I was born to survive

Нисам мрзео, а мрзели су ме. На вређење нисам узвраћао увредом. Мотивисало ме оно дечје “једног дана ћете бити љубоморни на мој успех”. Мотивисало и спасило маштарија о насилној освети. Данас ми је драго због тога. Постајем онај који желим да будем, волим сва жива бића, па и она које би неки окарактерисали “злим”. Борим се сам за своју срећу- каже деветнаестогодишњи Горан Димитријевић, волонтер шабачке Канцеларије за младе, уметник и некадашња жртва вршњачког насиља.
Горанова прича је о храбрости и снази. Храбрости да се пригрли различитост као део сопственог идентитета и снази да превазиђе све препреке на том путу. Горанов искуство је пример како да у животној игри, упркос лошим почетним тактовима, научиш добре кораке.

Ooh, there ain’t no other way
Рођен је у сеоској ромској породици. Унук хармоникашког виртуоза, син човека који је са 12 година морао сам да се сналази за своје парче хлеба. У наслеђе је добио нешто од обојице. Од деде уметнички дар, од оца снажну жељу да преживи.
-Када сам био мали желео сам много тога, а нисма имао могућности. Живим на селу, а моји родитељи нису били заинтересовани да ми остварују снове и омогуће нешто што имају деца у граду. Брзо сам схватио да морам сам да стварам услове за срећу- каже Горан, код којег се у раним годинама испољио таленат за музику и песму.
Околности су се закомпликовале у основној школи. Иако миран и ненаметљив постаје жртва вршњачког насиља. Изазован и тужан период, али и време када је, како каже, закључио да га “не може нико мрзети онолико колико он може да воли”.
-Цела школа се ујединила против мене. Направили су ФБ страницу “Трачара Натине школе” на којој су писли свашта на мој рачун. Није ми било јасно зашто. Никога нисам дирао, према свима сам био коректан. Знао сам и ко стоји иза свега тога, али сем те збуњености није било мржње. Нисам имао жељу да на насиље одговорим насиљем. Схватио сам да морам да се борим за себе, али на прави начин. Да морам да се борим за успех и тиме покажем колико вредим- истиче Горан и додаје да је тај период највећа животна лекција коју је до сада добио, то је време које му је улило храброст и снагу.
-Биле су то врло изазовне године. Како у школи тако и код куће. Моја сестра је била отета, при покушају бега пала је са велике висине и повредила ногу и кичму. Било ми је јасно да не могу да поклекнем, ни због себе ни због ње.

Give yourself prudence and love your friends
Није поклекао. Инспирацију за живот нашао је у песмама Лејди Гаге, посебно у насловној нумери албума Born this way. Наставио је да остварује своје снове, упркос бројним разочарањима. Прво веће је било приликом уписа у средњу школу. Победник школских такмичења из енглеског језика није успео да упише филолошки смер у Гимназији. Разлог: недовољно информација, односно није знао да је пријемни раније.
Разочаран, после кратког пада и одбијања било каквог покрета окреће се ка уметности. Прво обликовању косе.
-У Хемијској сам учио за мушког фризера, и из те школе ми је остао снажан осећај припадања и љубави према друговима из разреда. За само три месеца смо били породица. Одани и везани једно за друго- објашњава Горан.
Међутим упркос везаности за одељенске пријатеље, љубав према музици не мирује. Одлучује се да окуша срећу на соло певању. Поново пад. Не примају га на смер, јер кажу, превише спутава глас. Разочарање није умањила ни чињеница да је примљен на одсек за инструмент.
-Идеја ми је била да усавршавам певање, али и да сам себе издржавам. У том тренутку нисам успео да упишем ни жељени смер, ни да добијем посао који сам хтео. Али нисам одустао-одлучно ће Горан.
Своје место у уметничком свету нашао је у Школи примењених уметности, коју и данас похађа. Није певање, али и цртање му иде. Још му је жива успомена из детињства када је тадашњи тинејџерски часопис “ОК” објавио његову креацију. Због тога стилски кројач као живитни позив, а музика и даље као хоби.

I’m on the right track, baby
Горан је данас један од најпрепознатљивијих волонтера града. Свугде је присутан. Било која акција, он је ту. Без обзира на школу, без обзира на посао у трговинском ланцу. Има времена и љубави за све. Омиљено му је дружење са жвотињама, и волонтирање у шабачком Азилу за псе. Ту се потпуно преда и посвети. Рехабилитује за остатак дана и испуњавање других обавеза.
-Ја сам особа која једно време није радила ништа, а онда је пожелела да учествује у свему да би била део овог света- каже Горан, који би ускоро своју животну причу требао да исприча суграђанима кроз представу “Кафански приручник”, реализовану од стране београдског Центра за људска права.