Ништа после Уругваја

Треће место у Уругвају прославило је фудбал Краљевине Југославије. Играчи су постали љубимци нације, становници су имали омиљен спорт, међутим резултат у Уругвају је фактички био бљесак, јер у наредних десет година, до Другог светског рата, Југославије није било нити на Светском првенству, нити Олимпијским играма. Играчи из Хрватске су се вратили у репрезентацију. Ипак Југославија није успела у два квалификациона циклуса.

Пред дуел против Пољске 1937 (фото: http://footballthroughtimeandnations.blogspot.com)

Најпре је у квалифкацијама за СП у Италији 1934, иако фаворит у групи са Румунијом и Швајцарском Југославија имала прилику да бодом у Букурешту обезбеди бар друго место, но претрпела је пораз 2:1. Остаје интересантна чињеница да су нас и онда скупо стајали Швајцарци у првом колу. Водили смо у Београду 2:0, а онда примили два брза гола, те уместо два смо освојили само бод. Четири године касније је Пољска била прејака. Најпре је у двомечу победила 4:0, а потом је било 1:0 у Београду у опроштајној утакмици Благоја Моше Марјановића, јединог и стрелца на мечу.

Од екипе из Монтевидеа, у репрезентацији су остали: Ивковић, Арсенијевић, Тирнанић, Марјановић и Вујадиновић. Наступали су још: Спасић, Тошић, Лукић, Глишовић, Медарић, Стевовић, Кнежевић, Божовић (Србија) Марушић, Гајер, Крагић, Кокотовић, Белошевић, Лехнер, Плесе, Хуг, Јазбиншек, Дубац, Сипош, Лешник (Словенија и Хрватска). У квалификацијама за мондијал у Италији селектор је био Бошко Симоновић, а у наредном циклусу Светозар Поповић.

Југославија 1940 (фото: http://footballthroughtimeandnations.blogspot.com)

Иако смо имали репрезентације Краљевине СХС на три узастопне Олимпијске игре, 1920, 1924 и 1928, најбоља селекција није наступала 1936. у Берлину, док 1932. фудбал није био у програму. Двадесетих је фудбал на ОИ подразумевао одмах елиминациону фазу, а у три наступа СХС је забележила два убедљива пораза на старту. Чехословачка је славила 7:0 (ОИ 1920), Уругвај 7:0 (1924), а једино смо конкурентни били Португалу, 2:1 (1928).