Инфо

6. август 2020.6. авг 2020.
Важно је одмах се јавити доктору
НАШИ СУГРАЂАНИ У БОРБИ СА КОРОНОМ

Важно је одмах се јавити доктору

„Треба мировати, уносити што више витамина и течности и поштовати све што доктори кажу“, наводи Милан Станковић. .“Температура је ломила цело тело, осећај малаксалости и бол у костима је био непрестан“, каже Бранко Живановић. „Ретестирао сам се 23. дан од добијања првих симтома и тада сам и даље био позитиван“, прича Бранислав Јовановић
Током првог таласа пандемије коронавируса у Шапцу је био мали број заражених. Ретко ко је уопште познавао неког ко је позитиван на вирус. Међутим, када је епидемија у Шапцу пре месец дана почела да букти ситуација се потпуно променила. Сваком је неки пријатељ, рођак, или бар познаник заражен.

На срећу, многи су прошли само са лакшим симптомима. Неки од наших суграђана су одлучили да поделе своју причу са читаоцима „Гласа Подриња“. Порука је да корона није баук, да се свако може заразити и да је јако важно на време се јавити лекару како би се спречиле компликације.

Милан Станковић прво је осетио бол у грлу, који је приписао честој употреби климе у аутомобилу. Када се јавила и температура почео је да сумња да је у питању нешто друго.

-Први дан по добијању температуре јавио сам се у ковид амбуланту. Други дан су ме тестирали, а тек после тога сам изгубио чуло укуса и мириса. Слабост организма сам осећао и оног дана када сам отишао на ретестирање, када се показало да сам негативан на Ковид 19. Треба мировати, уносити што више витамина и течности и поштовати све што доктори кажу, наводи Милан.

Као и многи други не зна где се заразио, али како на послу контактира са великим бројем људи, претпоставља да је тако дошао и у додир са вирусом. Живи сам, а са породицом се није видео неколико дана пре појаве симтома, па они нису заражени.

Код Бранка Живановића први симптом је био осећај умора. Осећао се тромо и док хода као да ће „пропасти у земљу“. Већ следећег дана био је потпуно добро и мислио је да се ради само о тренутном умору.

- Међутим, трећи дан ми је поново кренуо умор, малаксалост, али без температуре. Одлучио сам да се јавим на преглед. Урадили су ми серолошки тест који је био негативан. Препоручили су ми пар дана мировања и ако осетим неко погоршање да се јавим. Првих пар дана симптоми су били као крива линија, један дан потпуно добро, други дан осећај малаксалости. Само један дан сам имао кашаљ. Након тога почела је и температура и онда сам тестиран са ПЦР тестом. Налаз је био позитиван. Пет, шест дана, најчешће током целе ноћи имао сам температуру од 37,3-37,6 у највећем броју случајева. Ломила је цело тело, осећај малаксалости и бол у костима је био непрестан. Уз то бол у глави са осећајем “обарања“ у кревет. Само је лежање у кревету донекле пријало, каже Бранко.

Када му се температура, после шест, седам дана вратила на нормалну, убрзо су се прошли и остали симптоми. Плућа је снимао два пута и, срећом, вирус их није захватио. Бранко верује да се заразио од једног пријатеља директним контактом. Бранков отац разболео се после њега и имао је нешто теже симптоме.
Бранислав Јовановић се у ковид амбуланту јавио други дан по добијању температуре. Температура коју је имао била је између 37,5 и 38. Поред тога осећао се и малаксало.

-Снимак је показао да имам упалу плућа. Добио сам терапију и лечење наставио код куће. Ишао сам на снимање још два пута за 10 десет дана. Други снимак је био бољи, а на трећем су плућа била сасвим у реду. Ретестирао сам се 23. дан од добијања првих симтома и тада сам и даље био позитиван. Тек после још седам дана тест је био негативан. Не знам како сам се заразио. Поштовао сам мере и све време болести био изолован у кући. Са мном је била мајка која је стара и има још неке болести, али на срећу она се није заразила, прича Бранислав.

Неки своју причу о борби са короном желе да поделе, али анонимно, пре свега због реакција околине. Наш суграђанин, четрдесетчетворогодишњи С.М. био је на болничком лечењу, иако се, каже, одлично осећао. Ипак, снимак је показао промене на плућима.

-Пре појаве било каквих симптома чудно сам се осећао неких седам дана. Биле су ми хладне руке и ноге. После тога је уследило гребање у грлу, па благо повишена температура, 37,2-37,3, која је прошла на неколико дана па се поново јавила. Био је то знак да нешто није у реду. Урадио сам анализу крви и ниски леукоцити су показали да је организам под упалом. Заједно са супругом одлазим да снимимо плућа и код мене се показал „структура млечног стакла“ и то је био знак да постоји инфекција ковидом. На Инфективном одељењу су мислили да се ради о туђем снимку, јер ништа друго није указивало на такво стање. Плућа нису била много захваћена, али је доктор желео да останем у болници због тога што се не зна какав ће бити даљи ток болести, каже наш саговорник.

С.М. наводи да се све време осећао добро. Добијао је терапију хлорокином и истиче важност суплемената у борби са вирусом, пре свега цинка и витамина Д3.Супруга је имала блаже симтоме, који су подразумевали губитак чула укуса и мириса и тестирала се због тога што је он позитиван.

-Нисам потпуно изгубио чула, више су отупела. Морао сам нешто да принесем носу да бих осетио мирис. Ипак, чудно ми је било како су се нагло вратила. Док сам лежао у болници одједном сам осетио мирис сапуна на рукама. Чуло мириса ми се дословно у тренутку вратило, каже С.М.

Сви наши саговорници у овом тексту су млађи и немају хроничне болести.

Болест је непознаница
-Носим јаке утиске из болнице. Приметио сам да је највише пацијената мушкараца старости од 35 до 50 година. Жена је мање и доста су старије. Гледао сам људе како се увече смеју и шале, а ујутру су их стављали на кисеоник. Сусрео сам се са непознаницом у очима доктора. Све ово је за њих још увек ново и чине све да би превенирали развој тежег облика болести, каже С.М.
M.M.
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa