Мачва и школа, а потом иностранство

Млади Милош Гашић је један од полазника голманске академије некадашњег репрезентативца Бојана Јоргачевића у Београду, а према оцени скаута и један од најталентованијих голмана тренутно у Шапцу. Већ су га контактирали швајцарски Грасхоперс и Цирих, односно Ред Бул Салзбург и Линц, но доскорашњи голман ОФК Шабац Санрајс, стасао за омладински састав, најпре ће у Мачву.
-Верујем да је то најбољи корак за напредак. Највећи шабачки клуб, имам одличну конкуренцију што ће и мене учинити бољим. Желим да се изборим за позицију првог голмана омладинаца и допринесем успеху Мачве – започиње Милош.

Где је започела фудбалска каријера, која није одмах била голманаска?
-Почео сам у Академцу са четири или пет година, није ме фудбал много занимао, само сам желео да се бавим неким спортом. Неколико година сам био у пољу, а онда сам на тренингу где смо бирали ко ће да игра, а ко да брани, изабрао гол. Тренирао сам још и у Школи фудбала Дејана Сарића, Доњошорцу и наравно Фениксу где сам највише напредовао као голман.

Пресудна са то је сарадња са Бојаном Јоргачевићем?
-Апсолутно, рад са њим и његови савети, свакодневни контакт учинили су да много напредујем и још више заволим овај позив. Уочио сам где све могу да напредујем и Бојан је допринео да се радујем сваком тренингу, да комбинујем самопоуздање и самокритику на путу до успеха.

Осим у Фениксу, одлучио си се и за рад на његово Академији?
-Рад доноси резултате, тренинг напредак. Желим да достигнем ниво на коме је био мој тренер, а то без труда не може. У периоду карантина није било тренинга и утицало је на свачију, па и моју форму и желим да пропуштено надокнадим кроз рад са врхунским тренерима на Академији.

Могу ли се издвојити још неки значајни тренери у каријери или посебне утакмице?
-На много мечева сам био проглашен за најбољег актера и то ме је чинило срећним и поносним, али памтим и своје грешке, посебно срећан што их нисам понављао, јер сам уверен да је учење из искуства најбоље. Сваки од тренера је дао допринос и учинио ме комплетнијим: Егановић, Савић, Љуштина, Новићевић, Петровић, Радојковић, Вигњевић, Сарић,Марко Петровић, Коларић...

Четири клуба из две државе су већ показала интересовање.
-Јесу, обе су привлачне, не само за спортску каријеру, већ и живот, радујем се да покушам убрзо у некој од њих, али када још голмански сазрим. Желим да дам свој допринос у Мачви, да завршим Школу примењених уметности (смер јувелир), а онда иностранство. Спорт ми је преокупација и примарни избор будућности, али желим да имам и образовање као потпору.
Пре фудбала бавио си се још једним спортом, где желиш да завршиш ускоро причу?
-Од раног детињства сам волео карате и још волим ту вештину. Паралелно сам тренирао два спорта, морао сам у једном тренутку да се одлучим, али планирам када буде времена да положим за два преостала појаса, браон и црни.