Инфо

6. август 2020.6. авг 2020.
Интерес детета је најважнији
ПРОЦЕС УСВОЈЕЊА У СРБИЈИ

Интерес детета је најважнији

„Тешко је одабрати усвојитељски пар, али превагне онај где се процени да ће се дете најбоље уклопити. Најчешће на усвајање иду деца без родитељског старања и без ближих или даљих сродника који би их прихватили“ наводи Данијела Селенић, правник Центра за социјални рад Шабац
Од почетка године у Шапцу је један пар усвојио дете, док су још два усвојења у процесу. Прошле године било их је укупно два, а 2016. и 2017. по пет.
Усвојење је законски дефинисано и услови као и поступак се могу ставити на папир. Међутим, све породице које су прошле кроз овај процес, као и парови који га пролазе или тек планирају, знају да се ради о нечему што се не може описати речима. Бирократија је, ипак, парове који желе да усвоје дете и децу која се могу усвојити ставила у регистар. Када се одређене карактеристике поклопе основаће се једна нова породица.
-Између усвојитеља и детета се заснива однос родитељ – дете. Усвојитељи се у извод из матичне књиге рођених усписују као родитељи и дете добија њихово презиме. Поништававају се претходне чињенице рођења. Детету остаје датум и место рођења, име и јединствени матични број. Само оно касније има право на увид документације о свом биолошком пореклу, објашњава Данијела Селенић, правник Центра за социјални рад Шабац.
Процес усвојења је сложен. Када пар заинтересован да усвоји дете дође у Центар за социјални рад са њима се обави разговор и они подносе захтев. Стручни тим центра врши обраду опште подобности и они пролазе кроз припрему за усвојење. Све то траје око два месеца.
-Пар мора испуњавати законске услове како би се утврило да има општу подобност за усвојење. То подразумева да су потенцијални усвојитељи здрави, да нису осуђивани, кажњавани за одређена дела, да им није одузета пословна способност или родитељско право. Када се утврди општа подобност, докуметација се шаље у надлежно Министарство и они улазе у јединствени регистар будућих усвојитеља. Са друге стране, центар који има дете подобно за усвојење такође га пријављује Министарству и оно такође улази у регистар. Тада се бирају парови који одговарају у односу на конкретно дете. Извоји се неколико парова. Некада се деси да неко одустане или није заинтересован за баш то дете, или да је већ добио дете на период адаптације. Тешко је одабрати усвојитељски пар, али превагне онај где се процени да ће се дете најбоље уклопити, наводи Селенићева.
Никада се не зна колико ће времена проћи од тренутка пријаве пара до момента усвојења, односно док се не поклопе све карактеристике. Парови најчешће траже децу која су здрава и углавном не желе ромску децу. Уколико неко дете не буде усвојено дуже од годину дана могу га усвојити странци, којима не представља проблем уколико је дете са посебним потребама или ромске националности, па таква деца своју породицу најчешће проналазе у иностранству.
Дете такође треба да има општу подобност да би могло да се усвоји. Наша саговорница наводи да није свако дете без родитељског старања подобно за усвојење.
-Када се процени да је за дете најбољи систем заштите усвојење онда се иде на то. Увек тежимо томе да деца одрастају са оба родитеља, а уколико то није могуће бар са једним. Након тога гледамо да ли постоји могућност да се о детету стара неко од сродника. Најчешће на усвајање иду деца без родитељског старања и без ближих или даљих сродника који би их прихватили, каже Данијела Селенић.
Увек се гледа најбољи интерес за дете.
-Када се одабере пар за усвајање донесе се решење којим се дете упућује у будућу породицу. Тај период не траје дуже од шест месеци. Центар прати тај процес и стручни тим провцењује када су се стекли услови да се закључи усвојење. Постоји могућност да пар врати дете током тог периода, што је у пракси ретко, али нам се једном десило, наводи наша саговорница.
Није реткост ни да хранитељи усвоје дете. Они имају и предност јер су већ бринули о детету и између њих постоји емотивна веза.
-Неки парови у старту желе да усвоје двоје деце. То је посебно добро када постоје брат и сестра или браћа и сестре за усвојење. Дешава се и да усвоје једно, а касније желе и друго. Такође, деси се и да парови који већ имају децу желе и да усвоје неко. То је најчешће случај са хранитељима који се вежу за дете о ком брину, каже Селенићева.
Када дете из Србије буде усвојено у иностранство Центру за социјални рад стижу извештаји о прилагођавању. Њихова учесталост зависи од земље до земље. Када је, пак усвајање у Србији, Центар породицу касније не прати. Они настављају свој живот као и свака друга биолошка породица.

Када се дете може усвојити
-Може се усвојити малолетно дете, а ако је старије од 10 година оно мора дати сагласност. Дете млађе од три месеца не може ићи на усвајање. Родитељ може дати сагласност за усвајање, од које има рок 30 дана да одустане. Законом је прописано да разлика између будућих усвојитеља и детета није мања од 18 година и није већа од 45 година. То се гледа и у само један дан. Када се пређе та граница усвојење је могуће уз одобрење надлежног министра. Најчешће је у пракси реч о људима који су одгајали дете и између њих је већ развијена веза, наводи Данијела Селенић.
M.M

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa