Инфо

27. јануар 2022.27. јан 2022.
Нагле промене температуре биљкама наносе веће штете
ЗАХТЕВ ПШЕНИЦЕ ПРЕМА АГРОЕКОЛОШКИМ ЧИНИОЦИМА

Нагле промене температуре биљкама наносе веће штете

Биљке у стању мировања поседују релативно велику отпорност према негативним температурама, међутим интезитет тог мировања није исти у свим деловима ткива и органа биљака. Најдуже и најпотпуније стање мировања је код ћелија конуса пораста и у чвору бокорења а непотпуно и најкраће код лишћа. Због тога је лишће и најосетљивије и брже пропада уколико су ниже температуре
На принос пшенице поред сорте и агротехнике, велики утицај имају агроеколошки чиниоци као што су топлота, вода, светлост, земљиште. Када се сви ови чиниоци поклопе и још произвођач да свој максимум, родни потенцијал биљака мора бити остварен.

Озима пшеница је отпорна према негативним температурама а степен отпорности зависи од стадијума развића у ком се налази, етапе органогенезе која је у току, сорте, времена сетве. Негативне температуре најбоље подноси у стадијуму јаровљења и што је тај период код неких сорти дужи то је њихова отпорност према негативним температурама већа и обрнуто. Повећањем суве материје у биљкама и количине шећера у ћеличном соку повећава се отпорност према негативним температурама. Биљке које прођу кроз процес каљења боље издрже негативне температуре и овај се процес одвија у две етапе. У првоj се фази нагомилава шећер у ћеличном соку а то се постиже интезивном фотосинтезом и претварањем скроба у шећер и при дневној температури од 10⁰ C - 15⁰ C а ноћна спусту на 0⁰ C. У другој се фази смањује колиочина слободне воде у ћелијама, и ова се фаза одвија када је температура око 0⁰ C.
Биљке у стању мировања поседују релативно велику отпорност према негативним температурама, међутим интезитет тог мировања није исти у свим деловима ткива и органа биљака. Најдуже и најпотпуније стање мировања је код ћелија конуса пораста и у чвору бокорења а непотпуно и најкраће код лишћа. Због тога је лишће и најосетљивије и брже пропада уколико су ниже температуре.

Отпорност биљака према негативним температурама зависи oд влажности земљишта и ваздуха пре почетка каљења. Биљке које се развијају у овом периоду у условима превелике влажности односно слабе обезбеђености у води осетљивије су на деловање негативних температура. Озима пшеница може да издржи негативне температуре од -10⁰ C до -20⁰ C зависно од стадијума развића, етапе органогенезе и влажности земљишта и ваздуха пре почетка каљења биљака. Нагле промене температуре биљкама наносе веће штете. Усев пшенице може да издржи негативне температуре и – 25⁰ C уколико је покривен снежним покривачем а разлика испод и изнад снежног покривача може бити и 10⁰C - 15⁰ C, зависно наравно од дебљине снега и на дубини лежања чвора бокорења разлика је већа. Негативне температуре усев пшенице слабије подноси ако се појаве раније у јесен (јер је садржај суве материје и шећера у биљкама мали) а исто тако ако се јаве касније у пролеће.

Захтев пшенице према позитивним температурама се повећава са порастом биљака и то повећање треба да је постепено и равномерно. Најповољнија температура за развој пшенице од почетка влатања до зрења износи 16⁰ C - 20⁰ C. Осим средњих дневних температура од значаја су и максималне јер могу довести до топлотног удара који наносе велике штете усевима пшенице. Топлотни удар се јавља на температурама изнад 28⁰ C , топли ветар, релативна влага ваздуха мала…Топлотни удар се може јавити и на већим температурама и ако нема ових пратећих појава. Критични период за појаву топлотног удара је око 10 – так дана и то у фази млечне зрелости и то је већи ако се јави на почетку млечне зрелости и може смањити принос и за 50 %. Што се тиче падавина, најбоља је количина од 700 – 750 мм воденог талога годишње. Највеће потребе пшенице за влагом су од почетка пролећног развића до класања. У овом периоду долази до брзог пораста и бујног развића, па сваки недостатак влаге дитректно утиче на висину приноса. Критични период за влагом је 15 дана пред класање и 6 дана после класања. У ово време се формирају полни елементи који су осетљиви на сушу нарочито прашници.

Што се тиче односа према светлости, пшеница је биљка дугог дана и сваки недостатак односно скраћење дневне светлости одражава се на вегетациони период.

Однос пшенице према земљишту је велики, она тражи плодна, растресита, дубока, слабо кисела.
Дипл. Инг Светлана Златарић

Најновији број

18. август 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa