ДЕО ИСТОРИЈЕ TAМНАВСКОГ КРАЈА

Министарство културе и информисања Републике Србије и општина Коцељева су, кроз конкурсне апликације Завичајног музеја, подржали пројекат истраживања “Мисије Халијард” у тамнавском крају.
Једна од фаза највеће спасилачке мисије у Другом светском рату реализована је управо у коцељевачком селу Свилеува.
Резултати истраживања “Мисије Халијард” у овом крају представљена су прошле године у оквиру изложбе фотографија и докумената као и кроз пратећи каталог Завичајног музеја у Коцељеви, али и кроз посебну истраживачку студију која је тек изашла из штампе. Студија “Мисија Халијард у Свилеуви” коначно је угледала светлост дана али ће њено представљање публици сачекати мирнију епидемиолошку ситуацију у нашој земљи.
Гости коцељевачке општине су, након објављивања фотографија и докумената, па и сведочења јединог живог сведока ове чувене ратне операције, били представници Фондације Мисије Халијард.
–Ми смо у Коцељеви први пут, на нашу велику жалост, иако истражујемо ову мисију дуже од 18 година. Углавном смо били везани за Прањане где је била и највећа евакуација. Али, друга је касније била у Коцељеви а трећа у Босни. Дошли смо овде да видимо шта нам ваља чинити за убудуће. Ово се десило пре више од 70 година и о овоме се није знало, или се знало, али се није говорило. Важно је да у будуће ојачамо српско-амерички однос. То нам је једнако битно као и сама историјска прича. Ми се у основи бавимо Мисијом Халијард али се бавимо и неким стварима које ојачавају везе између два народа и откривањем многобројних веза између Америке и Србије- рекао је представник Фондације Бојан Драгићевић.
Према његовим речима, председник фондације Џон Капело је веома посвећен овој причи јер је некада био амерички дипломата у Србији. Наиме, некадашњи војни аташе и пилот, заљубио се у причу спасавања савезничких пилота у Другом светском рату. Знао је за ову мисију али недовољно јер, како каже, није знао детаље као ни то да су их Срби спасавали.
–Ми смо знали за то да су постојала три места у мисији спасавања и обишли смо прво и треће а тек смо сада на другом. Исправићемо ту грешку. Ово је део значајне, велике приче, да није само 500 пилота спасено у Прањанима, већ и у Коцељеви и у Босни. Имамо идеју да убацимо у оно што већ знамо и Коцељеву. Ово су све врло важни детаљи. Не би било лоше ако будемо могли да нађемо некога одавде, да нађемо српске породице које су спашавале те пилоте. Знамо да пилоти овде нису провели превише времена као што је то био случај у Прањанима, али је сигурно било породица са којима су били у контакту. Планирамо да нађемо потомке тих породица и зато смо овде. Боље икад него никад- поручио је Џон Капело и додао да је “Мисија Халијард” једна невероватна, историјска прича која није испричана.
–Ја сам био пилот у америчкој војсци и знам за мисије у којима су амерички пилоти из Барија, из Италије, ишли и бомбардовали нека места у Југоисточној Европи, у Румунији. То су биле веома опасне мисије и знам да је много пилота оборено. Добро знам колико су се Срби жртвовали да би спасили Американце и разумем то веома добро. Мислим да је то врло битан део приче. То је право пријатељство између два народа- сматра Капело.
Бивши војни аташе истиче да је заљубљеник у нашу земљу и да му је веома важно да Америци представи Србе у што бољем светлу, али и да нашем народу што боље представи своју земљу и сународнике.

СПАСАВАЊЕ ПИЛОТА САЧУВАТИ ОД ЗАБОРАВА
Са аеродрома у Прањанима од краја маја до краја августа 1944. године евакусиано је око 400 савезничких авијатичара. Међутим, због могућег напада на импровизовани аеродром на Галонића пољани у овом селу од стране надирућих партизанских јединица, генерал Дража Михаиловић са својим јединицама морао је да се повуче, па су од 15 до 17.септембра изградили нови импровизовани аеродром непосредно код Коцељеве, на имању и у близини куће Реље Марковића, чувеног земљопоседника из Свилеуве.
Израдња аеродрома реализована је под командом поднаредника Драгољуба Драге Ашковића из овог села. Писту за слетање и полетање авиона изградила је Прва ђачка чета Ђачког батаљона Церско-мајевачке групе четничких одреда, уз помоћ 80 омладинаца из Свилеуве. Са тог импровизованог аеродрома у близини Коцељеве у другој половини септембра месеца 1944. године, у два војна транспортна авиона евакуисана су 22 савезничка авијатичара, један Француз, Италијан и три члана Мисије Халијард (два америчка санитетска официра и један фотограф). Двадесетак савезничких пилота наставили су да живе своје животе захваљујући не само српским четницима, већ и тамнавским сељацима и импровизованом аеродрому у Свилеуви код Коцељеве.
Историју су писали победници и деценијама се о овом догађају у питомој тамнваској долини није знало. Ипак, захваљујући сведочењу деда Драге Ашковића, једног од главних актера, јавност је сазнала о спасавању пилота у коцељевачком крају.
–Ми смо део ове приче. Постоје факта, документи, постоји жив човек. Покушавамо да сада то вратимо на место које му припада. Мени су се о овом догађају отворили видици када сам у холу Народне скупштине погледао изложбу посвећену обележавању годишњице ове мисије. На карти старе Југославије јасно је да једна од три црте показује на Коцељеву. Све сам фотографисао и доставио нашим људима који су то документовали. То је део наше историје. Ми хоћемо, посебно што имамо живог сведока који већ има 98-99 година, да то прибележимо, запишемо, сачувамо...Имамо у плану да обележимо простор где се операција одвијала и спремни смо да са Фондацијом Мисија Халијард сарађујемо у циљу откривања истине коју морамо да сачувамо од заборава- изјавио је народни посланик Верољуб Матић.