Избор најбољих међу одличнима

Жири у саставу: Иван Митровић (судија Основног суда у Шапцу некада један од најбољих баскеташа Југославије), Милош Митровић (рекордер по броју одиграних мечева у дресу Металопластике, Зоран Живковић (директор Гласа Подриња) и Душан Благојевић (уредник спортске рубрике) је изабрао. Увек се могу поставити иста питања и увек ће бити исти одговори. Да ли су сви добитници то залсужили? Апсолутно ДА. Да ли су била још многа имена која су могал бити на њиховом месту на основу резултата у овој години? Апсолутно ДА. Година 2021. била је тешка, пуна изазова, много такмичења је отказано, нека су одложена, али опет резултати нису изостали. Богатство спортског краја је да може направити неколико квалитетних и уједначених избора. Једно је сигурно, као и до сада, трудићемо се да испратимо сва индивидуална и колективна постигнућа н нашим странама без обзира да ли их постижу лауреати или не.

Најуспешнији појединци
Стицајем околности 2021. уместо 2020. била је олимпијска и изузимајући фудбал, сви други спортови тог лета су усмерени ка Играма и фокус припрема, форме је управо тамо. Шапчани су имали представника међу тренерима на Олимпијским играма и међу такмичарима на Параолимпијским.

Протеклих 12 месеци памтиће Матеја Ивановић, теквондиста „Шапца“ који је представљао свој град и државу на Европском првенству где је освојио пето место, освојивши титулу и у Србији. Бодибилдер Александар Цветковић је доминацију у Србији и на Балкану употпунио пробојем до петог места на Светском првенству, добили смо шампиона сенироског у рвању, кајакаши су стандардно успешни, имали смо два боскера на Светском сениорском првенству, четири победе, те је поново избор био тежак, као и година, година олимпијска.

Ово је јединствена година и по томе што највреднији појединачни трофеји одлазе у руке спортиста са инвалидитетом који су примери за све да се и највећеће недаће могу посматрати као препреке, препреке су ту да се снагом воље превазиђу.

М. Паликућа

Митар Паликућа (СТИК „Спин“)
спортиста Подриња за 2021. годину
Фактички једини такмичар олимпијац са овог подручја у олимпијској години 2021. био је Митар Паликућа, стонотенисер који је забележио други узастопни наступ на Параолимпијским играма. Без премца у Србији у својој категорији, освајач медаља на Светском и Европском првенству, изборио је као трећи на светској ранг листи пласман у Токио, а тамо га је само срећа удаљила од бронзе. У најјачој групи освојио је убедљиво прво место, а нешто слабији дан у четвртфиналу коштао га је борбе за медаље, на крају је заузео позицију пет.

У наредној години га очекују велика такмичења, а како је навикао на успехе, сви у репрезентацији очекују медаље на највећим смотрама.

Г. Пешић

Гордана Пешић (СД „Раднички“)
спортисткиња Подриња за 2021. годину
Неколико година Гордана Пешић је у најужем избору за ово признање, дама која је много дуже у самом врху стрелаца у Србији. Ове 2021. углавном је била сама, изнад ње само небо, испод сви остали.
Дала је свој допринос у најуспешнијој сезони Стрељачке дружине „Раднички“ Шабац, поставши победник Лиге и шампион Србије на Првенству Србије у малокалибарској пушци, као и вицешампион у дисциплини ваздушна пушка. Наредни подухват је екипна титула Шапчана.

Најбољи колектив
Кајак клуб „Зорка”
спортски колектив Подриња
Шабачки кајакаши су обележили другу деценију двадесетог века, а чини се да пледирају на ту незваничну титулу и у текућој деценији. Одбранили су титулу у нашем избору освојену и претходне године. Одбранили су ову титулу, као што су у августу вратили титулу свеукупног шампиона екипног у Србији и то по метеоролошким условима који су подсећали више на новембар. Истовремено шампиони Србије су постали сениори, кадети су вицешампиони, а клуб је и победник мини-кајак лиге Србије, што гарантује да следе још многе године успеха.

Осим ових успеха, тренер Милан Ђенадић је био представник Шапца на Олимпијским играма, заједно са Урошем Павловићем је у стручном штабу репрезентације, а Шабац је имао представнике у финалима на Светском, Европском првенству, Олимпијским надама и олимпијским квалификацијама.

Тренер – педагог
Тамо где су спортски успеси, рука тренера је изузетно важна и набрајајући најсупешније спортисте и тимове, аутоматски квалификује њихове предводнике као кандидате за звање најбољег. Гледано тако, готово десет кандидата је фигурирало као могућа опција, али се жири ове године определио за поделу првог места између два имена која су део историјских успеха два колектива у млађим категоријама. Изабрали смо предводнике „непобедивих“.

Н. Личанин

Немања Личанин (ВК Шабац)
тренер Подриња за 2021. годину
Ватерполо клуб „Шабац“ 2021. можда неће памтити по четвртом месту сениора, али ће је историја одашњег ватерпола уписати по основу изванредних резултата млађих категорија. Генерације 2008. и 2009. су донеле дуплу круну у Шабац, 2006. годиште је видешампион Купа, треће у Првенству, а 2010. је заслужило лигашку бронзу. Сваку од генерација предводи други тренер (Личанин, Человски, Мандић, Петровић, Бранковић, Јовановић) и тешко је било издвојити најбоље међу фантастичним. Изузетан низ резултата наставило је 2008. годиште коју предводи Немања Личанин са сарадницима.

Момци који пуне 14 година апсолутно су без премца у Србији, дуплу круну су освојили кроз максималан учинак и троцифрено позитивну гол разлику. Пут до два национална трофеја водио је кроз тријумфе на чак седам турнира различитог нивоа, а силу су показали и на турниру у Хрватској где су победили вршњаке из светски познатих ватерполо школа Младости и дубровачког Југа.

Ж. Јокић

Жељко Јокић (РК Металопластика)
тренер Подриња за 2021. годину
Пуне три деценије је шабачка Металопластика чекала на титулу неке од млађих категорија. Рукомет је један од сегмената у којима су промене сталне и бројне. Некада спорт мањих средина, иако је преживео у њима, постао је улог великих и логично су доминирали Нови Сад где Војводина фактички окупља најбоље младе из Покрајине, као и Београд са највећим обухватом играча. Ипак, у јакој конкуренцији, у граду рукомета, расте генерација рођена 2012. године која је освојила титулу прекинула дугу паузу, а њу управо предводи Жељко Јокић, дугогодишњи тренер у млађим категоријама „плавих“.
Жељко није само водио екипу до титуле, већ су то ови момци учинили демонстрирајући силу, победивши све мечеве од првог кола квалификација до финала државне завршнице, резултат који ће тешко неко достићи.

Будућност спорта
Увек најтежа категорија приликом одабира управо је она где бирамо најбоље међу одличним младим спортистима. Срећа љибитеља спорта је што је избор тежак због много великих резултата, а како долазе из различитих спортова тешко је одмерити и као у већини категорији изабрани су то заслужили, а они који нису свакако би могли бити такође заслужено. Много је алтернатива било, истицаали су се атлетичари, кајакаши, каратисткиње и каратисти, теквондисти, боксери, ђу ђутсу борци, рвачи, девојке и момци у свим колективним спортовима.

Теквондо се пробија као један од трофејних олимпијких спортова, а жири је одабрао дуо представника ове вештине да поделе вредно признање.

Ј. Лукић

Јана Лукић (ТК Летњиковац)
најбољи млади спортиста у Подрињу 2021.
Доскорашња пионирска шампионка Србије у теквондоу, Јана Лукић, наметнула се изванредним резултатима у кадетској конкуренцији током године и на четири такмичења освојила најсјајније одличје. Постала је шампион Србије кроз три убедљиве победе, а уз титулу завредела и признање најбоље такмичарке Првенства. Колекцију су употпунила златом на Купу Србије, као и на два међународна турнира, а медаљу је пратило и проглашење за најбољу на такмичењу.

Н. Кљајић

Никола Кљајић (ТК Шабац) најбољи млади спортиста у Подрињу 2021.
Од Николе Кљајића ће се, као и од јане, очекује много и у будућности, али су они и садашњост шабачког теквондоа. Међу кадетима у својој категорији Никола нема равног у Србији. Уколико је неко сумњао, убедљиве титуле на Првенству Србије и у Купу представљају најбољи доказ квалитета, а убрзо је освојио и неколико међународних турнира, да би међународни врхунац достигао у Софији и Сарајеву. У престоници Бугарске је на Мултиевропским играма, најјачем такмичењу за младе освојио сребро и изборио једну од свега две позиције које су водиле директно на Европско првенство, а на крају године је освојио турнир највише Г1 класе у Сарајеву.

С. Павловић (фото: ФСС)

Дијаспора
Страхиња Павловић (Монако)
спортиста Подриња у дијаспори
Србија предвођена Драганом Стојковићем Пиксијем директно се пласирала на Светско првенство у Катару и то победивши на гостовању Португал, једну велику репрезентацију што није успела у званичном мечу још од 80-их година. Неизоставан део репрезентације, бедема испред гола, кроз читав квалификациони циклус био је Јевремовчанин Страхиња Павловић.

Момак поникао у Савациујуму, фудбалски се изградио у Партизану, претходног лета прешао у Монако, где није добијао прилику. Од јануара је играо на позјамици у Серкл Брижу наметнувши се као један од водећих халфова Белгије, наступајући све време и за национални тим суделујући у великом успеху.
Важна карика репрезентације је и Саша Лукић, везни играч Торина, добитник признања најбољег спортисте Подриња у дијасппори за 2019. годину, уз повремено указивање прилике и Вељку Бирманчевићу, те овај крај има никада више представника у црвеном дресу.

П. Мушицки (фото: ФБ профил)

Предраг Мушицки (Гродно 93)
тренер Подриња у дијаспори
После ангажовања у Турској, недавно у Словенији, Предраг Мушицки је прихватио летос позив да предводи Гродно 93, некадашњег шампиона Белорусије у кошарци. Ранија слава клуба је бледела, јер тим не зна за успехе већ деценију и по. Иако је имао подмлађен састав, без много играча у ротацији, за неколико месеци је постигао највећи успех у Купу ове државе још од 2007. године, одводећи свој тим у финале, а и учинак у Лиги је изнад свих очекивања и тренутно су трећи на табели.
У историју шабачке кошарке Мушицки је уписан као тренер ОКК Шапца који је у сезони 2012/13 освојио титулу у Првој регионалној лиги са максималним учинком од 26 победа у 26 кола.

Ј. Кнажевић (фото: ТВ Шабац)

Живот посвећен спорту
Јован Кнежевић признање за допринос развоју спорта у Подрињу
Професор Јован Кнежевић, познатији свима као Јова, у активним спортским данима бавио се атлетиком, а када је стицањем дипломе на Државном институту за фискултуру (ДИФ) постао професор Физичког васпитања посветио се просветном раду, остајући спортски, пре свега атлетски ентузијаста.
Један је од иницијатора изградње атлетског стадиона у Шапцу, “изградио“ је 260 првака Србије у атлетици, десет шампиона Југославије и шест рекордера, али је био професор и бројним врхунским спортистима из више спортова. Радио је у ондашњој ОШ „Селе Јовановић“, где је направио јединствени у ондашњој држави атлетски полигон, а потом и у Шабачкој гимназији. Учествовао у подизању Градског стадиона, основао је Збор атлетских судија, а дуго је и сам био судија у старом спорту. Стекао је први у Шапцу звање интернационалног атлетског судије.

Славко Синђелић признање за допринос развоју спорта у Подрињу
Славко Синђелић професионално се остварио у правосуђу. Био је заменик Вишег јавног тужиоца, као и адвокат. Своју љубав ка правној науци делио је са великом наклоношћу ка спорту, посебно боксу. Био је уз Боксерски клуб „Мачва“ активно у неколико наврата, у збиру неколико деценија.

-Имао је поверење Боскерског савеза Југославије да буде на челу Диспсицплинске комисије и Комисије за прописе. Добитник је бројних признања БС Србије и Југославије.

Ђорђе Петровић постхумно признање за допринос спорту Подриња
Мало је наставника/професора, не у Шапцу него и на територијама свих држава којима је наш град припадао да би се могли похвалити списком врхнских спортиста које су открили, као што је Ђорђе Ђока Петровић. Заљубљеник у свој посао, оком за таленте је селектовао многе из славне генерације Металопластике, али и касније, он је био први „ветар у леђа“ Вуковићу, Кузмановском, Рашићу, Ђорђићу, Матићу..

У ОШ „Ната Јеличић“ чију је историју обележио, почео је као део првог колектива по оснивању. Иницијатор је радне акције за уређивање школског дворишта где је несређен простор, заједно са ученицима, који су радили ван наставе неуморно, готово 70.000 раднних часова, претворио у место са теренима, скакалиштима, бацалиштима. Био је иницијатор изградње фискултурне сале, фигурирао је некада као опција за Октобарску награду.

Читаоци изабрали
Још једну годину су своје мишљење исказали и наши драги читаоци. Током 22 дана колико је трајало гласање (купони објављени у четири броја Гласа Подриња, од 02. до 23. децембра) стигло је на нашу адресу 160 купона. У односу на претходне године, било је више оних где се гласачи нису опредељивали у све три категорије, већ само у једној.

Код спортисткиња највише гласова је освојила атлетичарка АШК Темпа Милица Познановић 87, друга је кошаркашица Дуге Олга Степановић са 40, доскорашњи голман Медицинара Јелена Нинковић је добила 24 гласа, док је Гордана Пешић освојила шест.

Међу спортистима борба до самог краја. Пет гласова је делило победника од другопласираног. Победник је шабачки боксер Семиз Аличић са освојена 42 гласа. Други је Момчило Гајић са 37. Трећу позицију је заузео Митар Паликућа са 20 гласова, рукометаш Марко Срдановић је освојио 11, ватерполиста Радослав Филиповић три, а кајакаш Михаило Суботић два гласа.

Највише гласова међу спортским колективима освојио је Рвачки клуб “Витез”. Нови чланови Супер лиге су добили поверење 65 особа, друга је Металопластика са 30, трећи Ватерполо клуб “Шабац” са 16, док Кајак клуб “Зорка” није освојио ниједан глас.

М. Познановић

Милица Познановић (АШК Темпо) спортисткиња Подриња 2021. у избору читалаца
Млада шабачка атлетичарка је још једна из плејаде оних који имају сав потенцијал да, уколико остану у „краљици спортова“ донесу велике успехе и српској атлетици. Милица Познановић је и наставила лепу традицију да у избору Гласа Подриња атлетичари освајају важна признања.

У години на измаку остварила је низ запажених резултата на националним такмичењима, а свакако се издвајају две сребрне медаље и сениорске вицешампионске титуле у бацању кугле и бацању диска.

С. Аличић

Семиз Аличић (БК Лозница) спортиста Подриња 2021. у избору читалаца
Бокс се лаганим корацима враћа на главну сцену спортова у Србији, а Шабац осим традиције може да се похвали и великим талентима од којих се очекује да ускоро врате и највећу славу племенитој вештини.
На Првенству Србије за сениоре у Шапцу Семиз Аличић је освојио девету узастопну титулу шампиона Србије, потврдио доминацију у својој категорији, а потом дебитовао на Светскомс сениорском првенству где је остварио две победе и био на корак од борбе за медаље, иако један од најмлађих такмичара.

Рвачки клуб „Витез“ колектив Подриња 2021. године у избору читалаца
Пре једне деценије рвање у Шапцу почело је нови живот, односно започео је пројекат стварања школе Рвачког клуба „Витез“ из које су стигли бројни млади одликаши. Момчило и Угљеша Гајић, Николић, Маџаревић, Петровић, Глигорић и др. који су после сајних резултата у млађим категоријама сазрели за сениорске титуле.

У 2021. Шабац је добио првог сениорског шампиона у Грчко-римском стилу, а са момцима из своје школе „витезови“ су изборили и повратак у Супер лигу Србије после осам година. Истовремено настављена је доминација Шапчана у слободном стилу.