РАЗГОВОР СА ИНФЕКТОЛОГОМ ДР МИЛИВОЈЕМ ЂУРИЋЕМ
Искуство нас је много научило
“Биле су хоспитализоване целе породице и десило се више случајева да пацијенту у болници јаве за смрт неког из породице, сина или мајке. Знали смо да ће услед запаљења плућа неки људи имати проблема и касније. Међутим и они који су имали лакше симптоме почели су да пријављују продужено замарање или недостатак ваздуха. Основна мера је да се људи мало мање друже док ово не прође” прича за “Глас Подриња” др Миливоје Ђурић, инфектолог шабачке Опште болнице
Пре него што се Шабац очи у очи суочио са изазовима које са собом носи епидемија Ковида 19, др Миливоје Ђурић, инфектолог шабачке Опште болнице, водио је борбу са вирусом у Београду. Прво као лекар, а нешто касније и као пацијент.
Крајем марта отишао да буде испомоћ у пријемној амбуланти Клинике за инфективне и тропске болести. Тада су сви ковид позитивни пацијенти хоспитализовани у Београду. Већ 10. априла и сам је постао један од њих и 16 дана провео на болничком лечењу са средње тешком клиничком сликом. Тамо је био и сведок најтежих ситуација које ова болест са собом носи.
-Први случај ковида у Шапцу регистрован је док сам био у Београду. Тада су само Клиника за пулмологију и Инфективна клиника хоспитализовале пацијенте са ПЦР позитивним тестовима, а једино је Инфективна клиника имала пријемно – тријажну амбуланту. Због великог обима посла позивали су инфектологе из унутрашњости у испомоћ. Имали смо сву неопходну заштитну опрему, вољу и били смо бројни, али је број пацијената био огроман. Санитети су непрестано довозили људе које смо ми прослеђивали на хоспитализацију, прича др Ђурић о свом првом сусрету са коронавирусом у првом таласу епидемије у Србији.
Каже да је најтеже ствари видео док је био хоспитализован.
-Биле су хоспитализоване целе породице и десило се више случајева да пацијенту у болници јаве за смрт неког из породице, сина или мајке. После се то дешавало и код нас у Шапцу, али први шок услед тога сам доживео тамо као пацијент. Са мном у соби је био човек стар 35 година који је услед компликација више од 30 дана провео на респиратору. На срећу, изборио се и победио, наводи др Ђурић неке од утисака које носи из дана када је и сам био ковид позитивни пацијент у болници.
Искуство из прве руке
Др Миливоје Ђурић осетио је прве симптоме 9. априла увече. Имао је повишену температуру. Сутрадан је тестиран, а поподне је стигао позитиван резултат.
-Одмах сам се јавио директору Инфективне клинике доц. др Горану Стевановићу који ми је рекао да се спремим за хоспитализацију. Болест тада није била довољно позната. Знали смо да много тога о њој не знамо и да је ток непредвидив. Првих седам дана сам имао константну температуру, али се нисам осећао лоше. Осмог дана температура је почела да расте. Знали смо да се болест погоршава у другој недељи и да код неког дође до такозване “цитокинске олује”. Не знате да ли ће вас то довести до респиратора и чекате. Имам на телефону пулсни оксиметар за мерење сатурације кисеоника у крви и тако сам тај осми дан провео са прстом на сензору. Видео сам се на респиратору. Следећег дана је већ било боље, прича др Ђурић сада већ кроз шалу, али каже да се нерадо сећа тог периода.
По повратку у Шабац заједно са колегиницом је бринуо о пацијентима на инфективном одељењу. Било их је у неком тренутку и 32. Истовремено су га свакодневно консултовали и из других делова Болнице, највише због прописивања компликованијих терапија. Позиви нису престајали ни када се радно време заврши.
-Као и свака друга болест и ова има свој ток и еволуцију. Често се, погрешно, пореди са грипом. Ипак, свако док то не доживи посматра то кроз оно што види на интернету и у медијима. Вирус је стално упоређиван са грипом и чини се да велики број људи Ковид схвата као нешто од чега један одсто људи умре, а осталих 99 одсто има грип, каже др Ђурић.
Статистички подаци кажу да 81 проценат људи Ковид преброди без већих проблема, 14 одсто има средње тешку слику са запаљењем плућа, а око 5 одсто захтева интензивну негу и неће сви преживети.
За мање од годину дана од како је вирус изолован лекари су научили много. Једна од ствари која се није могла ни наслутити на почетку јесте такозвани пост-ковид синдром, односно појава да по излечењу од вируса пацијент није опорављен.
Нада у вакцини
-Уздамо се у вакцину. Више компанија ради на њеном развоју и сви су у сличним фазама испитивања. Кажу да је ефикасност 90 одсто, што је веома високо с обзиром да је код вакцине од грипа ефикасност 60 до 70 одсто. Велико је достигнуће што се за мање од годину дана већ дошло до треће фазе тестирања вакцине. Томе је допринео и развој вакцине против сарса, који је иста фамилија вируса, 2002. године. Тада је развој те вакцине заустављен јер се сарс није много проширио, али је сада послужило као основа, каже др Ђурић.
-Знали смо да ће услед запаљења плућа неки људи имати проблема и касније. Међутим и они који су имали лакше симптоме почели су да пријављују продужено замарање или недостатак ваздуха. Јављали су се миокардитиси. Такође се испоставило да производи проблеме на нивоу микроциркулације и да се јављају емболије плућа. Код људи који су имали запаљење плућа може да дође до фиброзе плућа што је проблем са разменом гасова и концентрацијом кисеоника у крви за цео живот, наводи наш саговорник.
Пацијенти са најтежом клиничком сликом неретко заврше на респиратору, а крајњи исход је крајње неизвестан. Др Ђурић каже да исход лечења на респиратору зависи од општег стања организма, а да различите статистике показују да је проценат преживљавања од само 30 до чак 70 одсто.
-Постоје јасни критеријуми за интубацију. Великом броју пацијената на болничком лечењу треба кисеоник. То може бити “једноставни” систем маске са кисеоником или нешто сложенија неинвазивна вентилација и на крају интубација, а шта ће се применити зависи од стања пацијента. Исход лечења зависи од тога да ли је пацијент на респиратору само због ковида или има коморбидитетете (више придружених болести). Такође постоје и јасни критеријуми како се класификују смртни случајеви. Зна се који пацијент са коморбидитетима умре од ковида, а који од компликација изазваних ковидом, каже др Ђурић.
Само четири реинфицирана
Често се у медијима чује да су поједине јавне, али и анонимне личности после опоравка од короне имале негативан тест, а касније поново позитиван, што се тумачи као поновно заражавање, односно реинфекција. Др Ђурић каже да је могуће поново се заразити Ковидом али да “треба бити баш баксуз.”
-Вирус се дуже задржава у организму. ПЦР тест показује присуство генетског материјала вируса. Јужнокореанци су доказали да три месеца после прележане инфекције тест може да буде позитиван, али да особа није заразна. Због тога је тешко тумачити налазе у прва три месеца после прележане инфекције. Постоје јасни критеријуми по којима се може рећи да се неко поново заразио и до сада у свету постоје четири доказана случаја, каже наш саговорник.
Наш саговорник сматра да наш приступ превенцији није потпуно исправан. Највише полемике се води око маски, да ли и у којој мери оне штите и кога. Др Ђурић сматра да је важније од овога смањити контакте.
-Основна мера је да се људи мало мање друже док ово не прође. Модерне технологије су нас веома отуђиле, а сада када имамо епидемији одједном не можемо једни без других. Заштитна опрема јесте неопходна. Велике капљице не пролазе кроз маску, а вирус се пре свега шири капљичним путем. Важна је и хигијена руку, дистанца, али основна мера је смањење контаката, истиче др Миливоје Ђурић.
Крајем марта отишао да буде испомоћ у пријемној амбуланти Клинике за инфективне и тропске болести. Тада су сви ковид позитивни пацијенти хоспитализовани у Београду. Већ 10. априла и сам је постао један од њих и 16 дана провео на болничком лечењу са средње тешком клиничком сликом. Тамо је био и сведок најтежих ситуација које ова болест са собом носи.
За мање од годину дана откако је вирус изолован лекари су научили много. Једна од ствари која се није могла ни наслутити на почетку јесте такозвани пост-ковид синдром, односно појава да по излечењу од вируса пацијент није опорављен
-Први случај ковида у Шапцу регистрован је док сам био у Београду. Тада су само Клиника за пулмологију и Инфективна клиника хоспитализовале пацијенте са ПЦР позитивним тестовима, а једино је Инфективна клиника имала пријемно – тријажну амбуланту. Због великог обима посла позивали су инфектологе из унутрашњости у испомоћ. Имали смо сву неопходну заштитну опрему, вољу и били смо бројни, али је број пацијената био огроман. Санитети су непрестано довозили људе које смо ми прослеђивали на хоспитализацију, прича др Ђурић о свом првом сусрету са коронавирусом у првом таласу епидемије у Србији.
Каже да је најтеже ствари видео док је био хоспитализован.
-Биле су хоспитализоване целе породице и десило се више случајева да пацијенту у болници јаве за смрт неког из породице, сина или мајке. После се то дешавало и код нас у Шапцу, али први шок услед тога сам доживео тамо као пацијент. Са мном у соби је био човек стар 35 година који је услед компликација више од 30 дана провео на респиратору. На срећу, изборио се и победио, наводи др Ђурић неке од утисака које носи из дана када је и сам био ковид позитивни пацијент у болници.
Др Миливоје Ђурић осетио је прве симптоме 9. априла увече. Имао је повишену температуру. Сутрадан је тестиран, а поподне је стигао позитиван резултат.
