Плачи од муке Ким Џонг Уне

Прошао је и тај 21. јун, дана када су се у Србији, као, одржали неки избори. Било је гласања и у Шапцу, али епилог тог гласања и даље је на далеком штапу.
Реално, просто је немогуће, без неке велике муљаже, било која листа, па макар то била и она коју је предводио председник Србије, освоји више од 30.000 гласова. Знам да логика и сумња нису докази за изборну крађу, али нешто дебело смрди у овој причи. Најсумњивије ми је то што тај исти председник ниједном речју није рекао да је победио у једином слободном граду. Да је победио, сеирио би тај, сигуран сам.
Ми и данас (среда, када настаје овај текст) немамо информације битне за изборни процес. Ајде што немамо од Градске изборне комисије, него немамо ни од главних актера шабачких избора. У недостатку правих информација, незваничне информације коло воде. Тако смо незванично чули да Метли и СПС недостаје између 130 и 150 гласова да пређу цензус, да је на адреси једног власника кафане пријављено 60 грађана који су сви редом гласали на изборима у недељу, поједини људи нам причају о томе како Сандокан обилази потенцијалне одборнике и разговара са њима о „лепом времену“. На све ово треба додати и сумњу у боју листића за локалне изборе коју су покренуле „Подринксе“.
Нема дилеме да су напредњаци у ове изборе ушли нашпановани као рекет Новака Ђоковића. Сви могући ресурси, дозвољени и недозвољени, били су искоришћени у овој изборној борби. Чак су деловали и превентивно. Успели су да отму два мандата Новом тиму за Шабац последњег дана кампање за изборе што је стварно преседан чак и за српску политичку пијацу. Замислите ту ситуацију. У Шапцу постоје, дакле, људи који су спремни да са својим другарима и пријатељима уђу у политичку борбу, бори се са њима, деле добро и зло, и онда после једне посете одређене екипе људи, последњег дана кампање, потпишу приступницу за СНС против кога су се до тог дана борили. Ето и то смо доживели.
Слично је и са оном медицинском сестром која, разочарана чињеницом да је изгубила позицију на којој је била, у седишту СНС оптужује своје колегинице да раде оно што је она до јуче радила. Али, коме је до морала, што рече ономад Зоран Ђинђић, нека иде у цркву.
Биће још речи о Шапцу и анализа када се коначно буде ставила тачка на шабачки изборни процес. Оно што је трагедија, то су резултати републичких избора, како излазности, тако и поделе мандата. Једини податак о излазности који је саопштен у изборној ноћи је био онај који нам је сервирао Прворођени - 50,2 одсто. Зашто је тај податак чудан? Највише због тога што испада да је у последња два сата у Србији гласало чак 700.000 људи. Скоро хиљаду људи по бирачком месту. Е, ајде то неко да нам објасни. Републичка изборна комисија је у среду некако саопштила да је у Србији гласало 50,33 одсто бирача. Како ми можемо да знамо колико је људи гласало у недељу када је комплетно гласање обављено без икакве контроле. Довољно је погледати снимак гласања са бирачког места на Карабурми на којем је координаторка СНС заокруживала, пресавијала и убацивала гласачке листиће без да је ико жив било шта рекао или приметио. И Бог те пита колико је таквих бирачких места. То је та победа чиста као суза.
Српски парламент је буквално пресликан у односу на онај у Пјонгјанг у Северној Кореји. Имаће два опозициона посланика - Сулејмана Угљанина и још једног његовог партијског колегу. Више од половине српског друштва нема свог представника парламенту. То је прави парламент по мери Прворођеног. Још на све то, ено га Чеда Јовановић чека позив у ниском старту да, као квалитетан политичар са листе која није прешла цензус, уђе у Владу Србије. Ако је све ово нормално и ако ово гарантује просперитет, онда смо сви заједно у огромном проблему. Онда смо сви ми далеко северније од Северне Кореје.
И да не заборавимо, успео је Прворођени да у једном месту добије 100 одсто подршке. Чувено Сиге, у општини Жагубица, узгубило је битку од села Брезница, такође у општини Жагубица. Плачи од муке Ким Џонг Уне!