Група ентузијаста, угледних и заслужних грађана, родољуба и великих зналаца значаја историје за један народ, одлучише у кафани у Мишару 27. децембра 2002. године да оснују удружење, каквог у Шапцу није било, које ће бринути о свему што овај народ ствара историјски вредног, како би Шабац и даље био “варош” међу првима у Србији. И тада је одлучено и договорено да се оснује друштво које ће се звати “ЗАВИЧАЈНО ДРУШТВО ЗА НЕГОВАЊЕ ИСТОРИЈСКИХ, КУЛТУРНИХ И СПОРТСКИХ ТРАДИЦИЈА” – Шабац. Договорено је да циљ завичајног друштва, као не политичке организације, буде чување и неговање – подсећање на све историјске догађаје и личности који су везани за настанак и развој Шапца. У усвојеном годишњем календару планирана је сваке године посета свим историјским местима овог краја, одржавање и подсећање уз велику захвалност свима који су дали допринос у борби за ослобођење од окупатора кроз историју, развоју града, развијању културе и спорта. Ово правило посете ратним старешинама сваке године је испоштовано – нико није заборављен у мери којој су прилике и услови дозвољавали.
На оснивачкој скупштини за првог председника изабран је познати фудбалер “Мачве” ДИША СТЕФАНОВИЋ. За њега су свој глас дали свих двадесетак присутних чланова. О историји завичајног друштва укратко је говорио садашњи председник ЖИЋА ПЕТКОВИЋ, један од оснивача друштва, између осталог он укратко каже да је оснивање завичајног друштва настало као потреба да се, како народ каже, спаси што се спасти може, да се отргне од заборава, да се не забораве знаменити Шапчани чији допринос у развоју Шапца је немерљив. Није јасно како су извесно време заборављени неки људи и догађаји. Ми, као не политичко удружење, хоћемо да подсетимо на те људе и догађаје тако што ћемо се сваке године сећати на њих и преносити нараштајима значај њихових дела. Да подсетим јавност, каже Петковић, ми смо до сада сваке године посећивали сва значајна места, историјски позната, у Шапцу и широј околини, а то су: Драгинац, Мачков камен, Шицару, Бубању, Мишар, Белу Цркву, учествовали у “Крвавом маршу” Шабац – Јарак, посећивали партизанска гробља у Шапцу, учествовали на свим масовним активностима грађана које организује општина и друге организације, као и многе спортске манифестације фудбалских ветерана Шапца, Београда, Новог Сада, Суботице, Панчева и Крушевца. Желим посебно да истакнем, уз извињење ако нисам поменуо све које то заслужују, да међу познатим и заслужним Шапчанима, и живима и оним другима, били су врло активни Михајло Божанић, Градимир Поповић, Драган Мићић, Диша Миленковић, Александар Ђенадић, Чеда Огризовић, Стеван Симић, Жића Петковић, Марко Максимовић, Стева Матић, Бранко Станић, Тома Арсенић, Богдан Секендек, Душан Милошевић, Диша Стефановић и још многи други који својим деловањем и личним примером у удружењу оставише дубок траг љубави према свом народу будућим нараштајима како треба да се воли свој град, свој крај и отаџбина. Жића Петковић, помало сетно, рече на крају: “међу овим знаменитим људима има и оних чијим именима би се могле поносити школе, установе, улице... у Шапцу могли би у будуће и о овом да размишљају. Друштво као своју обавезу подсећа и на ову могућност да се нико заслужан не заборави. О овоме, недавно на Мишару, уз весело дружење, било је речи о двадесетогодишњици Завичајног друштва.
