ЗЛАТО, КАМЕН МУДРОСТИ

Шира јавност све више се окреће злату у спонтаној реакцији на финансијске и економске проблеме који су изненада, ширењем коронавируса, постали очигледни. Све више се говори о инвестиционом злату као начину штедње и чувања капитала. За свакога ко размишља о куповини злата, то је корак у непознато. Зато смо разговарали са Љубом Јакићем, директором продаје „Златни Стандард“ из Београда.
Шта је инвестиционо злато?
- Инвестиционим златом сматра се злато у облику полуга или плочица, масе прихваћене на тржишту племенитих метала, степена финоће једнаког или већег од 995 хиљадитих делова (995/1000), независно од тога да ли је вредност злата изражена кроз хартије од вредности, као и златни новчићи степена финоће једнаког или већег од 900 хиљадитих делова (900/1000), исковани после 1800. године, који јесу или су били законско средство плаћања у држави порекла, а који се уобичајено продају по цени која није виша од 80% вредности злата на отвореном тржишту, садржаног у новчићима.

Графички приказ промена берзанских цена

У чему је разлика у трговини папирима од вредности и физичким златом?
- Папири “без вредности” како их назива Бранко Драгаш често су били предмети лоших пословних потеза и превара. Тренутно се процењује да је у свету номинална вредност ових издатих папира више пута већа од укупне вредности злата на тржишту. Када би сви желели да им се исплати физичко злато у истом тренутку, настао би хаос на финансијском тржишту.
Зашто би требало инвестирати у злато?
- Зато што се показало да је вековима сачувало вредност, иманентно је свим епохама, религијама и расама. Пре сто година у Америци се куповао Фордов аутомобил за 370 долара, данас за 27.000 долара, а и онда и сада вредео је око пола килограма злата.
Да ли је коронавирус изазвао, или убрзао финансијске и економске проблеме који су све очигледнији?
- Пандемија је извесно узроковала рецесију као велики поремећај у светској економији услед повећаног штампања новца ради подстицања потрошње више него икад и то се осећа у целом свету. Цена злата је експлодирала зато што је порасла потражња, а у исто време је била обустављена производња у многим ливницама. Додатни разлог је геополитка, тензије између Америке и Кине, тензије у Белорусији.

У табели су приказане тренутне цене златних плочица

Шта се дешава са новцем и тржиштима капитала? Да ли ће девалвација државних валута проузроковати урушавање читавог финансијског система и може ли се предвидети када ће се то догодити?
- О овоме се дуго говори. Новац се штампа више него икад да би се компензовале економске последице пандемије. То доводи до сталног губитка вредности новца, инфлације са којом је посебно била суочена наша земља у деведесетим годинама прошлог века. Јако корисно је погледати Џејмс Рикардса, аутора књиге “Смрт новца” (“Тhe Death Of Money”) који је уверен да ће доћи до колапса светског финасијског система. Нико не зна када ће се то десити, али је извесно да је МНОГО БОЉЕ ЧУВАТИ СВОЈ КАПИТАЛ У ЗЛАТУ, НЕГО У НОВЦУ БИЛО КОЈЕ ВАЛУТЕ ЗА КОЈЕ СУ БАНКАРСКЕ КАМАТЕ МИНОРНЕ ВЕЋ ГОДИНАМА. Појава крипто валута указује да се промене већ дешавају, а неке ЕУ земље увелико раде на постпуном безготовинском плаћању.
Чему нас је научила историја западне економије заснована на дугу, а шта нам поручује традиција штедње древних народа?
- Управо због сталног задуживања, новац се све више штампа, а једно дуговање, да би било исплаћено, генерише нова задуживања и тако у бескрај. У Бабилону се, пре 2600 година, за једну унцу злата куповало 300 векни хлеба. Данас у Европи важи скоро идентичан однос!
Да ли је државни новац истински новац? Шта бисте поручили нашим читаоцима који су банкама поверили своју уштеђевину?
- Новац је новац. Реално је средство плаћања за свакодневне трошкове. Ипак, ПОРУЧИО БИХ ДА ЉУДИ СВОЈЕ УШТЕЂЕВИНЕ ЗАМЕНЕ У ЗЛАТО И ЧУВАЈУ ГА У ЗЛАТУ И НИКАКО НИТИ У ЈЕДНОЈ ДРУГОЈ ВАЛУТИ јер ће принос због промене цене злата кроз време бити већи од било какве банкарске камате. Од када смо ми кренули са овим послом у Србији 2013. године, цена злата је порасла за преко 80 %, а права рецесија тек долази и има прогноза да ће цена расти и даље на преко 250 % у наредних неколико година.

РАСТ ЦЕНА ЗЛАТА ДО 200%
„Максимални пораст од 30 % забележен је крајем августа, а тренутно износи 20 % од почетка 2020. године. Купци греше зато што берзанску цену помноже са тежином злата да би израчунали колико би коштала плочица. Погрешно! Берзанска цена је информативни показатељ тренда, а цена готових производа је нешто сасвим друго. Без обзира на тренутни пад берзанске цене, очекује се да ће због рецесије у свету цена злата расти у наредних неколико година више од 200%, јер се то десило и у рецесији 2008. године.“

