Лауреат Матија Бећковић

Постоји Обилићев, Косанчићев, Топличин, Гундулићев, Андрићев венац, а сада им се придружио и Винавер. Ту су сви они које је опевао, његови ратни другови, а њихови потомци могу да сагледају повезаност, испреплетаност. Драго ми је да се родни град, Шабац, сетио гигантске личности као што је Винавер, јер колико год да је светски човек, постаје заборављен ако нема своје родно место. Велика је част добити награду која носи име чаробника српског језика Станислава Винавера - рекао је академик Матија Бећковић лауреат књижевне награде “Винаверов венац” протеклог петка на новом градском тргу у оквиру манифестације посвећене знаменитом Шапчанину.
„У знак признања за колосално поетско и књижевно стваралаштво, које по свом препознатљивом високом уметничком домету и звуку наставља континуитет бесмртног дела Станислава Винавера, особито у најновијим збиркама „Портрети“ које представљају изданке Винаверове орфејске збирке „Ратни другови“, чиме је изнова састављен „бескрајни плави круг“ српске поезије! Вечно трајање уметничког контекста, јесте судбина великих песника“, наведено је у свечаној грамати која је додељена Бећковићу.
-Када европску културу у нашем граду промовишемо, значајно место припада научном скупу који окупља еминентне стручњаке из области књижевности спремне да промишљају и дискутују о важним темама. Фондација “Винавер” издаје литерарна дела којима може да се поноси Србија, те је ове године донета одлука да годишња награда припадне академику Матији Бећковићу, који свакако заслужује признање - истакао је градоначелник Шапца Небојша Зеленовић и подвукао да су Винаверови дани прави начин да се укаже на значај српског, шабачког и европског ерудите за националну културу.

Плаво небо над утопијом
Прошлонедељна манифестација, која се већ четири године одржава у Шапцу, „Винаверови дани Европске културе“ почела је свечаним скупом у Градској кући и промоцијом другог броја годишњака за модерну књижевност и уметност “Винаверово огледало”, као и научног зборника „Плаво небо над утопијом: Станислав Винавер и руска култура“ где су своја сазнања са присутнима поделили др Корнелија Ичин, др Владан Бајчета и Гојко Тешић.
Окосница тродневног окупљања чинио је велики научни скуп „Душа, звер, свест: Станислав Винавер и немачка култура” који се као и претходних година одвијао у Библиотеци шабачкој.
-Слободно можемо да кажемо да Винавер вишеструко везан за немачку културу, јер је најаутентичније извештавао о времену у ком је живео, те су стога ти записи драгоцени. Он је дао неизмеран допринос Шапцу и донео европски дух у наше друштво - рекао је професор Гојко Тешић.
Према речима Игора Марсенића, Винаверови дани су доказ да европска култура јесте део историје и традиције Шапца.
-Он је симбол модернизма у нашој земљи, граду и због тога је ова манифестација веома значајна. Славећи Винаверова дела, кроз архитектуру, књижевност и уметност, фокусирани смо на мисли и идеје које трају.

Трепети моје душе
Књижевни конкурс под називом “Трепети моје душе” окупио је младе поштоваоце писане речи. Прва награда припала је Наташи Пантелић за ауторске стихове.
-Веома сам поносна што смо показали да писана реч још увек “живи” и да су млади заинтересовани за књижевност, да читају, пишу - појаснила је Наташа и додала да ће се у будућности тежити да “прати корак Станислава Винавера”.
Књижевно вече и аудиовизуелни перформанс “Европска ноћ”, били су завршница тродневне манифестације. Спој поезије, музике и светла, показао је иновативни приступ културном наслеђу и афирмацији савременог стваралаштва.
Шапчанима су се представиле три песникиње које доносе потпуно нове хоризонте u приступу савременој књижевности, Маша, Милица и Радмила.
Маша Сеничић почела је као ауторка у пољу филма, а затим у позоришту и на радију, њена прва збирка песама, «Океан», награђена је Младим Дисом за 2015. годину, док је њена друга књига поезије, «Повремена попут викенд-насеља», награђена на фестивалу «Тргни се! Поезија!» те штампана у оквиру едиције 12/19 (Трећи Трг, 2019).
-Моја поезија је испуњена сликама. У стваралаштву ме инспирише простор и породични односи које се трудим да демистификујем на специфичан начин. На томе сам покушала да изградим својственост привлачну за млађе генерације. Мислим да је ово период у коме постоји много песника који су нашли прави начин комуникације са младима и које нова генерација заиста чита са уживањем.
Милица Шпадијер долази из поља класичних наука а њена прва књига поезије “Шар-планина” добила је награду “Млади Дис” и нашла се у ужем избору за награду “Бранко Миљковић”, а песме су јој превођене на енглески, грчки, португалски, фински, италијански и немачки језик.
-Поезија је мој лични израз, део унутрашњег бића и помало је необичан осећај када се јавно чита на отвореном простору, другим људима.
Радмила Петровић је као лауреаткиња 42. Лимских вечери поезије објавила збирку песама “Мирис земље” а као победница 22. поетског конкурса “Десанка Максимовић” објавила је збирку Целулозни рокенрол, њена дела се налазе у многим зборницима, онлајн часописима, а песма “Само желим неког да расклопимо трактор мог оца у тишини” постала је виралнa у 2020. години.
-Моји стихови верујем говоре речи туге која је својствена многима, само не могу да је искажу и потребан им је неко да уместо њих изговори оно што их тишти. Мислим да је то оно што додирује душе читалаца.