Срце је центар нашег здравља

Болести срца и крвних судова водећи су узрок смртности. Сваке године у свету 17,9 милиона људи изгуби живот због последица КВБ, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да је најмање 85% превремених смртних исхода могуће спречити здравим начином живота. Поводом Светског дана срца, који се обележава 29. септембра, разговарали смо са др Наталијом Јовановић Живковић, специјалистом опште медицине.

КВБ У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ
И у време пандемије људи обољевају од кардиоваскуларних болести, имају погоршање већ постојећих болести. Апел да се „ не долази код лекара“ не важи за акутна кардиоваскуларна стања. Могуће да су људи погрешно протумачили овај апел па се на јављају лекару када осете тегобе. Време које прође од срчаног или можданог удара и јављања лекару је веома важно за исход лечења. Значи, особа која осети неки од следећих симптома мора обавезно да се јави свом лекару, без обзира на тренутну епидемиолошку ситуацију: бол и стезање у грудима који траје више од неколико минута, недостатак ваздуха, прескакање срца, несвестица, изненадна слабост или одузетост на једној страни тела, изненадна тешкоћа у говору, врло јака главобоља.

Који су главни фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести?
- Висок крвни притисак je главни фактор ризика за настанак можданог удара, као и половине свих болести срца. Почевши од 115/75 ммХг, ризик за КВБ се удвостручује сваким порастом крвног притиска за 20/10 ммХг.) Пушење изазива 1/5 КВБ. Пушачи имају двоструко или троструко већи ризик за појаву срчаног или можданог удара у поређењу са непушачима. Изложеност пасивном пушењу узрокује 600.000 смрти годишење, а од тога скоро 30% су деца. Неправилна исхрана представља још један од фактора ризика. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за 20% настанка свих болести срца и крвних судова. Физичка неактивност: Људи који су физички неактивни имају 20-30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни бар 30 минута у току дана. У факторе ризика спадају повишен ниво холестерола и шећера у крви, породична историја, старосна доб, СТРЕС.
Срчана слабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви. Који су симптоми срчане слабости, знаци на које би требало обратити пажњу и јавити се изабраном лекару?
- Срчани мишић је величине шаке, али најснажнији мишић у организму. Када он ослаби, настаје болест која се зове СРЧАНА ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈА, или СЛАБОСТ СРЦА. Најчешћи узрок настанка срчане слабости је коронарна болест тј. зачепљење малих крвних судова који исхрањују срце. Главни симптоми и знаци овог обољења су: недостатак ваздуха, у почетку само при напору, а како болест напредује, и у миру, током ноћи или приликом лежања на ниском узглављу; кашаљ и свирање у грудима; замор, убрзан срчани рад; отоци ногу (потколеница); жеђ и сува уста…

ЗНАЈТЕ ВАШЕ БРОЈКЕ
Редовно контролишите висину крвног притиска, ниво холестерола, тирглицерида и шећера у крви, јер њихово повећање представља значајан фактор ризика за настанак поменутих обољења. И оно што је, чини ми се, најтеже, покушајте да се не нервирате. Сваки слободан тренутак искористите да проведете са својом породицом, у природи и шетњи, прочитајте неку добру књигу, слушајте музику, одгледајте неки леп, смешан филм...

Како кореспондирају коронавирус и КВБ? Да ли срчани болесници имају већи ризик од инфекције и развијања теже клиничке слике ковида 19?
- Било ком вирусу, да би се размножавао у људском организму, потребно је да уђе у ћелију. Нови корона вирус то чини преко ангиотензин-конвертујућег ензима (АЦЕ 2) који је најраспрострањенији у ткиву плућа и срца и има главну улогу у кардиоваскуларном систему. Једна од компликација инфекције корона вирусом јесте оштећење срчаног мишића, али још увек није најјасније да ли оно настаје као последица директног деловања вируса, или као последица недостатка кисеоника и системског запаљења. Корона вирус напада плућа и 80% случајева оболелих од КОВИД- 19 има благе симптоме, али најчешће и најтеже компликације, укључујући и смртни исход, имају болесници са кардиоваскуларним обољењима. Истраживања су показала да пацијенти са КВБ имају знатно већи ризик од смрти приликом заразе. То се дешава зато што су срце и плућа јако повезани.
Који је Ваш савет пацијентима са кардиоваскуларним обољењима у време пандемије?
- Препорука је да редовно пију своје лекове за притисак и осталу прописану терапију и да никако не избацују лекове без консултације са својим лекаром. Потребна је редовна провера кардиоваскуларног стања код свог изабраног лекара, као и држање социјалне дистанце, избегавање великих окупљања и прослава, ношење маске и прање руку топлом водом и сапуном. Можда је данас тешко доћи до прегледа кардиолога или неког другог субспецијалисте, али вам ваш изабрани лекар, специјалиста опште медицине стоји на располагању за сва питања и својим широким знањем и умећем може вам разрешити све недоумице, урадити потребне прегледе, кориговати или дати нову терапију.

ФОРМУЛА ЗА ЗДРАВИЈИ ЖИВОТ
У ординацији „Др Бата Јовановић“ лекари саветују Формулу за здравији живот која подразумева живот без цигарета, три километра шетње у току дана, пет оброка дневно, горњи притисак мањи од 140, укупни холестерол мањи од 5, а лош холесторол < 3. Такође, обим струка код мушкараца требало би да буде испод 94, а код жена мањи од 80.

У Лекарској ординацији „Др Бата Јовановић“, захваљујући обученом лекарском тиму и савременим апаратима, пацијенти могу да открију КВБ у раној фази и добију адекватну негу?
- Лекарски тим наше ординације, својим знањем, вештинама и индивидуалним приступом сваком пацијенту, уз најсавременију апаратуру, спреман је да открије и укаже на све факторе ризика који су доминантно одговорни за настанак болести срца и крвних судова, као и да открије болест у самом почетку. Уз адекватну терапију и савете, заједно са нашим пацијентима дајемо наш допринос поправљању црне статистике у Србији по којој је сваки други смртни исход у нашој земљи последица кардиоваскуларних болести.
Пандемија је оптеретила здравствени систем и подигла ниво личне одговорности за сопствено здравље. Шта је то што можемо да учинимо да сачувамо своје срца и крвне судове?

ДР НАТАЛИЈА ЈОВАНОВИЋ ЖИВКОВИЋ

- Своје пацијенте саветујем да мисле на себе и своју породицу пре него што их нешто заболи, или им засмета. Срце јесте најјачи мишић нашег тела, али недовољно јако да издржи све што му током живота сами урадимо. Нашом непажњом, понашањем и стилом живота чинимо да оно ослаби брже него што треба. Дакле, малим променама у начину живота чинимо велику ствар за наше срце, а самим тим за наш живот и живот наших најдражих.
Да бисте дуже и лепше живели: Престаните са пушењем и заштите се од дуванског дима. Правилно се храните, јер је за срце јако важно да ниво шећера и масноћа (холестерола и триглицерида) у крви буде нормалан. Треба имати 5 оброка дневно, три главна и две ужине, при чему би требало избегавати слаткише и масну храну. Смањити ниво соли у исхрани, јер од тога зависи висина крвног притиска. У исхрани треба да буду заступљене намирнице као што су воће и поврће, интегралне житарице, млечни производи са ниским садржајем масноће, живинско месо и риба). Треба избегавати алкохолна пића и слатке сокове, а пити што више воде. Будите физички активни ( 30 минута умерене активности дневно може смањити учесталост срчаног и можданог удара). Придржавањем ових савета, могло би се избећи чак 85% превремених смртних исхода узрокованих кардиоваскуларним обољењима. Мислите о томе да је СРЦЕ центар нашег здравља. Брините о њему, јер уз добро, здраво и „велико“ срце ваш живот и живот вама драгих особа биће лепши, лакши и дужи.