-Одмах сам се јавио директору Инфективне клинике доц. др Горану Стевановићу који ми је рекао да се спремим за хоспитализацију. Болест тада није била довољно позната. Знали смо да много тога о њој не знамо и да је ток непредвидив. Првих седам дана сам имао константну температуру, али се нисам осећао лоше. Осмог дана температура је почела да расте. Знали смо да се болест погоршава у другој недељи и да код неког дође до такозване “цитокинске олује”. Не знате да ли ће вас то довести до респиратора и чекате. Имам на телефону пулсни оксиметар за мерење сатурације кисеоника у крви и тако сам тај осми дан провео са прстом на сензору. Видео сам се на респиратору. Следећег дана је већ било боље, прича др Ђурић сада већ кроз шалу, али каже да се нерадо сећа тог периода.
По повратку у Шабац заједно са колегиницом је бринуо о пацијентима на инфективном одељењу. Било их је у неком тренутку и 32. Истовремено су га свакодневно консултовали и из других делова Болнице, највише због прописивања компликованијих терапија. Позиви нису престајали ни када се радно време заврши.
-Као и свака друга болест и ова има свој ток и еволуцију. Често се, погрешно, пореди са грипом. Ипак, свако док то не доживи посматра то кроз оно што види на интернету и у медијима. Вирус је стално упоређиван са грипом и чини се да велики број људи Ковид схвата као нешто од чега један одсто људи умре, а осталих 99 одсто има грип, каже др Ђурић.
Статистички подаци кажу да 81 проценат људи Ковид преброди без већих проблема, 14 одсто има средње тешку слику са запаљењем плућа, а око 5 одсто захтева интензивну негу и неће сви преживети.
За мање од годину дана од како је вирус изолован лекари су научили много. Једна од ствари која се није могла ни наслутити на почетку јесте такозвани пост-ковид синдром, односно појава да по излечењу од вируса пацијент није опорављен.
-Уздамо се у вакцину. Више компанија ради на њеном развоју и сви су у сличним фазама испитивања. Кажу да је ефикасност 90 одсто, што је веома високо с обзиром да је код вакцине од грипа ефикасност 60 до 70 одсто. Велико је достигнуће што се за мање од годину дана већ дошло до треће фазе тестирања вакцине. Томе је допринео и развој вакцине против сарса, који је иста фамилија вируса, 2002. године. Тада је развој те вакцине заустављен јер се сарс није много проширио, али је сада послужило као основа, каже др Ђурић.
-Знали смо да ће услед запаљења плућа неки људи имати проблема и касније. Међутим и они који су имали лакше симптоме почели су да пријављују продужено замарање или недостатак ваздуха. Јављали су се миокардитиси. Такође се испоставило да производи проблеме на нивоу микроциркулације и да се јављају емболије плућа. Код људи који су имали запаљење плућа може да дође до фиброзе плућа што је проблем са разменом гасова и концентрацијом кисеоника у крви за цео живот, наводи наш саговорник.
Пацијенти са најтежом клиничком сликом неретко заврше на респиратору, а крајњи исход је крајње неизвестан. Др Ђурић каже да исход лечења на респиратору зависи од општег стања организма, а да различите статистике показују да је проценат преживљавања од само 30 до чак 70 одсто.
-Постоје јасни критеријуми за интубацију. Великом броју пацијената на болничком лечењу треба кисеоник. То може бити “једноставни” систем маске са кисеоником или нешто сложенија неинвазивна вентилација и на крају интубација, а шта ће се применити зависи од стања пацијента. Исход лечења зависи од тога да ли је пацијент на респиратору само због ковида или има коморбидитетете (више придружених болести). Такође постоје и јасни критеријуми како се класификују смртни случајеви. Зна се који пацијент са коморбидитетима умре од ковида, а који од компликација изазваних ковидом, каже др Ђурић.
Често се у медијима чује да су поједине јавне, али и анонимне личности после опоравка од короне имале негативан тест, а касније поново позитиван, што се тумачи као поновно заражавање, односно реинфекција. Др Ђурић каже да је могуће поново се заразити Ковидом али да “треба бити баш баксуз.”
-Вирус се дуже задржава у организму. ПЦР тест показује присуство генетског материјала вируса. Јужнокореанци су доказали да три месеца после прележане инфекције тест може да буде позитиван, али да особа није заразна. Због тога је тешко тумачити налазе у прва три месеца после прележане инфекције. Постоје јасни критеријуми по којима се може рећи да се неко поново заразио и до сада у свету постоје четири доказана случаја, каже наш саговорник.
Наш саговорник сматра да наш приступ превенцији није потпуно исправан. Највише полемике се води око маски, да ли и у којој мери оне штите и кога. Др Ђурић сматра да је важније од овога смањити контакте.
-Основна мера је да се људи мало мање друже док ово не прође. Модерне технологије су нас веома отуђиле, а сада када имамо епидемији одједном не можемо једни без других. Заштитна опрема јесте неопходна. Велике капљице не пролазе кроз маску, а вирус се пре свега шири капљичним путем. Важна је и хигијена руку, дистанца, али основна мера је смањење контаката, истиче др Миливоје Ђурић.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
