СИМБОЛИЧНО ОДРЖАН 11. ЦЕРСКИ МАРШ
Треба нам више Милунки, мање “Жена од султана”
“На споменику пише „Ваша дела су бесмртна“ и ми смо овде да да покажемо да заиста то и јесу”, рекао је историчар Петар Марковић. “Милунка Савић је најодликованији војник Првог светског рата у ком је учествовало више од 70 милиона људи под оружјем”, навео је писац Милан Богојевић. “Да нам ништа до овог камена на Церу не остане, опет би имали више од других”, поручио је председник Удружења грађана “Церски марш” Божидар Катић испред споменика на Текеришу
Шабац је у Првом светском рату изгубио готову половину становништва. Бројни гробови сведоче о томе. Нажалост, иако свакодневно пролазимо поред њих, о њима јако мало знамо. Удружење грађана „Церски марш“ у недељу је, на годишњицу Церске битке, уместо одласка пешке на Цер, организовало обилазак управо ових места, а потом и одлазак на Текериш аутобусима.
Нешто другачије ходочашће
Епидемиолошка ситуација није дозволила да се Церски марш одржи традиционално, са великим бројем учесника. Зато су организатори одлучили да ограничен број чланова и пријатеља Удружења жртвама Првог светског рата пошту ода на нешто другачији начин.
После опела у шабачкој цркви, која је и сама симбол страдања цивила у Великом рату, 20ак учесника овогодишњег 11. Церског марша прво су обишли гробље код „Сокине кафане“, која је у време рата била болница за рањене војнике. На том месту сахрањено је око 200 војника, као и бројни удови који су ампутирани током лечења рањеника. Након тога, обишли су и гробове у Штитару, Богосавцу, Криваји, Синошевићу, а на свим овим местима кратке историјске часове одржали су историчар Петар Марковић и члан „Церског марша“ Милан Станковић.
Код Крста на Церу групу је сачекало неколико удружења ветерана и писац Милан Богојевић, одакле су пешке заједно наставили пут ка спомен комплексу на Текеришу. Традиционално су и ове године, на моторима, испред учесника Марша до споменика ишли чланови Мото клуба „Ноћни вукови“.
Њихова дела су бесмртна
Иако је учесника било неупоредиво мање него свих претходних 10 година, програм је био свечан, а атмосфера емотивна, као што и приличи оваквом догађају. Петар Марковић је за само неколико минута успео да дочара ток Церске битке и најважнија дешавања. Навео је и да је споменик испред ког је говорио, према његовим сазнањима, направљен од камена баш са Цера, који обликом и симболише.
-На овом месту, где је дошло до првог сукоба српске и аустроугарске војске, 1928. Године подигнута је спомен-костурница. Открио ју је краљ Александар. Поред 3.500 српских војника који у њој почивају, ту су сахрањени и војници 28. Прашког пука аустроугарске војске. Њега су чинили углавном Чеси који су уз песму „Хеј Словени“ кренули да се предају српској војсци. Међутим, Aустроугари су их тада побили са леђа. На споменику пише „Ваша дела су бесмртна“ и ми смо овде да покажемо да заиста то и јесу, рекао је, између осталог, Петар Марковић.
Милункина три живота и две смрти
Организатори су овогодишњи Церски марш посветили Милунки Савић и женама хероинама Првог светског рата. Један од најбољих познавалаца лика и дела најодликованије ратнице икада јесте писац Милан Богојевић, аутор књиге “Ордење и ожиљци”. Испред споменика на Текеришу говорио је о “три живота и две смрти” ове храбре жене.
-Умрла је прво у сећањима Срба, а други пут 1973. када није сахрањена уз државне почасти, него у породичној гробници, на 30 метара од аусроугарских гробова. Милунка Савић је најодликованији војник Првог светског рата у ком је учествовало више од 70 милиона људи под оружјем. Добила је најзначајнија одликовања, две Легије части, Ратни крст Француске, Карађорђеву звезду са мачевима, Орден за храброст Милоша Обилића, Албанску споменицу... Код нас је била заборављена до 2013. године, када је пребачена у Алеју великана. Милункин највећи подвиг је заробљавање 26 бугарских војника. Она је кроз разговор успела да убеди једног њиховог војника да пређе, а он је повео још њих 25. Да би он успео да пређе Милунка је заговарала њиховог официра. Изашла је из рова и изашла да се преда бугарском официру док су војници прелазили код Срба. Када је официр схватио да је преварен, а она почела да се повлачи, пуцао је на њу и ранио је. Французи су чак хтели физички да нам је “украду” када су јој нудили да пређе у Француску где би живела много боље. Она је одабрала да остане овде, а највећи део свог живота провела је у кућици на вождовцу, са две просторије, од којих је у једној држала угаљ, а у другој живела са децом. Хранила се из народне кухиње. Имала да усвојену девојчицу са сметњама у развоју, а ретко ко би и данас имао храбрости да учини тако нешто. Учите ваше ћерке да више буду као Милунка Савић, а мање као “Жене од султана”, поручио је Милан Богојевић на Церу.
Јунаци су међу нама
На Церу су у недељу дошли и неки хероји садашњих времена, да одају пошту херојима прошлих. Ветерани Жандармерије, 63. падобранске, Јединице за специјалне операције и посебних јединица полиције. Управо њима се обратио председник Удружења “Церски марш” Божидар Катић.
-Причамо често о томе да су јунаци неки људи из давних и прошлих времена и често се може чути да више нема народа који је тада постојао. Овде су ти Срби, јунаци из ових времена. То су људи који живе међу нама, који су добили битке на Паштрику, на Кошарама, који су бранили и одбранили Косово и Метохију, борили се у Републици Српској и Крајини. То су наше комшије, људи које срећемо сваки дан. Они су доказ да тај ген није нестао и тај ген ће нас спасти. Да нам ништа до овог камена на Церу не остане, опет би имали више од других, поручио је Катић испред споменика на Текеришу.
Генерали Миодраг Ступар и Горан Радовановић Гури представљали су Савез удружења бораца Србије. Савез је основан са циљем да помогне породицама бораца који су погинули или остали инвалиди током последњих ратова.
-Церска битка и војвода Степа Степановић су за све нас војнике и полицајце који су учествовали у ратовима појам борбе и победе. Србији треба још оваквих манифестација. Ми и наша деца не треба да се стидимо онога што смо радили. Бранили смо српски народ, српске земље, то нам је био посао. Младе генерације треба да науче да треба бранити отаџбину. Морамо да будемо спремни. Не зна се шта ће бити за пет, десет, педесет година, рекао је Горан Радосављевић Гури.
Прошле године на Церском маршу било је више од 3.000 учесника. Овогодишње интересовање је показало да би тај број био знатно већи да је Марш одржан у свом стандардном облику. Организатори верују да ће следећа година бити нова прилика да стазама церских јунака крене највећи број људи икада.
Церски марш је и ове године уз истоимено Удружење грађана организовала Туристичка организација Града Шапца, уз покровитељство Града Шапца. Током трајања манифестације поштоване су све епидемиолошке мере.
Нешто другачије ходочашће
Епидемиолошка ситуација није дозволила да се Церски марш одржи традиционално, са великим бројем учесника. Зато су организатори одлучили да ограничен број чланова и пријатеља Удружења жртвама Првог светског рата пошту ода на нешто другачији начин.
После опела у шабачкој цркви, која је и сама симбол страдања цивила у Великом рату, 20ак учесника овогодишњег 11. Церског марша прво су обишли гробље код „Сокине кафане“, која је у време рата била болница за рањене војнике. На том месту сахрањено је око 200 војника, као и бројни удови који су ампутирани током лечења рањеника. Након тога, обишли су и гробове у Штитару, Богосавцу, Криваји, Синошевићу, а на свим овим местима кратке историјске часове одржали су историчар Петар Марковић и члан „Церског марша“ Милан Станковић.
Код Крста на Церу групу је сачекало неколико удружења ветерана и писац Милан Богојевић, одакле су пешке заједно наставили пут ка спомен комплексу на Текеришу. Традиционално су и ове године, на моторима, испред учесника Марша до споменика ишли чланови Мото клуба „Ноћни вукови“.
Њихова дела су бесмртна
Иако је учесника било неупоредиво мање него свих претходних 10 година, програм је био свечан, а атмосфера емотивна, као што и приличи оваквом догађају. Петар Марковић је за само неколико минута успео да дочара ток Церске битке и најважнија дешавања. Навео је и да је споменик испред ког је говорио, према његовим сазнањима, направљен од камена баш са Цера, који обликом и симболише.
-На овом месту, где је дошло до првог сукоба српске и аустроугарске војске, 1928. Године подигнута је спомен-костурница. Открио ју је краљ Александар. Поред 3.500 српских војника који у њој почивају, ту су сахрањени и војници 28. Прашког пука аустроугарске војске. Њега су чинили углавном Чеси који су уз песму „Хеј Словени“ кренули да се предају српској војсци. Међутим, Aустроугари су их тада побили са леђа. На споменику пише „Ваша дела су бесмртна“ и ми смо овде да покажемо да заиста то и јесу, рекао је, између осталог, Петар Марковић.
Милункина три живота и две смрти
Организатори су овогодишњи Церски марш посветили Милунки Савић и женама хероинама Првог светског рата. Један од најбољих познавалаца лика и дела најодликованије ратнице икада јесте писац Милан Богојевић, аутор књиге “Ордење и ожиљци”. Испред споменика на Текеришу говорио је о “три живота и две смрти” ове храбре жене.
-Умрла је прво у сећањима Срба, а други пут 1973. када није сахрањена уз државне почасти, него у породичној гробници, на 30 метара од аусроугарских гробова. Милунка Савић је најодликованији војник Првог светског рата у ком је учествовало више од 70 милиона људи под оружјем. Добила је најзначајнија одликовања, две Легије части, Ратни крст Француске, Карађорђеву звезду са мачевима, Орден за храброст Милоша Обилића, Албанску споменицу... Код нас је била заборављена до 2013. године, када је пребачена у Алеју великана. Милункин највећи подвиг је заробљавање 26 бугарских војника. Она је кроз разговор успела да убеди једног њиховог војника да пређе, а он је повео још њих 25. Да би он успео да пређе Милунка је заговарала њиховог официра. Изашла је из рова и изашла да се преда бугарском официру док су војници прелазили код Срба. Када је официр схватио да је преварен, а она почела да се повлачи, пуцао је на њу и ранио је. Французи су чак хтели физички да нам је “украду” када су јој нудили да пређе у Француску где би живела много боље. Она је одабрала да остане овде, а највећи део свог живота провела је у кућици на вождовцу, са две просторије, од којих је у једној држала угаљ, а у другој живела са децом. Хранила се из народне кухиње. Имала да усвојену девојчицу са сметњама у развоју, а ретко ко би и данас имао храбрости да учини тако нешто. Учите ваше ћерке да више буду као Милунка Савић, а мање као “Жене од султана”, поручио је Милан Богојевић на Церу.
Јунаци су међу нама
На Церу су у недељу дошли и неки хероји садашњих времена, да одају пошту херојима прошлих. Ветерани Жандармерије, 63. падобранске, Јединице за специјалне операције и посебних јединица полиције. Управо њима се обратио председник Удружења “Церски марш” Божидар Катић.
-Причамо често о томе да су јунаци неки људи из давних и прошлих времена и често се може чути да више нема народа који је тада постојао. Овде су ти Срби, јунаци из ових времена. То су људи који живе међу нама, који су добили битке на Паштрику, на Кошарама, који су бранили и одбранили Косово и Метохију, борили се у Републици Српској и Крајини. То су наше комшије, људи које срећемо сваки дан. Они су доказ да тај ген није нестао и тај ген ће нас спасти. Да нам ништа до овог камена на Церу не остане, опет би имали више од других, поручио је Катић испред споменика на Текеришу.
Генерали Миодраг Ступар и Горан Радовановић Гури представљали су Савез удружења бораца Србије. Савез је основан са циљем да помогне породицама бораца који су погинули или остали инвалиди током последњих ратова.
-Церска битка и војвода Степа Степановић су за све нас војнике и полицајце који су учествовали у ратовима појам борбе и победе. Србији треба још оваквих манифестација. Ми и наша деца не треба да се стидимо онога што смо радили. Бранили смо српски народ, српске земље, то нам је био посао. Младе генерације треба да науче да треба бранити отаџбину. Морамо да будемо спремни. Не зна се шта ће бити за пет, десет, педесет година, рекао је Горан Радосављевић Гури.
Прошле године на Церском маршу било је више од 3.000 учесника. Овогодишње интересовање је показало да би тај број био знатно већи да је Марш одржан у свом стандардном облику. Организатори верују да ће следећа година бити нова прилика да стазама церских јунака крене највећи број људи икада.
Церски марш је и ове године уз истоимено Удружење грађана организовала Туристичка организација Града Шапца, уз покровитељство Града Шапца. Током трајања манифестације поштоване су све епидемиолошке мере.
Шта би нам они рекли да нас сада виде
Први пут на Церском маршу је учествовао председник Чивијашке републике. Судија Миодраг Миша Мајић са најстаријим сином прошао је овогодишњу руту Марша.
-Ми у овом друштву много заборављамо и не поштујемо ни догађаје ни људе и увек када видим да неко код нас ради супротно срце ми је пуно. Имао сам прилике да учим и радим у иностранству и видим како цене много мање значајне догађаје. Драго ми је да код нас има неко ко се бави нечим овако важним у време приличног људског безнађа. Ово је била сјајна прилика да се подсетимо колико је слобода свих нас скупо плаћена. Ми смо једно друштаво које је у људским животима најскупље платило своју земљу и слободу. Имали смо још много таквих догађаја у нашој историји. Питам се шта би ти људи данас рекли да виде где смо сада. Да ли би се са таквим еланом борили да би ми били овакви и да у 21. веку још увек решавамо нека питања из 19. века, рекао је Миша Мајић по повратку са Текериша.
Скромније, али уз звук мотора
Последње четири године учеснике Церског марша до спомен комплекса на Текеришу уводе бајкери предвођени “Ноћним вуковима” уз звуке Марша на Дрину. Прошле године на Церу је било више од 200 мотора из различитих клубова. Сада је све било неупоредиво скромније.
-Почели смо да обележавамо годишњицу Церске битке у договору са Удружењем “Церски марш” и сада је то постала традиција. Надамо се да ће ова манифестација трајати и да ће и наша деца учествовати у обележавању овог важног догађаја. Како ове године није могло да нас дође много потрудили смо се да нас буде из што више крајева. Са нама су на Церу двојица наше браће из Црне Горе и њих неколико из Републике Српске. Остали су се такође укључили у обележавање овог датума, али на други начин, у седиштима клубова, рекао је Лазар Лукић из Мото клуба “Ноћни вукови”.
Узор прешао Дрину
Удружење “Церски марш” негује пријатељства са сличним удружењима из Србије и Републике Српске. Ни ове године на Церу нису изостали поштоваоци тековина Првог светског рата из Удружења грађана “Црквине” Рогатица, који су на Маршу учествовали трећи пут.
-На принципима Удружења грађана “Церски марш” и ми смо направили удружење и негујемо исту причу и вредности у Рогатици. Имамо и ми своје ходочашће које је требало да се одржи трећи пут ове године, али због ковида 19 нисмо то остварили. Од првог дана када смо почели са том причом из “Церског марша” смо имали подршку и помоћ сваке могуће врсте. Трудимо се да им то вратимо колико је могуће и зато смо и ове године дошли, али уместо 15-20 нас колико је долазило раније, договорили смо се да нас дође само четири. Презадовољни смо како је догађај протекао у читавој овој ситуацији и како је организован, рекао је Драгомир Радовић, председник Удружења грађана “Црквине” из Рогатице.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
