СТЕФАН СИМЕУНОВИЋ ЦЕЗАР: ПЕВАЧ, ТЕКСТОПИСАЦ И КОМПОЗИТОР
Музика ми је све
Бирам тежи пут, онај за који мислим да је исправан. Нико ми не помаже, што ме посебно радује. Ако сам нешто направио, сам сам направио. Остала ми је неипуњена жеља да са Нином снимим дует, али добро, шта да се ради... Захвалан сам му заувек зато што је за мене учинио више него било ко на овом свету, наравно, после моје мајке
Свако од нас има нешто што га покреће. Некада је тај жар мањи, а понекад неугасив. За Стефана Симеуновића Цезара то је музика. Као дечак волео је позориште и тренирао кошарку, али када је певач Нино Решић ушао у његов живот, све се променило. Музика му је постала све, а његов идол постао је његова највећа подршка. Потпуно фокусиран, „или како треба, или никако“, каже да је то тежи, али једини исправан пут. А квалитет кад тад исплива на површину.
Нино је био и остао мој идол, најважнија фигура у мом животу
Једном си рекао да је Нино био светло које си следио? - Тако је. Имао сам једанаест година када је Нино ушао у мој живот као кућни пријатељ. У добу када се личност формира и бира животни пут, био ми је као отац. Уз њега сам заволео народну музику, он ме је иницирао и веровао у мене и мој таленат. Пре него што би пласирао песму, или албум, прво би мени послао демо снимке да их преслушам и кажем му своје мишљење. То је невероватна подршка, ветар у леђа. Толико сам уронио у тај свет да сам већ од петнаесте почео да радим и зарађујем од музике као певач. Певао сам у локалима, тезгарио, калио занат. Нино је био и остао мој идол, најважнија фигура у мом животу.
[b]ИЗ ПОЧЕТКА Најтеже ми је кад ме питају који је стил песме Из почетка. Пошто нисам ни чист народњак, ни рокер, ова песма има елемената фолка, рока, чак и метала, а заправо је пуна емоције. Делим музику на добру и лошу, као и људе. То је главна подела у мом животу. Ни мој апотекар не може да буде лош човек. Сарађујем само са добрим људима, што важи и за ову песму на којој је радило нас десетак. Послао сам поруку у којој сам рекао све што сам желео. Читаоци „Гласа Подриња“ могу је преслушати на линку https://www.youtube.com/watch?v=DRBAj3uDt9s
Текстове си почео касније да пишеш? - Уопште нисам имао појма да знам да пишем текстове и музику. Када сам хтео да снимим песму, другари су ме наговарали да пробам, али нисам био сигуран да то умем. Пре неколико година, написао сам текст за песму једној колегиници из Шапца, она се одушевила, а ја сам поверовао у себе као текстописца. Све претходне године само сам певао док нисам схватио да знам да пишем текстове и радим музику. Када си почео да компонујеш? - Најпре ме је позвао колега из прве поставе Звезда Гранда. Чуо је да добро пишем, мада не знам како, остао сам затечен. Не бих говорио о коме је реч, пошто није дошло до сарадње, али убрзо ме је позвао Драги Домић и наручио песму. „Принц и принцеза“ прва песма у мојој каријери, сјајно је прошла на албуму. После тога су дошли други певачи, Ацко Незировић, Барбике и неки други, мање популарни бендови. Сматрам да најбоље тек долази. Свака песма има свој пут до извођача? - Наравно. Певачи се константно жале да нема добрих песама, а ја имам много квалитетних песама које чекају правог извођача. Иза сваке могу да станем и кажем да је другачија од било чега другог што има код нас у понуди. Тврдим да ниједна није шунд и кич, што ми је јако важно. Наравно, зависи и од певача како ће да је изнесе. То мора да буде прави спој.
Недавно си урадио своју песму Из почетка? - Да, ја сам написао текст, а музику је урадио мој сарадник Аца Лукић. Јако сам задовољан. Сви инструменти су живо одсвирани, песма је без аутотјуна зато што сам велики противник музике која се данас снима. Жеља ми је била да људима представимо нешто другачије, да чују и виде шта и колико можемо. Од сада ћу да снимам само овакве песме, јер то је мој начин борбе за Музику. Квалитетом против шунда и кича. Пре ћу да копам канале, али да снимам оно што желим, да сарађујем са људима које ценим. То је мој пут и циљ, без пристајања на јефтину рекламу. Важно ми је да сарађујем са позитивним и нормалним људима, да правим квалитетну музику. Недавно сам Аци Лукићу урадио сјајну песму „Пахуљо бела“, која би требало да изађе за месец дана.
Не жалим као други људи, имам свој систем. Музика ми је све у животу. Мој ваздух, мој хлеб, вода, све
Пандемија ти не иде на руку као ни осталим музичарима. Како се сналазиш? - Нисам од оних који чекају и кукају, сналазим се као и сви. До сада сам променио неколико послова од како је почела пандемија. Лако ћемо певати кад преживимо. Ову песму нисам урадио да бих зарадио. Она је поклон свима нама који пролазимо кроз сусрет са пандемијом, да је што лакше пребродимо и изађемо из свега живи и здрави. И психички стабилни, што је јако битно. Поуздано знам да си избегавао интервјуе и одбијао да се појављујеш у медијима. Зашто? - Нисам од оних који праве скандале да би се појавили у новинама. Много новинара ме је звало, али сам одбијао интервјуе зато што не желим да причам о свом животу, него о послу, о нечему што волим и у чему сам цео живот. Не занима ме макијавелистички принцип да циљ оправдава средства, ситуација у којој би треблао да наружим неког од колега, или да се фотографишем са старлетом... Бирам тежи пут, онај за који мислим да је исправан. Нико ми не помаже, што ме посебно радује. Ако сам нешто направио, сам сам направио. Остала ми је неипуњена жеља да са Нином снимим дует, али добро, шта да се ради... Захвалан сам му заувек зато што је за мене учинио више него било ко на овом свету, наравно, после моје мајке. Музика је твој живот? - Дефинитивно, јер све тренутке у животу, и оне најтеже, смрт драгих пријатеља и чланова фамилије, преболео сам само уз музику. Не жалим као други људи, имам свој систем. Музика ми је све у животу. Мој ваздух, мој хлеб, вода, све. Музика ми је све, можда бисмо могли тако да насловимо овај текст? - Одлично. То је то. Заиста је тако. Како би себе дефинисао у једној реченици? - Енергија рокера, бунт панкера и срце Циганина. То ми је животни мото.
Нино је био и остао мој идол, најважнија фигура у мом животу
