Стављање тачке на све неједнакости

У организацији Завода за јавно здравље и асоцијације ДУГА а уз подршку Министарства здравља Србије у понедељак је организован последњи округли сто под називом „Ментално здравље популација осетљивих на ХИВ за време КОВИД 19 пандемије“. Током три одржава округла стола у дискусији су учествовала 64 здравствена радника.

-Пандемија ковид 19 траје већ две године и довела је до експлозије нових фактора ризика. Сви смо се суочили са одређеним осећајем изолације, са осећајем усамљености и страха од болести али сви смо покушали да нађемо уточиште у породици као и у групама којима припадамо. Мањинске групације и они који су већ били угрожени и на неки начин стигматизовани од стране друштва су још више били изоловани и у једном моменту се нашли пред великим изазовом за остварење здравствене заштите – рекао је в.д. директор Завода за јавно здравље др Бранко Вујковић и додао да је ЗЗЈЗ Шабац заједно са Асоцијацијом Дуга препознао значај по јавно здравље помоћи свим рањивим категоријама становништва.

Ако желимо међусекторску сарадњу, људи из различитих области морају седети за истим столом. Поред тога, на нивоу градова и општина морају постојати међусекторске радне групе

Циљ скупа била је дискусија са здравственим радницима са територије Мачванског, Сремског и Колубарског округа ради смањења штете настале у периоду од почетка КОВИД 19 пандемије као и доношење закључака шта би то Министарство здравља требало да уради у наредном периоду како би санирало последице по ментално здравље особа које су, нарочито, из рањивих популација када је ХИВ у питању, али и општег становништва.

-Сви смо свесни да не улажемо довољно као друштво у превенцију, а то нам је и основни закључак, да морамо имати више превентивних активности. Када говоримо о ХИВу, када говоримо о пандемији ковид 19, када говоримо генерално о менталном здрављу, уколико немамо превентивних и међусекторских услуга не можемо говорити о побољшању – истакао је председник Управног одбора Асоцијације ДУГА Александар Прица.

Фото: "Глас Подриња"

Рекао је нешто више о осталим закључцима донетим током одржаних округлих столова.
-Видели смо да постоје неке разлике између различитих сектора као што је систем социјалне заштите, систем здравствене заштите, полиција, тужилаштво, просвета и да сви треба да имају акредитоване едукације које морају бити заједничке. Ако желимо међусекторску сарадњу, људи из различитих области морају седети за истим столом. Поред тога, на нивоу градова и општина морају постојати међусекторске радне групе. Град Шабац је пример добре праксе када је у питању израда локалних акционих планова и стратегија јер апсолутно укључује све актере друштва.

Скуп је модерирала градска већница за социјалну заштиту Града Шапца Јелена Милошевић и прим. др Милијана Поповић.

-Град Шабац као један од потписника Париске декларације представља пример добре праксе када је у питању брига о јавном здрављу као и здравствена и социјална заштита првенствено рањивих категорија. Када је реч о међусекторским услугама један смо од првих градова у Србији који је подржао нову услугу теренског сарадника као интегрисану здравствено социјалну услугу – закључила је Јелена Милошевић члан Градског већа за социјална питања.