Горња Врањска одала почаст својим војводама

Војводи Милошу Стојићевићу Поцерцу и његовој браћи војводама Јанку и Ђуки прошле среде је откривен споменик у њиховом родном селу Горњој Врањској. На овај начин обележена је и 210. годишњица од смрти Милоша Поцерца.

Споменик је подигнут на иницијативу Оганизационог одбора на чијем челу је др Горан Сројићевић и који чине др Будимир Тирић, наставник Витомир Стојићевић, протојереј Слободан Стојићевић, књижевник Никола Девура, средствима Месне заједнице Горња Врањска.

Поред откривања споменика, војводама је истог дана одржан и парастос, а након тога је уприличена и трибина сећања.

-Споменик је подигнут захваљујући свим члановима Савета месне заједнице, који су једногласно подржали предлог да се издвоје средства за изградњу овог споменика. Посебну захвалност дугујемо Златку Јоргићу из Крагујевца, неимару споменика, који је имао много стрпљења и разумевања приликом његове израде. У склопу обележавања 210. годишњице смрти Милоша Поцерца, организациони одбор ће иницирати писање споменице, давање имена дому културе “Поцерске војводе” и публиковање рукописа књиге о Милошу Поцерцу коју је написао Витомир Стојићевић. Посебно ми је задовољство што ће студенти писати завршне радове на тему живота Милоша Поцерца, рекао је др Горан Стојићевић.
Млади Кристина Митровић и Лазар Стојићевић рецитовали су стихове које је о враштанским војводама написао мештанин Милош Стојићевић.

Фото: Глас Подриња

Милош Стојићевић – Поцерац, најпознатији је од тројице браће. Рођен је 1776. године у Горњој Врањској, а истакао се у Првом српском устанку. Погинуо је у Добрићу 1811. године, од пушке хајдука Прела и у овом селу је и сахрањен, поред цркве.

Јанка Стојићевића је заробила турска војска 1813. године и одвели га у Стамбол. Од њега су заробили сабљу Кулин-капетана.

Ђука је најмање познат од тројице браће. Према неким подацима убијен је у Катанској буни, међутим, каснија истраживања су показала да је умро природном смрћу, а да је пре тога би на важним функцијама. За време Јеврема Обреновића био је начелник управе Шапца, а по Јевремовом одласку из Шапца остао је начелник среза, посавског и мачванског. Неки извори, који се позивају на Ђукину супругу, он је чак био заменик министра војног у Београд, након чега се вратио у Врањску. Постоји Ђукина велика спомен плоча у Врањској, а натпис на њој још чека да буде растумачен.