Лажна популарност разлог великих ризика

Последњих година међу децом и тинејџерима на друштвеним мрежама су популарни изазови, који се састоје у томе да један нешто уради и изазове друге да то понове. Ова забава постала је посебно распрострањена током пандемије и истовременог пораста популарности кинеске мреже „ТикТок“. Изазови су углавном бизарни, а често могу довести до озбиљних повреда, па и до смрти учесника. Неколико таквих случајева забележено је у свету и то код деце млађе од 13 година.

Иако и „ТикТок“, као и друге мреже, забрањује приступ корисницима испод ове доби, заправо не постоје никакве провере. Како у прихватању сајбер иновација не заостајемо за светом, све ово је узело маха и код нас. Због тога родитељи са правом треба да буду забринути и контролишу шта им деца раде на интернету. Основна намена „ТикТока“ је креирање и дељење кратких видео снимака, али, како то често бива, често се одступа од те идеје.

Како препознати проблем
-Као што је случај са било којом другом опасношћу у реалном или дигиталном свету – промена понашања код детета много говори да се нешто догађа. Уколико се дете затвори у себе, одбија да комуницира, анксиозно је, депресивно, мења расположења, трза се на звук телефона, има повреде, модрице и ожиљке на деловима тела, не занимају га више школске обавезе или ван наставне активности, не комуницира са вршњацима, одбија храну, раздражљиво је, родитељ мора да зна да се нешто дешава и мора одмах да обави отворен и искрен разгoвор са својим дететом, без вике, агресије и љутње, саветује Катарина Јонев Ћирјаковић родитеље како да препознају да постостоји проблем.

Катарина Јонев Ћирјаковић, докторанд Факултета политичких наука. Едукатор за безбедност деце и родитеља на интернету и друштвеним мрежама, наводи да се у трци за прегледима и лајковима млади упуштају у низ изазова коју су опасни по живот и здравље.

-Тако се на мрежи ТикТок појавио “Skull Breaker Challenge” (сломи главу изазов). Изазов почиње тако што три особе стану једна поред друге. Оне које стоје по страни изведу неки покрет (најчешће скок), особа у средини затим треба да их опонаша и док скаче, остале јој подмећу ногу како би пала. Пад може да изазове преломе, губитак свести и разне друге последице опасне по живот. ТикТоком је ,,владао’’ и изазов лепљење папирића са натписом: “18 плус” у око (испод зенице). Овај изазов ризик од бројних инфекција које саме по себи представљају опасност за вид и разна физичка оштећења ока. “Помешајте избељивач, желатин, крему за бријање и средство за дезинфиковање руку и сипајте смесу у пластичну врећицу”, каже један од корисника ове апликације уз обећање да ће вам се променити боја очију ако ово прислоните на око. Након испробавања овог изазова многа деца су пријавила крварење из очију, опекотине и ослабљен вид. На ТикТоку је освануо видео који детаљно објашњава поступак како увећати усне без хируршког захвата. Све што је потребно, како се у видеу наводи, јесте да суперлепком залепите горњу усну за кожу испод носа и тако добијете већу горњу усну. У изазову ,,пахуљица’’, једна особа сипа другој, која лежи на леђима отворених уста, млеко и пахуљице директно у уста. На овај начин може да дође до дављења особе која лежи. Интернетом круже изазови као што су ’’Cutting challenge’’ (изазов сечења), током којег млади једни друге подстичу на сечење тела ножем, скалпелом или жилетом, затим ’’Drinking Challenge’’ (изазов пијења) који поједностављено представља надметање у количини попијеног пића или неке друге течности а ту си и ’’Chokig game’’, односно игра дављења током које је потребно ставити што више различитих ствари у уста као и ’’Passout game’’ током које је потребно зауставити дисање све до тренутка пада у несвест, наводи наша саговорница само неке од опасних игара на поменутој друштвеној мрежи.

