Инфо

17. новембар 2022.17. нов 2022.
ФУДБАЛ: СВЕТСКА ПРВЕСНТВА 1930 - 2022

Мондијалци нашег краја

Више имена из нашег краја на Мондијалима. Од првог мондијала до предстојећег. Ђукић најмалерознији. Бек и Мелић стрелци. Балерина и играч и селектор. Сантрач предводио репрезентацију. Неколико играча били близу позива
М. Арсенијевић (фото: Историја екс ју фудбала фб)


И. Бек (фото: Историја екс ју фудбала фб)


В. Мелић (фото: Историја екс ју фудбала фб)


Д. Пантелић (фото: Историја екс ју фудбала фб)


На списку селектора репрезентације Србије Драгана Стојковића за Мондијал који стартује у недељу, нашла су се два имена из нашег краја, стандардних и током квалификационог циклуса. У Катару ће играти Страхиња Павловић, халф Салзбурга, рођени Јевремовчанин, односно везиста италијанског Торина Саша Лукућ, фудбалер рођен у Варни. Оба фудбалера су поникла у Савациуму одакле су у млађим категоријама прешли у Партизан, а потом каријере наставили ван граница Србије. Павловић је играо за Монако, Серкл Бриж и Базел, док је Лукић носио још дрес Левантеа.

Можемо рећи да су настављачи традиције. Кроз историју наступа репрезентације на Светским првенствима наше подручје имало је неколико играча који су носили национални дрес, увек плаве боје Југославије.

Гегић саветник за бронзу
Абдулах Гегић, Новопазарац који је у једној прволигашкој сезони бранио боје шабачке Мачве, оставио је такође траг на Светским првенствима. Много више успеха је имао као тренер него као играч. Није успео да као део селекторске комисије 1966. одведе репрезентацију на Светско првенство, нити је то учинио као селектор Турске у квалификацијама за Мексико четири године касније. Ипак, ментор Фатиха Терима, именован је на место саветника ФС Турске у борби за Мондијал 2002. Постао је важан ослонац Сенола Гунеша, селектора, допринео је најпре пласману у Азију, а потом и освајању бронзане медаље, што је највећи успех турског фудбала у историји.


На првом Мондијалу у Уругвају 1930. важан шраф одбране треће селекције света био је Милорад Арсенијевић – Балерина. Иако рођен у Смедереву сматрају га Шапчанином у који је дошао као дете. Заиграо је и научио фудбал у Мачви пре него што је прешао у БСК. Касније је био и селектор Југославије, предводећи је у Бразилу и Швајцарској. У истој репрезентацији Бошка Симеуновића наступао је први професионалац фудбалер код нас Ивица Бек. Године 1929. пола сезоне носио дрес шабачких црвено-црних. У Уругвају је постигао два гола, по један Бразилу и Боливији.

Највећи успех Југославије после Рата је четврто место на Светском првенству у Чилеу 1962. Селекторска комисија: Ловрић, Михаиловић, Рушевљанин имала је поверење у везисту Војкана Мелића, полутку која је из Мачве утрла пут до дреса Звезде, касније и лиге Францсуке. Постигао је и гол у победи против Колумбије 5:0. После Црвене Звезде играо је у Француској где је и завршио каријеру.

Две деценије касније први голман репрезентације на Светском купу у Шпанији био је Драган Пантелић, избор селектора Миљанића. Иако познат као ас Радничког из Ниша у најславнијим данима, реч је заправо о човеку рођеном у Лешници који је каријеру започео у Рађевцу, био је близу дреса два шабачка клуба, но ипак је каријеру наставио на другом крају Србије. Осим у Србији играо је и у Француској у једном делу каријере.

Близу Мондијала
Зоран Јеликић, некадашњи фудбалер Мачве од репрезентације се опростио 1983. Врхунац репрезентативних наступа имао је крајем седамдесетих и нема сумње да би играо у Аргентини 1978. када је био стандардни члан најбоље селекције, но Југославија се није квалификовала за тај шампионат.
Да су „плави“ наступали у Мексику 1970. озбиљан кандидат за национални тим био би и Зоран Буца Дакић, суграђанин који је фудбалски сазревао у шабачком Радничком и Мачви, а потом играо четвртфинале Купа шампиона са Војводином. Био је активан и 1974. али није имао места у јакој конкуреннцији.
У периоду када је селектор био Илија Петковић, неколико пута се на списку нашао и Бојан Незири, некадашњи офанзивац Радничког и Мачве. У сезони пред Мондијал у Немачкој 2006. играо је са много успеха у Волфсбургу, но ипак није имао места на последњем наступу Србије и Црне Горе.
Рођени Сарајлија Борис Васковић, наступао је у каријери за шабачки АИК и Мачву, био је повремено на списку селектора Ђорића и Савићевића 2002, али прилика да наступи на далеком истоку нестала је када СРЈ није изборила пласман на то Светско првенство.


Слободан Сантрач је за Светско првенство у Француској неогранично поверење имао у Мирослава Ђукића, Штитарца што је од шабачког Железничара и Мачве стигао до великана попут Депортива и Валенсије, постајући ослонац репрезентације и свих тимова на позицији штопера. Ипак, повреда га је онемогућила да наступи на највећој светској смотри у Француској 1998. Ђукић је искуство велико такмичења стекао наступом на Европском првенству 2000. године у Белгији и Холандији. Попут Арсенијевића био је и селектор Србије, но није добио прилику да предводи екипу у квалификацијама за Мондијал 2010.

Управо поменути Слободан Сантрач свима је познат као сјајан стрелац, легенда ОФК Београда, али говорећи о њему, говоримо о човеку који је рођен у Коцељеви. Иако је имао сјајну каријеру у фудбалским данима је остао само на наступима за репрезентацију на пријатељским утакмицама. Ипак, добио је поверење да буде селектор прве репрезентације СР Југославије. Успешно је предводио екипу кроз квалификације, а потом је на Првенству у Француској стигао до осмине финала.

М. Ђукић (фото: Пинтерест/Getty images)


С. Сантрач (фото: reprezentacija.rs)


С. Павловић (фото: ФСС)


С. Лукић (фото: ФСС)
Д. Б.

Најновији број

20. јун 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa