Инфо

18. јун 2020.18. јун 2020.
Маратонска трка плата и корпе (2)
АНАЛИЗА

Маратонска трка плата и корпе (2)

Пре два броја смо, на бази званичних података Министарства финансија и Завода за статистику, утврдили: да је просечна нето зарада 2019.године износила 54,9, просечна потошачка корпа за трочлану породицу 71,4, а минимална 37,1 хиљаду динара(1); тек је прошле године просечна плата достигла скоро 77% просечне потрошачке корпе и први пут престигла овај однос из 2008.године (скоро 75%), док је у свим годинама последње деценије била испод 70% просечне потрошачке корпе(2); да на храну и комуналије трошимо око 60% просечне потрошачке корпе, док за све остале животне потребе трочлане породице остаје 40% или око 30 хиљада динара(3); тако смо дошли до финалног закључка да смо сиромашни, и да по куповној снази заостајемо иза већине осталих земаља Западног Балкана(4) по куповној снази(читај:сиромаштву) смо на зачељу Европе, заједно са Македонијом и Албанијом(5).
Истовремено смо обећали да ћемо у овом броју, опет на бази званичних података, утврдити колико чега, у килограмима и литрима има у нашој просечној потрошачкој корпи за трочлану породицу. Главне састојке у највећој позицији у просечној потрошачкој корпи - храна и безалкохолна пића, која учествују са скоро 40% или око 30 хиљада динара, дајемо у наредној табели.
Што по једном члану породице износи: хлеба по 8,4 кг месечно или 280 грама дневно; пилећег меса, свињског меса, бурека, парадајза и купуса по приближно 1,5 килограм месечно или 50 грама дневно; свежег и дуготрајног млека(заједно), јогурта, минералне воде, кока коле и других газираних пића по приближно 2,2 килограма/литра месечно, или 75 грама дневно; јабука 2,8 килограма месечно, или 94 грама дневно; чоколаде и меда по 65 грама месечно, или мало више од два грама дневно; кафе по 330 грама месечно или око 11 грама дневно; јаја 21 месечно, или 70% једног јајета дневно; свеже рибе и конзерви 433 грама месечно, или 14 грама дневно. Има још позиција, али смо изабрали само оне најважније.
Мало или довољно, питање је сад. Једино је сигурно да једна просечна плата покрива само око три четвртине просечне потрошачке корпе. Ако плата није знатно већа, или у породици нема још једна плата, нема довољно ни за набројане килограме, литре и граме. Пошто 50 посто запослених има медијалну нето зараду мању од 44 хиљаде динара, тек се може замислити свакодневна борба за “корпу”. Пензионерима са просечном пензијом у 2019.години од 224 евра, незапосленима и корисницима социјалне заштите, ни минимална потрошачка корпа није доступна. Шта већина од њих једе и пије, само они знају. То изгледа није “државни посо”.
Коначно, да би трочлана породица регуларно живела и преживела, без свакодневних брига и нервирања, треба јој најмање 80 хиљада месечно – 72 хиљаде за просечну потрошачку корпу и 10% (осам хиљада) као резервни фонд. Увек нешто ванредно затреба. Ко толико нема, мора да “скрати” потрошачку корпу. И да касни са рачунима за комуналије. Ако нема ништа у “сламарици”, остају потрошачки кредити и дозвољени минуси. Кад се мора, ништа није скупо. Па ни “безобразне” камате на дозвољени минус. За утеху, рекли су да ће у будућности бити боље. Да се врати оно што је унапред потрошено у садашњости.
Стижемо и до трајних потрошних добара. За неки средњи телевизор, машину за прање веша, електрични шпорет или фрижидер треба већ годинама око пола просечне плате. За средњи ауто (у званичној статистици је то “шкода фабиа”) код нас треба 25 просечних плата. Наравно, за њих нема места у просечној потрошачкој корпи. Ако баш мора(кад нешто “цркне”), на кредит, “помоћ пријатеља”, или на ауто и бувљим пијацама. Пошто су цене за ова трајна потрошна добра свуда исте, лако је израчунати колико може да се купи у Хрватској(дупло веће плате), Словенији(три пута веће плате) и у осталим земљама ЕУ.
Драган Вујадиновић економски аналитичар

Најновији број

21. октобар 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa