Инфо

29. октобар 2020.29. окт 2020.
Тобџија у дугом капуту
ШАПЧАНИН РАДЕ РОГИЋ О СВОМ ОЦУ ВОЈИСЛАВУ, ВРСНОМ ФУДБАЛЕРУ РАСИНГА,ТРГОВАЧКОГ, МАЧВЕ И ВОЈВОДИНЕ

Тобџија у дугом капуту

Имао је “разантан”шут и благу нарав. Најсрећније се осећао у Мачвином дресу. Публика га обожавала. На корзоу носио одела од најбољег штофа
Стара је истина да живот пише романе. Једна и непоновљива је истина о Војиславу-Воји Рогићу, некадашњем великом заљубљенику у фудбал, који је школске дане 1922. године проводио као ученик Трговачке школе у Шапцу, присећа се његов син Раде, који данас живи у Масариковој улици број 103 у Шапцу.
Док пребира по већ пожутелим фотографијама и новинским исечцима, Раде каже да је имућан отац Радомир, његов деда по коме носи име, сина послао на школовање у Француску. Желео је да изучи за каквог лекара, инжењера или трговца, али Војислав је од малена волео само фудбалску лопту.
Стицајем околности у Француској је становао у близини стадиона славног Расинга. Прво га је љубав према фудбалу одвела у омладинску школу овог врсног клуба. Потом је доспео и у прву екипу Расинга, где је брзо исказао свој вансеријски таленат.
Срце га је ипак вукло у родни град. Раде тврди да је његов отац, раскошан фудбалски дар хтео да прикаже пред својим земљацима. У томе је и успео. Прво у шабачком СК Трговачки, а онда и у најбољем градском клубу “Мачви”.
- Рођен сам баш када је “Мачва” испала из тадашње Прве лиге. Напустили су је тада најбољи играчи, тако да је Војислав наставио да игра у Другој лиги, где се нашао шабачки клуб. За време окупације играо је веома успешно за новосадску “Војводину”Звали су га “цепач мрежа”, будући да је имао “разантан” шут од кога су стрепели многи голмани, каже Раде. О броју голова које је Војислав постигао нема тачне евиденције, а било их је на хиљаде.
Играо је и против репрезентације Београда и постигао четири гола. А када је 1951. године “Мачва” победила “Црвену звезду” у сред престоног Београда, Војислав је постигао један од два гола.
Раду је у памћењу остао и један медицински захват, који је Војислав стоички издржао, без анестезије. То је обавио чувени шабачки лекар др Божин, а Војислављеви мишићи су дуго стајали у некој тегли испред Прве народне апотеке у Шапцу.
Заиграо је и у Б репрезентацији тадашње земље.
Публика је Војислава обожавала и често га носила на раменима, о чему најбоље сведоче фотографије из тог периода.
Раде издваја и оне, фотографије из личног албума. На њима је његов отац са друштвом у тада најквалитетнијем оделу уз обавезан дуги капут, некад таман, а понекад и бео.
- Волео је да се лепо одева. Посебно је то било изражено у периоду живота који је провео шетајући се по корзоу у Новом Саду. Радио је у некој трговини текстилне робе, а свугде су га љубазно поздрављали, присећа се Раде.
Љ.Ђ.

Најновији број

21. јануар 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa