Инфо

18. јун 2020.18. јун 2020.
ОД ОТПИСАНИХ ДО ПОБЕДНИКА
ГОДИШЊИЦА ПЛАСМАНА У КВАЛИТЕТНУ ОМЛАДИНСКУ ЛИГУ

ОД ОТПИСАНИХ ДО ПОБЕДНИКА

Генерација којој нису даване никакве шансе на полусезони. Императив маскималног учинка. Велики успех против Смедерева. Заједничка енергија играча и тренера донела подвиг
На данашњи дан календар броји тачно пет лета од пласмана омладинске селекције МАЧВЕ у Квалитетну лигу Србије. Дуго се чекало на тај резултат, међутим оно што га издваја од претходних успеха поменуте узрасне категорије јесте прича са готово бајковитим елементима на путу „црвено-црних“ младића до места у елити. Чудесна спортска прича трајала је само једну полусезону, али и тих неколико месеци су довољни за пут од отписаних до победника. Сећања директног учесника вреде више од сваке статистике.
По ондашњем систему, омладинске лиге су биле дељене у међуокружне групе, те су победници морали до Квалитетне лиге, не само титулом, већ и кроз два кола баража. Уз честе промене на клупи и резултати Шапчана су у јесен 2014. године били врло променљиви. У осам утакмица остварене су четири победе, два ремија и два пораза, није постојао ни стални тренер, чак је и генерација почела да се осипа. Мало ко је давао шансе да се врати у борбу са Ваљевцима за прво место, били су осам бодова испред ондашњег подмлатка. На место тренера ангажован је Миодраг Делић.
-То је био мој други боравак у Мачви. Био сам у клубу крајем прве деценије овог века када сам водио омладинце и био помоћник у првом тиму. Вратио сам се у клуб на препоруку пријатеља Драгана Сарића. Знао сам стање на табели, али је први шок уследио када сам ушао у свлачионицу и тамо затекао свега шест играча. У разговору сам сазнао да су неки напустили, други желе да напусте тим и паралелно са тренинзима, отпочео сам разговоре са свима који су желели крај, да се врате. Био је то тежак период и за мене приватно. Мајка ми је била тешко болесна, инвалид, у Бадовинцима, и морао сам да бринем о њој, уз све регуларне и додатне обавезе у Шапцу – започиње присећање популарни „Делке“.
Истиче да је на првим тренинзима видео да не недостаје квалитета момцима које је предводио, већ само вере у своје могућности. Знао је да ће за прво место бити потребно све победе и још неко изненађење. Почело је победом у Убу, а онда и тријумфом у Ваљеву 2:1.
-Нису ме у управи оптерећивали првим местом, потпредседник Антонић ми је рекао да радим, стварам првотимце без оптерећења резултатом. Ипак, веровао сам у прво место и у све победе, вероватно једини у клубу. Дошао је дерби са Лозницом која нас је победила у првом делу 4:2. Фудбал није само мој живот, него и тренутно склониште од проблема. Пред дерби ме је у Шабац довезао отац Марка Арнаутовића и чудио се одакле ми толико жеље и узбуђења, знајући какви ме проблеми муче ван спорта. Та два сата за мене је постојао само терен. Победили смо 9:1, што је најубедљивија победа над старим ривалом деценијама у назад. Чак сам смиривао игру, али момци нису желели да стану. Видели смо колико можемо, победили и преостале мечеве и освојили прво место.
Први ривал у баражу било је Смедерево. Вероватно једини тим који је те полусезоне надиграо Шапчане су баш Смедеревци. У првом мечу су победили 1:0 у Шапцу, били бољи, меч је упамћен по признатном, па поништеном голу гостију.
- Радукић је био повређен. Смедрево је много уложило те сезоне имало сјајан тим и желели су у Квалитетну лигу. Знали су они све о нама, ми о њима, али су нас апсолутно надиграли. Многи су прогнозирали убедљив пораз у реваншу, док сам ја у свлачионици утученим момцима рекао да пролазимо. Сећам се бледих лица и на уласку у само Смедрево пре реванша.
Испред и на стадиону дочек за Мачву у виду потцењивачких погледа, на трибинама навијачи тачно изнад клупе гостију. Не штеде се речи упућене ка Делићу и свима у редовима Мачве.
-Имали смо договор у свлачионици, мислим да сам их пробудио високим тоном, осетили су и они енергију и спремни смо изашли на терен. Одговорио сам и на увреде с трибина речима да сам дошао да победим. Секретар клуба Зоран Јовановић био је са нама и том приликом ми је рекао да седнем, у страху да ће ме погодити неким предметом. Из срца сам одговорио: „Нека, онда ће бити 3:0 за нас службено“. Игра по договору и плану, шансе на обе стране, победа наша 1:0 и онда на пенале заслужено ми пролазимо даље, нико се томе није надао, а ја сам очекивао – борави у сећању Миодраг и додаје да није могао славити, јер су после велике победе, мисли поново отишле ка родном селу.
-Здравствено стање мајке се погоршавало, само смо брат и ја бринули о њој и сав тај период сам провео на путу Шабац – Бадовинци. Нису у управи баш благонаклоно гледали на одсуства, али играчи ми нису дозволили да прекинем причу коју смо заједно започели. Чекао нас је двомеч са Јединством из Ужица. Они су отишли у Ужице дан раније, ја сам дошао на дан утакмице, нисам могао да нађем решење, нити да оставим мајку саму. Наравно, деца нису ишла сама, путовала су, између осталих и са тренером Сарићем. Упркос свему, енергија мојих играча била је јача од свега. На незгодом терену, пред готово пуним трибинама смо победили 3:1. Већ се славила Квалитетна лига, али сам се ја плашио реванша.
Тог 18. јуна на стадиону Мачве није виђена узбудљива и лепа утакмица, већ тврда којој није мањкало прилика, али јесте голова. Коначних 0:0 је задовољило све. Мачва је у квалитетној лиги! Успех су изборили: Савић, Николић, Станковић, Лазаревић, Јевтић, Костадиновић, Ђурковић, Пајић, Белић, Радукић, Мићић, Татомировић, Дељковић, Караклић, Миленковић, Лукић, Богићевић, Срнић и Марковић.
-Поносан сам на те момке, знао сам да имају снагу и квалитет, трудио сам се да не осете моје проблеме. Мојој мајци фудбал није много значио као спорт, али када сам јој причао о свом послу, рекла ми је да увек узмем новца од њене скромне пензије и почастим децу, тако да је и она део успеха, а ја јој га посвећујем.
У осврту на каријеру Миодраг Делић не истиче клубове у којима је радио, већ је поносан на подршку играча које је предводио.
-Баш у време када сам тренирао омладинце велику подршку ми је пружио Никола Милинковић, као и Ненад Гаврић, данас важна имена шабачког фудбала. Када сам као помоћник Слободана Милинковића 2009. водио сениоре у пријатељском мечу против шабачког „Радничког“ пружио сам прилику Гаврићу и он је узвратио са два гола.
Миодрагова радна биографија испуњена је радом са практично свим категоријама Радника из Бијељине, Мачве из Богатића, Пролетера из Дворова (Р. Српска), а био је и првак овог дела БиХ. Тренерски занат је стицао и у Аустрији, помагао Миодрагу Јешићу у Партизану, једном од наша два највећа клуба. Ипак, шабачка „Мачва“ је остала нешто посебно.
-Кратко сам био у ОФК Шапцу, али сам чврсто одлучио да ћу се у шабачки фудбал вратити само ако будем добио прилику у Мачви. Још као мали сам долази аутостопом да гледам ондашње генерације Шапчана, радовао се и туговао. У два наврата сам био у омиљеном клубу, можда буде трећа срећа – завршава Делић жељом у претпоставци за будућност.
Д. Благојевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa