ПОЧЕО ПРАКТИЧНИ ДЕО ОБУКЕ ЗА РАД НА ЦНЦ МАШИНАМА
Преквалификација ствара могућности
На обуци се налазе четири полазника. Обука се састоји од 90 часова теорије и 90 часова праксе. Планирано је да се заврши у септембру
Програм обуке за рад на ЦНЦ машини, које се спроводи планом Локалног акционог плана за запошљавање, прошле седмице је ушао у практични део. Први део обуке, теоријски, реализује се у Тренинг центру на Летњиковцу, а други у предузећу „Галеб“, које је партнер у овом пројекту.
На обуци се налазе четири полазника. Заједничко им је да су већ неко време без посла и да ће овом преквалификацијом повећати своје могућности за запослење. Програм је почео средином јуна.
-Тражим посао дуже време. Раније сам радио неке друге послове, ништа слично овоме. Видим у овоме могућност да радим, али и да одем негде да радим. Видећу по завршетку какве су ми могућности. Надам се бољитку, у сваком случају. Обука није тешка. Све може да се научи када неко добро објасни. каже Драгољуб Војиновић који је завршио агроменаџмент на Високој пољопривредној школи и до сада није имао никаквих искустава са машинском обрадом. Истакао је велику заслугу предавача Станимира Бранковића у томе да што лакше савладају непознату материју.
Предавач је такође похвалио своје ученике и њихову изузетну заинтересованост и брз напредак. Пре практичног дела наставе у Тренинг центру су прошли више од 20 часова, на којима су радили симулацију онога што се ради у пракси.
-Верујем да ће до краја обуке моћи да раде неке једноставније ствари. Када заврше преквалификацију имаће звање оператера на ЦНЦ глодалици. ЦНЦ машине не захтевају дугогодишње искуство, као на конвенционалној машини где се прави мајстор постаје тек после 20-30 година. Овде све ради програм. Оператер, односно глодач, на конвенционалној машини један дан може да уради перфектно, следећи, ако је нерасположен, може да направи шкарт. ЦНЦ машина не може да направи шкарт, то зависи од оператера. Такође, овде када програмира машину за један комад она их прави један за другим, много брже него што то раде ручно, каже Станимир Бранковић.
Фирма „Галеб“ велику пажњу придаје едукацији својих запослених. Поред тога што стручно усавршавају своје запослене, код њих на праксу долазе и ученици и студенти.
-Имамо двоструки интерес од учествовања у оваквим програмима. Школство је у последњих двадесетак година све мање образује квалитетне техничке раднике који су могли одмах да раде, из разлога што нису имали никакву праксу. Поједини факултети су пружали такво знање да је инжењерима требало много времена да постану прави инжењери, а многи никада и не нађу посао у струци. Сматрам да ће у будућности добар електромеханичар, мехатроничар, електротехничар, машински техничар, грађевински техничар, моћи да заради 30 до 50 одсто већу плату од инжењера. То више нису обични радници него стручњаци који морају да познају и електронику, део софтвера, бар један страни језик. Други наш интерес је да ако неко од ових људи покаже интересовање и жељу да ради, наша врата су им отворена. Фирма вреди онолико колико има квалитетних људи, навео је Радослав Веселиновић, власник „Галеб Група“.
Обука се састоји од 90 часова теорије и 90 часова праксе. Планирано је да се заврши у септембру. Град Шабац је за обуке определио пет милиона динара и ово је трећа обука коју спроводи заједно са Центром за стручно усавршавање.
Дефицит техничких струка
Радослав Веселиновић сматра да су техничке струке дефицитарне и да је већ дошло, али и да тек долази време када ће се оне ценити и адекватно плаћати. Смерови које је некада образовала Техничка школа недостају.
-Електротехничари, електромеханичари, заваривачи, бравари, машински техничари, грађевински техничари, водоинсталатери, фригомеханичари, све су то занимања која су дефицитарна. Без обзира колико ми сада били у ери електронике, неко то мора да инсталира и одржава. Долази време када ће радни сат тих људи бити веома добро плаћен, рекао је Веселиновић.
На обуци се налазе четири полазника. Заједничко им је да су већ неко време без посла и да ће овом преквалификацијом повећати своје могућности за запослење. Програм је почео средином јуна.
-Тражим посао дуже време. Раније сам радио неке друге послове, ништа слично овоме. Видим у овоме могућност да радим, али и да одем негде да радим. Видећу по завршетку какве су ми могућности. Надам се бољитку, у сваком случају. Обука није тешка. Све може да се научи када неко добро објасни. каже Драгољуб Војиновић који је завршио агроменаџмент на Високој пољопривредној школи и до сада није имао никаквих искустава са машинском обрадом. Истакао је велику заслугу предавача Станимира Бранковића у томе да што лакше савладају непознату материју.
Предавач је такође похвалио своје ученике и њихову изузетну заинтересованост и брз напредак. Пре практичног дела наставе у Тренинг центру су прошли више од 20 часова, на којима су радили симулацију онога што се ради у пракси.
-Верујем да ће до краја обуке моћи да раде неке једноставније ствари. Када заврше преквалификацију имаће звање оператера на ЦНЦ глодалици. ЦНЦ машине не захтевају дугогодишње искуство, као на конвенционалној машини где се прави мајстор постаје тек после 20-30 година. Овде све ради програм. Оператер, односно глодач, на конвенционалној машини један дан може да уради перфектно, следећи, ако је нерасположен, може да направи шкарт. ЦНЦ машина не може да направи шкарт, то зависи од оператера. Такође, овде када програмира машину за један комад она их прави један за другим, много брже него што то раде ручно, каже Станимир Бранковић.
Фирма „Галеб“ велику пажњу придаје едукацији својих запослених. Поред тога што стручно усавршавају своје запослене, код њих на праксу долазе и ученици и студенти.
-Имамо двоструки интерес од учествовања у оваквим програмима. Школство је у последњих двадесетак година све мање образује квалитетне техничке раднике који су могли одмах да раде, из разлога што нису имали никакву праксу. Поједини факултети су пружали такво знање да је инжењерима требало много времена да постану прави инжењери, а многи никада и не нађу посао у струци. Сматрам да ће у будућности добар електромеханичар, мехатроничар, електротехничар, машински техничар, грађевински техничар, моћи да заради 30 до 50 одсто већу плату од инжењера. То више нису обични радници него стручњаци који морају да познају и електронику, део софтвера, бар један страни језик. Други наш интерес је да ако неко од ових људи покаже интересовање и жељу да ради, наша врата су им отворена. Фирма вреди онолико колико има квалитетних људи, навео је Радослав Веселиновић, власник „Галеб Група“.
Обука се састоји од 90 часова теорије и 90 часова праксе. Планирано је да се заврши у септембру. Град Шабац је за обуке определио пет милиона динара и ово је трећа обука коју спроводи заједно са Центром за стручно усавршавање.
Радослав Веселиновић сматра да су техничке струке дефицитарне и да је већ дошло, али и да тек долази време када ће се оне ценити и адекватно плаћати. Смерови које је некада образовала Техничка школа недостају.
-Електротехничари, електромеханичари, заваривачи, бравари, машински техничари, грађевински техничари, водоинсталатери, фригомеханичари, све су то занимања која су дефицитарна. Без обзира колико ми сада били у ери електронике, неко то мора да инсталира и одржава. Долази време када ће радни сат тих људи бити веома добро плаћен, рекао је Веселиновић.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
