Гласник богова

У римској митологији, бог Меркур (пнадан у Грчкој Хермес) био је покровитељ трговине и профита. Сматран је и заштитником заната, уметности, магије и астрологије. Римљани су веровали да је водич душа у домену мртвих. Његова мајка је била богиња Маја, а отац врховно божанство Јупитер, односно Зевс. Кад је откривена жива, у част Меркура је нова супстанца именована, као и једна од планета Сунчевог система, најближа ужареној звезди. Статуета бога гласника део је сталне поставке Народног музеја у Шапцу и датира из периода од I до III века.

-Меркур је представљен је као наг млад човек у стојећем ставу, са тежином тела на десној нози. Лева нога је благо савијена и само врховима прстију додирује подлогу. У десној руци, благо савијеној, држи марсупиум (кожна кеса са новцем), атрибут бога заштитника трговаца. Левом руком придржава хламиду која се са левог рамена спушта у богатим наборима ка коленима. Глава је благо нагнута и представља младу особу, без иједне боре. На глави је петасос (шешир са крилцима) испод кога се види густа коврџава коса. Статуета је врло квалитетан рад од пуноливене бронзе, са добро изведеном мускулатуром предње и леђне стране. Лице је брижљиво изведено, уста мала, лепо обликована, очи дубоко усађене, бадемастог облика, а обрве благо наглашене.

Статуета је дело врло вештог уметника и претпоставља се да је импортована на наше подручје. Меркур из Грушића својим уметничким изразом сматра се бољим остварењем римске бронзане пластике. Показује извесну сличност са владарским портретима цара Октавијана Августа (63 п.н.е. – 14) и његових директних престолонаследника, те вероватно представља неког владара из јулијевско–клаудијевске династије – опис је статуете Меркура из поставке шабачке установе културе.