сцени изгледа беспрекорно, без икакве грешке, како би публика са собом понела једну дозу одушевљења, али и задовољства. Као највећу драж би могле да издвојимо то задовољство које нас две осећамо када чујемо, громогласан аплауз и похвале које добијемо на рачун певања.

Да ли сте некада размишљале о неком другом жанру?
Наш, позив, јесте искључиво етно-музика, као и духовна музика, што донекле иде једно уз друго. Често нас можете срести у цркви, при певници са нашом мајком, што за нас представља велико задовољство.

Колико су млађе генерације упознате са етно музиком, и какве су њихове импресије када вас чују?
Могле би засигурно да кажемо да имамо велику подршку млађе генерације, највише због косовских песама. Такође, подршка пристиже од наших колега са факултета, пријатеља из средње школе, познаника, породице,...

Ко је најзаслужнији за ваш успех?
Највећу и неизмерну захвалност пре свега дугујемо нашим родитељима. Поред наше мајке, захвалне смо и нашем оцу, који је испратио апсолутно сваки наш наступ, како финансијски тако и физички. Свакако да није било лако, али они су заиста показали колико су привржени својој деци.

Да ли имате узоре?
Да, наравно. Свако од нас има неког узора. Нас две би као узор могле да издвојимо Даницу Никић и Даницу Црногорчевић, које су посвећене искључиво етно и духовној музици.

Најдражи наступ и награда, с обзиром на то да сте наступале у земљи и иностранству?
Сада иза себе имамо многобројне наступе како у Србији тако и у земљама иностранства. Као најдраже наступе издвојиле би гостовања у : Пољској, Аустрији, Грчкој, Македонији, Црној Гори и БИХ. Што се Србије тиче, укратко, гостовања на многобројним манифестацијама у: Шапцу, Осечини, Београду, Нишу, Суботици, Ваљеву, Златибору, Крушевцу и бројним другим местима. Такође, посебно је било гостовање на Белом Двору.
Последње такмичење на ком смо учествовале било је у Раковици, где смо у категорији дуета понеле треће место.