Инфо

(23. јул 2020.)
ПРИСЕЋАЊА ОЛИМПИЈАЦА – МИНХЕН 1972: ПЕТАР ФАЈФРИЋ

АДУТ ЗА ЗЛАТО ИЗ СЕНКЕ

АДУТ ЗА ЗЛАТО ИЗ СЕНКЕ
Петар Фајфрић је већ био искусан рукометаш, бронзани са Светског купа 1970, није био на првобитном списку селектора Сноја и тренера Штенција. Са екипом Црвенке чији је био члан, отпутовао је у Букурешт на припреме. Југословенски клуб је био ослабљен у суседству за два репрезентативца, а очекивао га је меч са репрезентацијом Букурешта која је била, у ствари, репрезентација Румуније, светски шампион, у „увежбавању“ за Минхен. Црвенчани су победили 11:10, а баш до Владе Штенција су стигле импресије са утакмице.
-Била је то сензација. Од 11 голова, постигао сам пет и изнудио три седмерца, био играч утакмице, а уз то сам одлично чувао Грују, једног од најбољих рукометаша света у том тренутку. Позван сам да се придружим припремама. На Трофеју Југославије, где су играли и Румуни, нисам добијао прилику. Забринуо сам се, али ми је Влада предочио да сам тајни адут и да не желе да знају Румуни како ћу бити у тиму – присећа се почетка 70-их Петар Фајфрић, касније рукометаш и тренер Металопластике.
Рукомет се у Минхену вратио у олимпијски програм први пут после Берлина 1936. Плави су били једни од фаворита и нескривени циљ беше медаља, по могућству златна. Најпре су савладани Јапанци, потом Американци и Мађари, домаћа Немачка и одлучивао је о финалисти меч са Румунијом.
- Знали смо како против њих, иако су то увек били тешки мечеви. Победили смо један разлике. Чехословачка је изненадила пласманом у финале, али у том дуелу смо доминирали и заслужили злато. Совјети и две Немачке су имале солидне екипе, али слабије од наше. Медаља је много значила и била велики ветар у леђа нашем рукомету.
Злато још сија у сећању, али ко је био у Минхену тог позног лета не може никада побећи од терористичког акта и отмице израелских спортиста. Драму коју је режирала органиозација „Црни септембар“ чланови наше експедиције гледали су уживо.
-Били смо у павиљону са Американцима, а гледали смо право на део где су били Израелци, између је само чистина. Видео сам ујутру на балкону једног од припадника отмичара како стоји са оружјем, тек после смо сазнали о чему се ради. То су Игре где је постојала латентна опасност за многе, тако и нас. Упозорени смо пред пут да постоје претње од емиграције. Путовала су са нама и два члана државне безбедности, упозорени смо да се крећемо само у групи, срећом није било проблема.
Ипак, Шабац је посредно импресионирао стотине учесника Игара још у СР Немачкој.
-Наше предузеће „Обнова“ је правило опрему за све олимпијце Југославије. Имали смо фантастичне кожне јакне боје тамног злата. Прилазили су и пипали, увек говорећи „leather?” (енг. Кожа), питали су се да ли је кожа или скај, ја нисам знао енглески, те сам се увек осећао збуњен.
Распоред мечева није био много згуснут, те су спортисти могли да прате и друге спортове, имали су легитимацију која им је отварала врата борилишта.
-У близини је био турнир у хокеју на трави, а мене је привлачила атлетика, редовно сам гледао када је било слободног времена. Сећам се Аки Буе, на 400 метара с препонама, атлетичар из мале афричке земље, Уганде, који је победио све, срчано смо навијали за њега. Желео сам да гледам и бокс, али је борилиште било сувише далеко од олимпијског села.
Злато су освојили: Арсланагић (Борац БЛ), Бугарски (Црвенка), Фајфрић (Црвенка), Хорват (Партизан Б.), Каралић (Борац Бања Лука), Лаврнић (Криваја Завидовићи), Лазаревић (Ц. Звезда), Миљак (Медвешћак), Мишковић (Црвенка), Покрајац (Динамо П.), Поповић (Борац Бања Лука), Прибанић (Партизан Б.), Селец (Борац БЛ), Видовић (БХСЕ), Зорко (Загреб) и Живковић (ФАП Прибој на Лиму). Савезни селектор: Иван Сној. Тренер: Владо Штенцл.

МИНХЕН 1972.
Минхенске Олимпијске игре трајале су од 26. августа до 11. септембра. Наступала је 121 држава, 7.124 спортиста који су се такмичили у 28 дисциплина. Најуспешнији је СССР са 99 медаља, САД има 94, Источна Немача 66, Западна Немача 40.
Југославију је репрезентовало 126 такмичара. Титуле су заслужили рукометаши и чувени боксер Мате Парлов, Јосип Чорак је рвачки вицешампион, а ова два древна спорта су донела и две бронзе, Звонимир Вујин (бокс) и Звонимир Недић (рвање) су се попели на постоље.

Д. Б.

Најновији број

22. октобар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa