Инфо

18. јун 2020.18. јун 2020.
КРИВИНА У ОГЛЕДАЛУ

Шабац

Постоји један непокорени град. Град који поносно и високo држи своју главу и који се бори за праве вредности, оне које су достојне сваког човека који га чини. Шабац.
Борио се наш Шабац кроз векове, кроз разне битке, ратове, и увек је из тих ужаса излазио као победник. И увек је бивао све лепши и снажнији. Многи су му постављали клипове, али увек би Шабац био тај који је успео све те препреке да пређе.
Данас га уцењују, прете му. Ако не дођемо ми, нећете добити путеве, нећете имати нову болницу, остаћете без инвестиција, две велике фабрике са по пет хиљада људи неће радити у нашем граду. А, зашто то Шабац не би добио? Зато што Ви нисте на власти, зато што ви немате то поверење грађана које је потребно? То је доказ колико ти људи не воле Шабац. Да и на жалост, у Шапцу је увек било људи који су више волели нешто друго него свој град. Наслађивали су се тиме што су фабрике које су већ виђене у Шапцу на волшебан начин „пресељене“ у Нови Сад или неки други град. Драго им је што држава не асфалтира државне путеве, већ само оне који воде до њихових људи од поверења и то кроз приватно двориште. Навијају за то да Шабац не добије ниједан респиратор од неколико стотина набављених. Срећни су због тога што су успели да заташкају смрт човека који је умро „од короне“, да би после рекли да је преминуо са „короном“. Не воле то што је сваки напредњачки град и општина у Србији много лошије функционисао током епидемије која још није прошла. Радовали су се када је Жељко Митровић „визирао“ директора шабачке болнице, а реч нису споменули да су од града добили визире када Србија није ни знала да могу да се користе у одбрани од опаког вируса.
Сакрили су се у мишје рупе током те борбе из које је Шабац поново изашао као победник. Хтели су да га пале бакљама како би пружили подршку свом шефу, али Шабац се једини у Србији одбранио од тог пламена. И сада хоће да га покоре, зауздају и учине га, како рече доктор шоферизма и министар граде, чим би из скупоцених лимузина ставили своје лаковане ципеле на твоју површину, али ти си ћутао и ниси се предао. И не смеш, јер си ти то светло на крају тунела. Ти си та искра која ће целој Србији показати да се може. Није твоја улога да се повлачиш и предајеш пред људима који те не воле и не поштују. Који те бесомучно газе и уцењују.
Шабац никада није поклекнуо пред уценама. Пред силом јесте, али ју је увек победио. А, ово није сила. Ово су људи којима Шабац није на првом месту, који би да га поробе и потчине једном човеку који влада свиме, сем тобом, најдражи граде. Нису они такмаци за тебе. Шабац је љубав, и то посебна. Нисам то одмах разумео, али тебе треба знати волети. Умети. Ниси ти касаба како то рече некадашњи шофер, а садашњи министар, ти си понос свакога ко у теби живи. Они који те упоређују са касабом желе да те воде и држе на уздама. Да те попут дара поклоне врховном вођи захтевајући од тебе да клекнеш, пољубиш му скуте и подаш му се.
Твој дух је много већи од свега тога. Чине га и слободни људи који се, попут тебе, не повлаче, не ћуте и не сагињу главу. Слободним људима глава служи да мисле и да говоре, а не да ћуте и да је климају како им неко каже. Ти си то увек подржавао, никада ниси волео оне којима се наређује и који се повлаче. Тешко је рећи „НЕ“, али када се то уради нема више страха и повлачења. Нема те силе која се не може победити. Та реч - победа, то је твоја идеја водиља кроз историју. А, ко ће победити ако не победиш ти, светли и вољени граде.
Све си урадио што је у твојој моћи. Био си остао светли пример у ова мутна времена. Ниси се предао, нити ћеш. За тебе се вреди борити, као што се и ти бориш за све нас. Борити се за твоју слободу значи борити се и за себе, своју породицу, пријатеље, комшије, колеге... Слобода је оно чиме си нас наградио све ове године. Можда смо ти делић тога вратили, али због тебе и твог духа, нико не сме да поклекне и да се преда. Цена је исувише велика.
Шабац је увек свој, био и остаће. Нема тог педља где се то не види и не осећа. И то треба одбранити свим срцем. Слобода се тешко осваја, а историја је показала, лако се губи. Наш град нема право на то. Нема права, не само због нас, већ због целе Србије која је одавно изгубила наду. Наш град је та нада која више никада не сме да се загуби без обзира колико неко био јак да то и уради. Шабац је та слобода.
Н. К.

Најновији број

3. октобар 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa