Фото: ЗЗЈЗ Шабац
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ И АСОЦИЈАЦИЈА ДУГА
У партнерству за очување менталног здравља
Пандемија COVID-19 је још једном показала да ниједна социјална група или појединац нису имуни на поремећаје менталног здравља, али је ризик нарушавања менталног здравља већи за особе које припадају вулнерабилним групама становништва. Упркос чињеници да нема отпорних на поремећаје менталног здравља, стигматизација особа са душевним обољењима и даље je присутна као значајан ограничавајућих фактора како у превенцији ових обољења, тако и у очувању и унапређењу менталног здравља
Према извештајима Светске здравствене организације више од 450 милиона људи у свету пати од менталних поремећаја, а оптерећење популације менталним поремећајима константно је у порасту са значајним утицајем на физичко здравље, социјално благостање, људска права и економске последице.
Према подацима из истраживања спроведеног 2000. године депресија становништва у Србији била је на четвртом месту глобалног оптерећења болестима. У популацији мушкараца налази на другом месту међу водећим здравственим проблемима у Србији због година изгубљеног живота услед неспособности и одговорна је за 18,8% изгубљених година живота (DALY), док су у свету одговорна за 13% изгубљених година живота. Особе са душевним обољењима имају повећање трошкова за дуготрајно лечење и смањење продуктивности услед болести, што удружено доприноси развоју сиромаштва друштва.
Пандемија COVID-19 је још једном показала да ниједна социјална група или појединац нису имуни на поремећаје менталног здравља, али је ризик нарушавања менталног здравља већи за особе које припадају вулнерабилним групама становништва. Упркос чињеници да нема отпорних на поремећаје менталног здравља, стигматизација особа са душевним обољењима и даље je присутна као значајан ограничавајућих фактора како у превенцији ових обољења, тако и у очувању и унапређењу менталног здравља.
Свака епидемија може довести до оштећења физичког здравља, превентивно-медицинских проблема, масовних психореактивних манифестација и интезивирања социо-медицинских проблема. Околности везане за опасност по јавно здравље током КОВИД-19 пандемије и мере које су биле неопходне у циљу његовог очувања представљају потпуно нову ситуацију у којој су морали да се брзо прилагођавају здравствени систем, социјалне службе, организације цивилног друштва, али и сами појединци, а припемљених стратегија није било. Уобичајени извори подршке осетљивим групама су постали недоступни, а изолација у окружењу које су доживљавали као небезбедно, повећала је изложеност дискриминацији, насиљу и егзистенцијалну угроженост, што је повећало ризик за развој душевних обољења у овим групама становништва. Подршка менталном здрављу током пандемије показала се као важно питање како у вулнерабилним групама тако и у читавој заједници. Научно-истраживачке студије указују на константан пораст оптерећења популације менталним поремећајима током КОВИД-19 пандемије, а за решавање проблема у сфери менталног здравља биће потребно додатно ангажовање, повезаност, приступачност и доступност здравственој заштити, социјалним услугама и услугама организација цивилног друштва, које су оспособљене за пружање стручне медицинске, психолошке и социјалне помоћи. Истиче наша саговорница др Маријана Срећковић, специјалиста хигијене у Центру за хигијену и медицинску екологију Завода за јавно здравље Шабац.
Због угроженог менталног здравља током КОВИД-19 пандемије Завод за јавно здравље Шабац и Асоцијација ДУГА уз подршку Министарства здравља Србије Сектора за јавно здравље и програмску здравствену заштиту и The Global Fund for HIV, TB and malaria у склопу програма “Подршка активностима удружења грађана у области превенције и контроле ХИВ инфекције за време КОВИД 19 пандемије” организовали су три округла стола на тему „Ментално здравље популација осетљивих на ХИВ за време КОВИД 19 пандемије“. У разговору са Председником Асоцијације ДУГА Александром Прица, сазнајемо како су активности прошле, ко су били учесници и који су основни закључци. Укупно три наведена округла стола организована су за здравствене раднике са територије Мачванског, Колубарског и Сремског округа, те су на њима учествовали представници Завода за јавно здравље, Општих болница, Домова здравља, Средњих медицинских школа и академија. Укупно 64 учеснице и учесника били су присутни на сва три округла стола. Говорници су били Др Бранко Вујковић директор ЗЈЗ Шабац, др Марија Гавриловић директорка ЗЈЗ Ваљево, презентације на тему менталног здравља и међусекторских услуга су имали др Маријана Срећковић, специјалиста хигијене из ЗЈЗ Шабац и ја испред Асоцијације ДУГА. Јако велику подршку имали смо од стране модераторки наших скупова Градске већнице за социјалну заштиту Шапца Јелене Милошевић и др Милијане Поповић. Основни закључци скупа који ће бити упућени надлежним Министарствима у циљу адекватнијег одговора на очување менталног здравља за време КОВИД-19 пандемије, али и пост период су следећи: креирати превентивне међусекторске услуге и више улагати у њих, стандардизовати превентивну међусекторску услугу Теренски сарадник (Аутрич), посебну пажњу обратити на правилну комуникацију у кризним ситуацијама, реализовати анализе добрих пракси и написати студије случаја о међусекторској сарадњи од почетка КОВИД-19 пандемије, основати локалне међусекторске радне групе, мапирати локалне ресурсе у циљу бржег одговора на следеће кризне ситуације, обезбедити да се акредитоване едукације за стручне раднице и раднике система социјалне заштите, здравства, просвете и других без обзира у којој институцији да су акредитовани признају у свим системима и релаизовати међусекторске едукације у циљу размене пракси, знања и вештина. За крај Александар Прица наглашава да је закључака много више, да су ово основни и да су учесници скупова били изузетно креативни и заинтересовани за обрађиване теме.
Ментално здравље је пресудно за благостање појединаца и друштава, јер душевне болести не узрокују само емоционалну патњу, смањење квалитета живота, отуђеност и дискриминацију оболелог, економске проблеме, већ и целој заједници представља огроман економски и социјални терет због дуготрајног лечења и умањене продуктивности. Да би се смањио терет друштву условљен менталним изазовима наших суграђанки и суграђана, неопходно је стимулисати свеукупну промоцију менталног здравља у оквиру националне политике, законодавства, доношења одлука и ангажовања средстава. Трошкови уложени у превенцију вишеструко штеде буџет нашег Града, али и наше државе, истиче др Маријана Срећковић.
Шта је ментална хигијена и чиме се бави?
Ментална хигијена је грана превентивне медицине која се бави очувањем и унапређењем менталног здравља и спречавањем менталих поремећаја, а као главну улогу има одржавање менталне ефикасности кроз развијање оптималног начина личног и социјалног понашања и превенцију настанка и развоја менталних обољења. Као научна дисциплина има своје специфично подручије деловања проучавањем могућности модификовања или умањења морбогених фактора из животне средине, социјалне средине, исхране, становања, ратова и природних катастрофа.
Како бисте дефинисали ментално здравље?
Ментално здравље подразумева способности реализације сопствених интелектуалних и емоционалних потенцијала уз субјективни осећај благостања, самоефикасности, независности и компетентности, као и способност успостављања хармоничних односа у животној и социјалној средини. Концепт менталног здравља такође се дефинише као могућност да особа изрази своју индивидуалност, остварује циљеве које је сама одредила, адекватно се суочава са стресом, ради, ужива у плодовима свога рада, доприноси заједници и подржава друге чланове заједнице да остваре своје циљеве.
Према подацима из истраживања спроведеног 2000. године депресија становништва у Србији била је на четвртом месту глобалног оптерећења болестима. У популацији мушкараца налази на другом месту међу водећим здравственим проблемима у Србији због година изгубљеног живота услед неспособности и одговорна је за 18,8% изгубљених година живота (DALY), док су у свету одговорна за 13% изгубљених година живота. Особе са душевним обољењима имају повећање трошкова за дуготрајно лечење и смањење продуктивности услед болести, што удружено доприноси развоју сиромаштва друштва.
Пандемија COVID-19 је још једном показала да ниједна социјална група или појединац нису имуни на поремећаје менталног здравља, али је ризик нарушавања менталног здравља већи за особе које припадају вулнерабилним групама становништва. Упркос чињеници да нема отпорних на поремећаје менталног здравља, стигматизација особа са душевним обољењима и даље je присутна као значајан ограничавајућих фактора како у превенцији ових обољења, тако и у очувању и унапређењу менталног здравља.
Свака епидемија може довести до оштећења физичког здравља, превентивно-медицинских проблема, масовних психореактивних манифестација и интезивирања социо-медицинских проблема. Околности везане за опасност по јавно здравље током КОВИД-19 пандемије и мере које су биле неопходне у циљу његовог очувања представљају потпуно нову ситуацију у којој су морали да се брзо прилагођавају здравствени систем, социјалне службе, организације цивилног друштва, али и сами појединци, а припемљених стратегија није било. Уобичајени извори подршке осетљивим групама су постали недоступни, а изолација у окружењу које су доживљавали као небезбедно, повећала је изложеност дискриминацији, насиљу и егзистенцијалну угроженост, што је повећало ризик за развој душевних обољења у овим групама становништва. Подршка менталном здрављу током пандемије показала се као важно питање како у вулнерабилним групама тако и у читавој заједници. Научно-истраживачке студије указују на константан пораст оптерећења популације менталним поремећајима током КОВИД-19 пандемије, а за решавање проблема у сфери менталног здравља биће потребно додатно ангажовање, повезаност, приступачност и доступност здравственој заштити, социјалним услугама и услугама организација цивилног друштва, које су оспособљене за пружање стручне медицинске, психолошке и социјалне помоћи. Истиче наша саговорница др Маријана Срећковић, специјалиста хигијене у Центру за хигијену и медицинску екологију Завода за јавно здравље Шабац.
Због угроженог менталног здравља током КОВИД-19 пандемије Завод за јавно здравље Шабац и Асоцијација ДУГА уз подршку Министарства здравља Србије Сектора за јавно здравље и програмску здравствену заштиту и The Global Fund for HIV, TB and malaria у склопу програма “Подршка активностима удружења грађана у области превенције и контроле ХИВ инфекције за време КОВИД 19 пандемије” организовали су три округла стола на тему „Ментално здравље популација осетљивих на ХИВ за време КОВИД 19 пандемије“. У разговору са Председником Асоцијације ДУГА Александром Прица, сазнајемо како су активности прошле, ко су били учесници и који су основни закључци. Укупно три наведена округла стола организована су за здравствене раднике са територије Мачванског, Колубарског и Сремског округа, те су на њима учествовали представници Завода за јавно здравље, Општих болница, Домова здравља, Средњих медицинских школа и академија. Укупно 64 учеснице и учесника били су присутни на сва три округла стола. Говорници су били Др Бранко Вујковић директор ЗЈЗ Шабац, др Марија Гавриловић директорка ЗЈЗ Ваљево, презентације на тему менталног здравља и међусекторских услуга су имали др Маријана Срећковић, специјалиста хигијене из ЗЈЗ Шабац и ја испред Асоцијације ДУГА. Јако велику подршку имали смо од стране модераторки наших скупова Градске већнице за социјалну заштиту Шапца Јелене Милошевић и др Милијане Поповић. Основни закључци скупа који ће бити упућени надлежним Министарствима у циљу адекватнијег одговора на очување менталног здравља за време КОВИД-19 пандемије, али и пост период су следећи: креирати превентивне међусекторске услуге и више улагати у њих, стандардизовати превентивну међусекторску услугу Теренски сарадник (Аутрич), посебну пажњу обратити на правилну комуникацију у кризним ситуацијама, реализовати анализе добрих пракси и написати студије случаја о међусекторској сарадњи од почетка КОВИД-19 пандемије, основати локалне међусекторске радне групе, мапирати локалне ресурсе у циљу бржег одговора на следеће кризне ситуације, обезбедити да се акредитоване едукације за стручне раднице и раднике система социјалне заштите, здравства, просвете и других без обзира у којој институцији да су акредитовани признају у свим системима и релаизовати међусекторске едукације у циљу размене пракси, знања и вештина. За крај Александар Прица наглашава да је закључака много више, да су ово основни и да су учесници скупова били изузетно креативни и заинтересовани за обрађиване теме.
Ментално здравље је пресудно за благостање појединаца и друштава, јер душевне болести не узрокују само емоционалну патњу, смањење квалитета живота, отуђеност и дискриминацију оболелог, економске проблеме, већ и целој заједници представља огроман економски и социјални терет због дуготрајног лечења и умањене продуктивности. Да би се смањио терет друштву условљен менталним изазовима наших суграђанки и суграђана, неопходно је стимулисати свеукупну промоцију менталног здравља у оквиру националне политике, законодавства, доношења одлука и ангажовања средстава. Трошкови уложени у превенцију вишеструко штеде буџет нашег Града, али и наше државе, истиче др Маријана Срећковић.
Шта је ментална хигијена и чиме се бави?
Ментална хигијена је грана превентивне медицине која се бави очувањем и унапређењем менталног здравља и спречавањем менталих поремећаја, а као главну улогу има одржавање менталне ефикасности кроз развијање оптималног начина личног и социјалног понашања и превенцију настанка и развоја менталних обољења. Као научна дисциплина има своје специфично подручије деловања проучавањем могућности модификовања или умањења морбогених фактора из животне средине, социјалне средине, исхране, становања, ратова и природних катастрофа.
Како бисте дефинисали ментално здравље?
Ментално здравље подразумева способности реализације сопствених интелектуалних и емоционалних потенцијала уз субјективни осећај благостања, самоефикасности, независности и компетентности, као и способност успостављања хармоничних односа у животној и социјалној средини. Концепт менталног здравља такође се дефинише као могућност да особа изрази своју индивидуалност, остварује циљеве које је сама одредила, адекватно се суочава са стресом, ради, ужива у плодовима свога рада, доприноси заједници и подржава друге чланове заједнице да остваре своје циљеве.
Најновији број
25. април 2024.