За упознавање неопходан контакт
-Када се преко друштвене мреже успостави контакт са особама које се не познају довољно лако се испројектују жељене особине тих особа. Да бисмо довољно знали о некоме, морамо да га видимо, чујемо, да осетимо мирис те особе, препознамо брзину реаговања и емоционално је испратимо у различитим ситуацијама. Тек тада развијамо јасну слику о нечијем идентитету и пружамо му поверење или неповерење. Уколико то чинимо без тих информација, неминовно је да ми у њу пројектујемо шта бисмо желели да та особа има од особина, да је идеализујемо и да она за нас постане неприкосновена, наводи др Весна Вуковић.

Наша саговорница наводи да због лажне популарности, деца и тинејџери лижу WC шоље, пале утичнице металним новчићима, у очи стављају хемикалије... Све са циљем да би њихове видео снимке видео велики број људи.

-Како би се спречила штета али и сачувала безбедност (и живот!) деце, потребно је радити на њиховој едукацији. Најбитнију улогу свакако играју родитељи. Сарадња родитеља и деца када је реч о њиховом понашању на интернету круцијална је за повећање њихове безбедности у дигиталном свету. Деца и млади су највећа али и најрањивија група корисника друштвених мрежа јер, иако су вешти у употреби нових технологија, чињеница је да немају довољно животног искуства нити критичке свести да увиде све онлајн опасности. Битно је да родитељи објасне детету да, иако им разноразне игре изазова са друшвених мрежа можда делују интересантно, узбудљиво или чак трпе притиске своје околине да се упусте у неке, да могу себе да доведе у озбиљну опасност, да изазову повреде и да угрозе сопствено здравље и живот, каже Јонев Ћирјаковић.

Катарина Јонев Ћирјаковић

Катарина Јонев Ћирјаковић сматра да потпуна забрана није решење, него да родитељ треба да разговара са дететом. То подразумева да родитељ буде и упућен у оно што дете ради на интернету.

-Генерално су забране и кажњавања мач са две оштрице. Деца су иновативна и наћиће начин да буду присутна на друштвеним мрежама упркос забрани родитеља, стога треба бити опрезан са забранама. Много ефективнији начин је да родитељи заједно са децом направе прве кораке у виртуелном простору, да нађу начин да заједно са дететом погледају садржаје које оно гледа и да им кроз отворен и искрен начин предоче зашто је поједини садржај штетан и зашто не би требао да се гледа.

Др Весна Вуковић, неуропсихијатар, шеф одсека за адолесцентску психијатрију у Општој болници “Др Лаза К. Лазаревић” верује да израз „забрана“ у оваквим случајевима и није адекаватан. Родитељ детету треба да објасни да нешто није добро за њега.

-Родитељ треба да разговара са дететом, али не љутито и бесно, него као и када објашњава детету да сада није време за купање напољу, јер је хладно. Нешто што ће угрозити здравље или живот детету се не доводи у питање, нити се размишља о томе као о забрани, него је то нешто што једноставно не може, каже др Вуковић.

ДР ВЕСНА ВУКОВИЋ

Др Вуковић објашњава да детету особе које гледа преко монитора лако постају блиске и подложни су њиховим утицајима. Наводи да деца немају заштиту ни одбрану од садржаја који им стижу преко екрана мобилног телефона или компјутера.

-Дете нема довољно развијене его-границе да би знало шта је то што припада другом, а шта је у његовом свету. Због тога је потребно да се дозира количина контаката и врста контаката у таквим комуникацијама, као и време које ће дете провести уз екран. Деци сада у време пандемије недостаје комуникација са вршњацима. Објективно су усамљени и све што би се у вршњачкој групи, иначе, решавало на начин примерен томе. Дете жели да се свиди сваком, оно на лицу одрасле особе чита какво је оно. Не треба неко да уложи превелики напор да дете наведена одређену врсту комуникације, наводи др Вуковић.

Докторка апелује на родитеље да је све што изазива губитак уобичајеног ритма и потребе за уобичајеним активностима упозорење. Овакве фазе су могуће током живота детета, али брзо и прођу. Уколико потрају треба им помоћи.