Инфо

1. октобар 2020.1. окт 2020.
МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ,  ИДЕНТИТЕТ СРПСКОГ НАРОДА
МИРЈАНА ДРОБАЦ, ЕТНОМУЗИКОЛОГ

МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ, ИДЕНТИТЕТ СРПСКОГ НАРОДА

-Систематско прикупљање и снимање етномузиколошке грађе је први корак. Затим следе анализа, архивирање и презентација, каже наша саговорница
Јесте корона вирус допринео отказивању скоро свих манифестација народног стваралаштва, како регионалних тако и републичких, али чување и представљање народне музичке традиције, игара и ношњи је трајни задатак, коме треба посвећивати увек довољно пажње. То најбоље зна саговорница “Гласа Подриња”, етномузиколог у музичкој редакцији Радио Београда Мирјана Дробац. Искористили смо прилику да са њом разговарамо.
Колико је данас посвећено времена, чувању, систематизацији и промоцији изворног народног музичког блага Србије?
Као етномузиколог верујем да никада није довољно пажње посвећено и да је потреба и неопходност, али и наша обавеза, да учинимо још више како бисмо очували, систематизовали и промовисали изворно музичко благо, а све у циљу очувања музичког наслеђа које, као што сви знамо, чини идентитет српског народа и његове духовности.
Без обзира да ли говоримо о сеоској музичкој традицији – солистима, дуетима, певачким групама као и свирачима на традиционалним инструментима, или о музичком наслеђу које је деценијама настајало и неговало се у урбаним срединама у извођењу професионалних вокалних, инструменталних солиста као и народних оркестара и ансамбала, суштина је иста. Систематско прикупљање и снимање етномузиколошке грађе је први корак. Затим следе анализа, архивирање и презентација. У Радио-телевизији Србије поштујемо овај редослед и на тај начин у Звучном архиву РТС налази се значајан број трајних снимака аутентичних извођача из свих крајева Србије. Снимљена и архивирана грађа примарно је намењена за све програмске потребе радија и телевизије. Она представља базу за бројне научне радова етномузиколога, етнолога, лингвиста, социолога…
На програмима Радио-телевизије Србије презентација и промоција народне музике усклађена је са програмском шемом, карактером емисије и инвенцијом уредника. Када говоримо о емисијама народне музике највећи етарски простор испуњен је народним песмама и играма у интерпретацији професионалних вокалних и инструменталних солиста уз пратњу професионалних народних оркестара и ансамбала. Сеоска традиција је у знатно мањој мери присутна на програмима и може се чути у тематским емисија.



Сматрате ли да су медији довољно препознали своју улогу у свему овоме и да ли афирмацији изворног музичког блага са своје стране дају потребну пажњу?
Програми Радио – телевизије Србије народну музику тумаче на различите начине. Постоје тематске емисије, углавном на таласима Радио Београда, у којима се посебна пажња посвећује традиционалном звуку, догађајима и извођачима. Такође, концепција појединих емисија у којима се емитује народна музика примарно је забавног карактера а народна песма је пратећи садржај. Ипак, без обзира на карактер емисије, да ли се емитује на радио или телевизијским програмима, евидентно је да Радио-телевизија Србије, за разлику од многих других медијских кућа са националном фреквенцијом, правилним и строгим одабиром репертоара и извођача доприноси промоцији истинских музичких вредности и очувању музичког наслеђа.
Ко су најчешћи чувари музичке традиције народа и како се изборити за њену већу афирмацију у савременом тренутку? Где је место мачванске изворне народне музичке грађе у ризници музичког блага, за сва времена?
Када кажемо „чувари музичке традиције“ најчешће мислимо на народне уметнике – певаче и свираче на традиционалним инструментима. У времену садашњем, све њих углавном можемо чути на саборима, смотрама и осталим манифестацијама народног стваралаштва које се одржавају током читаве године на територији Србије.
Некада је било другачије. Песма и свирка биле су саставни део народних обичаја и обреда, како оних календарских тако и оних који су пратили животни циклус појединца и заједнице. Данас се музичка традиција не обавља као свакодневна пракса већ је пратимо на саборским позорницама а извођачи су, најчешће чланови организовани у културно-уметничка друштва, фолклорне ансамбле, групе певача. Све више је младих певачких група у варошким и градским срединама. Њих најчешће певачки припремају и репертоарски одређују етномузиколози или музички педагози и то је још један од начина на који традиционална песма и свирка „живе“ и трају.
Бројни су региони у Србији где је све мање аутентичних извођача а то примећујемо и у Мачви. Велика је срећа што је етномузиколог Љубинко Миљковић обавио теренска снимања на подручју Мачве, прикупљена грађа је објављена тако да је могуће „оживети“ поједине записе и на тај начин сачувати традиционалну мачванску песму.
Какве се препреке и ограничења јављају, због деловања корона вируса?
Епидемија короне је зауставила цео свет. Бројни аспекти наших живота претрпели су, и даље трпе, промене. Забрана окупљања довела је до изостанка скоро свих манифестација народног стваралаштва како регионалних тако и републичких. Бројна културно-уметничка друштва направила су паузу у свом раду. Како ће се то рефлектовати на народно музичко стваралаштво, остаје нам да видимо.
Љ.Ђ.

Најновији број

26. новембар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa