„Винавер као перпетум мобиле наше књижевности, као Хомо универсалис наше културе, полихистор који је укрштао речи са музиком где је математика ритма, увек, била у симфонији са мелодијом разума, интуиције и инстинкта“, каже Зоран Николић, аутор
Првенац Зорана Николића долази у позним годинама за литературу, али у годинама пуног искуства у великој и локалној политици. Ако бисмо желели да књигу жанровски сврстамо били бисмо у великој дилеми. Она не припада класичној литератури, мада има елемената исте, што нам указује и уводни део. Ипак, кључни део је политички и тиче се личних искустава аутора. Као што нам је већ познато, локална политика у Шапцу је била поприште културолошке и идеолошке борбе које постоји у нашој држави. У делу имамо две супротстављене константе, Винаверову и Хабзбуршку, о којима може да се много говори -рекао је публициста Игор Јовановић током представљања књиге Зорана Николића „Винаверова константа“ истичући значај Станислава Винавера за српску културу. -На ефектан начин у књизи су представљене биографски подаци из живота Станислава Винавера и Михаила Ђурића, као два истакнута Шапчанина. Ипак, дело Николића бисмо могли сврстати у политички есеј, уз историјски и литерарни део. Могли бисмо ово назвати и књигом експеримента, због жанрова које обједињава и самог садржаја. Свака препорука за читање. Лако се чита, а њена драгоценост лежи у локал патриотизму. Мада, тај термин можемо узети cа резервом, као што сам поменуо, Шабац је био поприште велике борбе и превазилази тај локални карактер. А аутор са поносом истиче ко је и одакле потиче, што није уобичајено у литератури и животу.
Фото: Глас Подриња
Ово је протестна књига. Винавер је био посебна личност која је објединила многе таленте у једном бићу. Неукротив, бескомпромисан
Говорећи о свом делу Николић је истакао да пре неколико година није ни помишљао да ће се упустити у авантуру писања књиге, те промоција има посебну драж и вредност. Писање је посебно путовање за сваког аутора, а лично искуство може бити бреме и дар на том путу. -Ово је протестна књига. Винавер је био посебна личност која је објединила многе таленте у једном бићу. Неукротив, бескомпромисан. Био је често прогањан за живота, а нажалост то се десило и касније. Винавер као перпетум мобиле наше књижевности, као Хомо универсалис наше културе, полихистор који је укрштао речи са музиком где је математика ритма, увек, била у симфонији са мелодијом разума, интуиције и инстинкта, учинио им се погодним да га из универзалног простора наше слободе - Винаверова константа - преведу у помрчени простор наше колективне кривице - Хабзбуршка константа. Кажу да дело када изађе у штампу и пронађе пут до читалаца, тада више не припада аутору, него публици. На читаоцу је да донесе одлуку: Да ли је у друштву Винаверових ратних другова или је зли волшебник који од својих пораза ствара себи грудобран. Читаоци дају свој суд, те су и коментари различити, од похвала, неслагања, до личних идентификација и препознавања танких нити са Винавером. Професор доктор Мило Ломпар анализирајући „Винаверову константу“ наводи да књигу одликује међужанровско приповедање и различити типови казивања у контексту илустрације доживљеног. -На модеран и интересантан начин представља ауторове доживљаје догађаја које разгранава до феномена и покушава да им да опште значење. Треба поменути да су заступљени ауторов глас, као и Винавера (одломци текстова), али и других писаца којима се ствара корелација садржаја. Стварност се може посматрати као више димензионална, јер се у њој укрштају прошлост и садашњост. Имамо социолошки, политички и историјски контекст, те су тумачења вишеслојна.
