Успех је у тимском раду

Шапчанин, др Дејан Будимировић, професор Медицинског факултета Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору (Мериленд, САД), медицински директор Клинике за фрагилни Х хромозом, главни лекар у Центру за клиничко испитивање нових лекова Кенеди Кригер Институтa, болничког комплекса Џонс Хопкинс, један је од најистакнутијих научника у релативно новој и перспективној научној области неуроразвојних поремећеја која се односи на испитивања оболелих са фрагилним (нестабилним) Х хромозомом, који је од значаја за аутизам и сличне поремећаје.
Како лекари у Мериленду обављају посао у ванредном стању изазваном актуелном пандемијом?

- „Остани-код-куће“ у буквалном смслу и значењу. Овде, углавном, сви лекари раде од куће у циљу превенције ширења вируса Ковида-19. С обзиром да водим клиничке студије и имам пуно пацијената, одлазим три пута недељно на посао, а два дана радим као и већина, од куће. Поштујем све препоручене мере заштите, које су ригорозне, али у циљу спречавања ширења вируса. На пример, при доласку на посао, неопходно је пријављивање, провера нашег здравственог стања, а до скоро су нам мерили и телесну температуру. Од самог почетка пандемије, на клиници носим маску, а нас неколико који морамо да будемо на Институту, стриктно радимо из своје ординације. У овој ситуацији, са пацијентима контактирамо онлајн и користимо ЗУМ програм телемедицине, на основу ког имамо „виртуалну посету“ наших пацијената. Све веома добро функционише, а сви смо се (запослени и наши пацијенти), врло брзо и прилично лако прилагодили оваквом начину комуникације на релацији лекар-пацијент.

Џонс Хопкинс Универзитет има најбољи информативни центар у доба короне, званичне бројке на основу којих се види колико људи је у некој земљи инфицирано и умрло од ковида19 и помоћу којих се види брзина ширења вируса. Дакле Ви сте на самом извору података?
- У праву сте. Сајт је приступачан комплетном особљу, мада су подаци транспарентни и корисни за све заинтересоване, а постоји приступ свим информацијама на светском нивоу. Према доступним информацијама, ако бисмо правили поређење пацијената са Европом, крајем прошле недеље, у Мериленду је тај број био приближан Аустрији и Португалији. Искрено говорећи, сајт ретко посећујем, а и телевизију не гледам као на почетку пандемије. Имам превише обавеза на које треба да се фокусирам. Наравно да повремено погледам све доступне информације, прочитам новости, упознам се са смерницама. На пример, у Мериленду се наговештава већа набавка тестова ‘сумње’ (не и потврде) на Ковид-19, који користе узорке бриса слузнице носа. Са друге стране, потребни су серолошки тестови који мере антитела у циљу добијања много реалније слике о размерама изложености популације вирусу и опоравку оних стварно заражених. Сматрам да је у овој кризи важно испоштовати све препоручене мере. Можда је за сада најважније остати прибран, смирен и савладати страх који је на „заразно“ високом нивоу и нимало не помаже имунитету.
Да ли и наставу обављате онлајн?

- С обзиром на ванредно стање, логично је да ни студенти не могу да долазе у болницу. Имам онлајн контакте са студентима које водим (не долазе на Универзитет) и сви заједно чекамо тренутак када ће се предавања наставити. Верујем да та интеракција постоји и код других. Све је усмерено да се контакт сведе на минимум, да долазе само они који заиста морају да буду у болници да би се зауставило ширење заразе.
Ви немате директну везу са ковид пацијентима?
- Немам, моји пацијенти су амбулантни и, као што сам напоменуо, лечимо их онлајн путем ЗУМ програма телемедицине. У болничком систему се спроводе ригорозне мере заштите, проверава се ко долази и да ли је здрав, јер се испоставило да особа може да буде заразна и да вирус може да се прошири 36-48 сати пре него што се код особе испоље симптоми. На све начине покушава да се ограничи ширење вируса и изгледа да успева. Мали је број медицинског особља који је заражен. Како се ситуација мењала и уопштено растао број заражених, пооштраване су мере заштите. Посебно се те мере односе на путовања. На почетку је особа која је путовала у Кину и/или делове Европе морала да буде у кућној изолацији две недеље. Када је Њујорк постао „епицентар“ заразе, те мере су се прошириле са Европе и Кине и на Њујорк и ширу околну. Однедавно постоји забрана да се путује изван државе Мериленд. За сада је то више препорука, нема ригорозних контрола.
Шта Ви мислите о ковиду19, вирусу који не даје специфичну клиничку слику?
- Прво да кажем да нисам инфектиолог, микробиолог-вирусолог или епидемиолог, дакле, иза овога што говорим стојим као лекар који детаљно прати медицински напредак у овој области и свакодневно учи. Своја сазнања и ставове свакодневно размењујем са колегама у Америци, али и са колегама из Србије, а посебно са онима из моје генерације уписане 1982. године на Медицинском факулету у Београду. Показало се да код особа где “кола пођу низбрдо”вирус изазива енормну „цитокинску“ (гласници упале) упалну реакцију. Свакодневно се објављује велики број научних радова на тему инфекције до које доводи овај вирус. Морам рећи да су неки од тих радова изнели и контродикторне податке. Једноставно речено, истраживања су у току и новости сазнајемо из дана у дан. А, као што знамо, постоји херојско ангажовање колега, врхунских интервентних клиничара, који су „на првој линији“, али и оних који у позадини пружају свакодневну потпору у овој компликованој борби. Умеће струке је у тимском раду.
Где видите решење? Увелико се воде полемике у вези са вакцином?
- Отворен дијалог и транспарентност је критична за жељени успех. Правовремене и корисне информације. Балансирати потребе јавног здравља које увек имаја примат, али не на уштрб појединца. Људи на читавој планети, негде сигирно много више, емотивно су исцрпљени, подложнији страху који иде до нивоа панике. Таква продужена „борба-или-бег“ реакција сигурно слаби имуни сyстем, у целини. То знамо по студијама. Читава ова прича изазива велики страх и панику, с обзиром да нема довољно информација. Када ће и да ли ће вакцина бити произведена, не знамо у овом тренутку. То зависи од многих, различитих фактора, а трајање истраживања и производње вакцине може да буде дуго.
Прича о обавезној вакцинацији изазвала је отпор код оних који бране став да имају право на избор. Изјава Новака Ђоковића да не жели да прими вакцину довела је до бурне реакције?
- То питање требало би осветлити са аспекта јавног здравља и личног аспекта. Ми јесмо део заједнице, а у ситуацији када се вирус брзо шири, прича о вакцини је део јавног здравља. У оваквим, кризним ситуацијама појединац се занемари. Када неко каже да можда није за то, онда његова изјава „боде очи“. Чак и изјаве величина као што је Новак. Колико сам прочитао, моје схватање је да је Новак изјавио да он жели више инфомација по питању вакцине и да ће, на основу информација, одлучити када за то дође време и потреба. То је смирен приступ. Сада никаква одлука не мора да се донесе. Није то црно-бели приступ. Ако је неко рекао да жели да настави да ради на јачању имунитета, то опет не значи да је априори против довољно проверене вакцине, него да жели да има избор уз правовремене и корисне информације. Неопходно је балансирати потребе јавног здравља и приступ појединца. “Смирити, спустити лопту.” Отворити дијалог.
Шта конкретно предлажете?
- Требало би да примењујемо холистички приступ. Ствари су разједињене, а један је организам, једна особа. Мислим да су овакве кризе подстицај да се медицина сједињује, да се схвати потреба тимског рада. Била би то савладана лекција пошасти која нас је задесила. Иако се лекари појединих специјалности на првој линији фронта у овој борби, сигуран сам да је успех у тимском раду. Морамо да гледамо шире и холистички да бисмо могли да будемо што ефикаснији у превенцији и у третману за друге, евентуалне кризе.
Порука?
- Радите на себи, не чекајте да нешто само од себе „падне с неба“. Будите одважни и одговорни према себи и према другима.

Здравој држави се исплати да улаже у здравље нације?
- Тако је. То доказује пример скандинавских земаља – Норвешке, Финске, Шведске и Данске. Те државе су примениле одређене мере, али неке од њих нису отишле у екстреме да се живот и економија у потпуности заустави. Упрошћено, они верују да је њихов квалитет живота довољно “одбрамбени” чинилац, и ту показују одважност, па чак, неко би рекао, и храброст у односу на друге нације. Они и верују да могу “издржати” налете вируса, и стећи колективни имунитет. Има ту логике: нема панике, ради се, живот није стао, што не доводи до секундарних реперкусија и не утиче негативно на имунитет. То ће тек доћи на ред, с обзиром да је економија у великој кризи у многим земљама. Остаје нам да видимо како ће све то изгледати.

ШТА КАЖУ ИСТРАЖИВАЊА
Према неким од садашњих сазнања, вирус Ковида-19, између осталог, напада црвена крвна зрнца, тачније део црвених крвних зрнаца, хемоглобин, који даје црвену боју крви и садржи гвожђе, а одговоран је за пренос кисеоника. То је један од, до сада, описаних патофизиолошких процеса. Гвожђе које се ослобађа из хемоглобина може да покрене активност имуног система, који „подивља“ у борби да савалада насталу патофизиолошку промену и тако настаје енормна упална реакција која као “снежна лавина”, на крају, однесе пацијента. Нека друга истраживања су показала да код пацијената долази и до тешког поремећаја коагулационог система и да тако настају микроемболије. Затим, описано је пропадање плућних алвеола где би требало да се одвија размена гасова, па се оне испуне течношћу и доводе до “осећаја дављења“. Практично је то лавина која је за неке људе катастрофална, а одговори на питања до које мере она може да се препозна, ублажи, или заустави кључна су и могу да спасу пуно живота. Постоје тестови где се неки од гласника упале могу одредити у крви оболелога, и применити лекови у циљу да се неутралише бар део ових гласника тешке упале. Примена респиратора је врло деликатна и сложенија него што се мислило.

КРИЗА КАО ПОДСТИЦАЈ
Српски народ каже ’свако зло за неко добро’. Кинези имају изреку сличног значења, односно два знака за “болест, односно кризу”, а то је “опасност и могућност.” Дакле и ово је прилика за нешто “добро”, односно за неку нову “могућност.” Превенција је важна. То је сада (само) контрола негативних емоција и здравија исхрана. Показало се да вирус изгледа користи грожђани шећер као главни нутриент, а то користе и туморске ћелије. Дакле, питања су: Шта ово значи, и до које мере? Психо-неуро-ендокрино-имунологија је итекако важна, а можда добије и много већи значај. Ова криза би требало да буде подстицај за много више истраживања епидемиолошких, предклиничких и клиничких студија у области јачања имунитета. Студија спроведена на Харварду је показала да су, у последњих сто година, начин и стабилност живота, балансирана исхрана и редовна умерена физичка активност највише (чак до 70%) допринели продужетку животног века. Дакле, требало би да улажемо у истраживање разумевања заштитних и других фактора имунитета. Кључ је у „умерености“, која варира од појединца до појединца. Знамо да неки људи живе дуже, не обољевају, или знатно мање обољевају. Мислим да из овога можемо да извучемо велику поуку, да будемо на нивоу изазова који су сада овде, и који можда долазе. Једноставно речено, понашати се по оној старој пословици „боље спречити него лечити.”