Како се врши купопродаја?
- Основне информације налазе на www.zlatnistandard.rs. Одлуци о куповини обично претходи лично упознавање и разговор у нашим просторијама у Балканској 2, у соби 3205. Када се купац одлучи за инвестицију за коју жели да купи злато, ми му сачинимо предрачун на основу кога он изврши уплату, најбоље електронски (онлајн) са свог мобилоног телефона, преко интернета, са нашег лаптопа, или налогом за пренос на шалтеру оближњих банака. За то време ми му израдимо рачун са исписаним серијским бројевима свих купљених плочица и предамо купљену робу одмах на лицу места по пријему уплате која се код нас региструје готово тренутно.
Шта је још важно да знају потенцијални клијенти, да би се осећали сигурно и заштићено?
- Ми се искључиво бавимо продајом инвестиционог злата високе финоће 999,9 или тзв. 24 К. Саветујемо да се купује од људи са личном и професионалном репутацијом у овом послу чије су фирме регистроване у АПР-у, имају свој пословни простор и које су већ годинама присутне на тржишту, које уз дозоволу Министарства трговине легално увозе робу сертификованих добављача из ЕУ, чија роба је на увозу пријављена и прошла редован царински поступак, као и да се куповина обави легално плаћањем са рачуна купца на рачун наше фирме, дакле никакво кеш плаћање и никакве девизе као средство плаћања. На крају да се добије потписан и оверен рачун фирме са именом, адресом и ЈБМГ купца, са излистаним свим серијским бројевима купљених плочица, како налаже Закон о ПДВ-у, у члану 36 б.

Љуба Јакић, дипл инж, рођен је и одрастао у Србији.
У раној фази инжењерске каријере у “Енергопројекту - Енергодати” објавио је пет радова на иностраним конгресима и у стручним часописима из области математичког моделирања. Дуго је живео и радио у Аустрији, Блиском Истоку и Словенији.
Као лидер пројекта и директор фирми у поменутим земљама поставио је два светска бренда: McDonlad’s и KFC. Добитник је неколико интернационалних награда за профитабилност у Бечу (Аустрија) и Орланду (САД).
Као предавач учествовао је на три скупа студената економије 2012, 2013. и 2014. са примерима из праксе из области кризног менаџмента и ризика у приватним инвестицијама.
Већ шест године развија пословни модел „Insignitus“ за продају финог злата чистоће 999,9. У сарадњи са аустријском фирмом „INSIGNITUS Gold” GmbH, омогућава клијентима да куповином инвестиционог злата заштите свој капитал од обезвређивања које настаје сталним штампањем новца. На иницијативу фирме „INSIGNITUS Gold“ Скупштина Србије укинула је ПДВ на инвестиционо злато, чиме се тржиште отворило и потпуно легализовало за ову врсту робе.
У младости је био заинтересован за кошарку и путовања, а потом за српску историју и културу. Спонзорисао је издавање неколико књига попут „100 најзнаменитијих Срба“ и „200 година Београдског универзитета“
Говори енглески, немачки и француски језик.

Шта поручујете читаоцима „Гласа Подриња“ као потенцијалним клијентима?
- Јавите нам се док још увек постоји могућност да сачувате свој капитал. Тражња расте из дана у дан у целом свету и већ је дошло до великог раста и успореног снабдевања. И нисте закаснили јер ће се тај раст наставити. Битно је да не оклевате са одлуком јер иде на вашу штету.

ШTA ЈЕ ЗЛАТНИ СТАНДАРД
Златни стандард је монетарни систем, однос између количине папирног новца у оптицају и укупне тежине златних залиха које држава има у свом поседу, дакле систем у коме новац у оптицају има фиксно покриће у злату. Злато је хиљадама година служило као новац, а разлог због ког су кованице израђиване од злата је природна реткост овог племенитог метала која се етаблирала вековима. Наиме, сваки покушај увођења папирног новца је неславно завршио зато што би држава претерала са штамањем нових новчаница. То би редовно доводило до хиперинфлације и потпуног губитка поверења у валуту, при чему би папирни новац постао безвредан. Обзиром да је количина злата ограничена, држава није могла златне новчиће стварати у неограниченим количинама, па је златни новац трајно задржавао своју вредност и имао поверење јавности.
Након Другог светског рата у Бретон Вудсу (САД), договорен је нови светски монетарни систем по ком су све валуте везане за амерички долар зато што је америчка економија била сачувана од ратних разарања, а долар је био везан за злато. Цена једне унце злата постављена је на 35$, а државе које су поседовале девизне резерве у доларима могле су их у сваком тренутку заменити за злато. Но, у наредних неколико декада до изражаја су дошле мане таквог система. Амерички трговински дефицит је растао, што је довело до тога да стране земље поседују чак 45,7 милијарди долара, а САД су 1970. године поседовале злата у вредности од само 14,5 милијарди долара. Европске државе су почеле да губе поверење у могућност САД да одржи дотадашњи монетарни систем, а кап која је прелила чашу је, по многима, био Вијетнамски рат. Како би га финансирале, САД су штампале милијарде долара, за шта наравно нису имале покриће у злату, што је додатно нарушавало поверење у америчку валуту. Током 1971. Западна Немачка одлучила је да напусти договор из Бретон Вудса, што је довело до јачања марке, а Швајцарска и Францускa решиле су да замене своје девизне резерве у злато и повуку га из САД. Швајцарска је узела злато у вредности 50 милиона ондашњих долара, а Француска у вредности 191 милиона долара. Иначе, злато је због опасности да га нацистичка Немачка похара у поробљеним земљама (по некима је ово био прави циљ Другог светског рата) било масовно одвожено војним и трговачким бродовима из Француске, Енглеске и Холандије у САД. Како би спречио даљи одлив злата из САД, председник Никсон је након консултација са саветницима одлучио да укине златни стандард, а одлука је ступила на снагу 15.08.1971. Након тога, Федералне резерве више нису смеле да доларе мијењају за злато. То је у идућих неколико деценија довело до раста стопе инфлације и огромног пораста цене злата, те потпуне дестабилизизације светске економије, чије последице осећамо и данас.